Fotografija koja je bila zabranjena: Greškom smo videli Kenedijevo ubistvo

Puno ljudi čulo je za Zapruderov film, jedini snimak atentata na američkog predsednika Džona Kenedija. Tačno 486 sličica filma nastalo je sunčanog dana 22. novembra 1963. godine u Dalasu. Iza kamere je stajao krojač Abraham Zapruder i tih 26 sekundi filma zabeležilo je jedan od najpoznatijih zločina u svetskoj istoriji. Međutim, malo je poznato da je Zapruder lično tražio da se ne objavi jedna sličica iz čitavog filma. Sličica broj 313 davala mu je noćne more zato što se jasno vidi trenutak kada metak izbacuje Kenedijev mozak. Trebalo je proći više od decenije nakon ubistva u Dalasu da američka i svetska javnost napokon vidi tu ključnu sličicu.

Kako piše Smitsonian, Zapruder je prodao magazinu Lajf autorska prava na film za 150.000 dolara, ali je jasno rekao da on ne želi objaviti ključnu sličicu. Ne želi pustiti to zlo u američku kolektivnu svest, a i Lajf je kasnije delio njegovo mišljenje. Naravno, neko je objavio čitav film, zajedno sa sličicom 313. Taj neko bio je Geraldo Rivera, slavni televizijski voditelj.

Preporučujemo

Kad je on 1975. godine prvi put prikazao čitav film, američka javnost videla je nešto o čemu su tek čitali i tako su se rodile prve teorije zavere. Kad je iduće, 1976. godine, posebna komisije krenula s novom istragom zbog Kenedijevog ubistva, odlučili su biti temeljitiji. Po završetku istrage, tri godine kasnije, zaključili su da je CIA i FBI zadržala neke ključne dokumente i nisu ih isporučili ranijim istragama.

Daleko najkontroverzniji zaključak došao je na osnovu snimka s policijskog radija koji je navodno zabeležio i četvrti pucanj s brežuljka ispred Kenedijeve povorke. To bi značilo da je bio i drugi ubica te da je Li Harvi Osvald bio samo deo veće zavere.  Godinama kasnije, nakon nekoliko stručnih pregleda, američka akademija nauke došla je do zaključka da snimak nije adekvatan dokaz. Tako je istraga došla na početak. Teorije zavera su se pojavljivale kao pečurke posle kiše, a jako puno se pričalo o enigmatskom čoveku s kišobranom. Svi su se pitali šta je radio jedan ozbiljno obučen čovek, sam, samo s kišobranom.

Lui Stiven Vit, kako se zvao taj čovek, sam je došao istražiteljima da bi ispričao svoje motive.

Rekao je da je došao s kišobranom zato što se protivio političkom delovanju Kenedijevog oca, Džozefa Kenedija, bivšeg ambasadora u Ujedinjenom Kraljevstvu i tridesetih godina prošlog stoleća je podržavao popustljivu politiku prema Adolfu Hitleru.

Ikona takve politike, premijer Nevil Čemberlen, vratio se iz Berlina s jednim takvim kišobranom nakon što je dopustio aneksiju dela Čehoslovačke. Proglasio je Čemberlen da je osigurao dugotrajni mir, ali već iduće godine su Nemci i Britanci u bili u ratu. Time je razrešena i jedna od poslednjih alternativnih teorija o Kenedijevom ubistvu.

(Telegraf.rs/Express.hr)