Holodomor, reč koju mrze u Ukrajini zbog 10 miliona mrtvih Ukrajinaca. Stvorio ju je Staljin

Svake godine četvrte subote u novembru u Ukrajini se obeležava spomen na žrtve Holodomor - veštački stvorene gladi koju je namerno stvorio Staljin. Umrli su milioni ljudi...

Između 1932. i 1933. oko deset miliona sovjetskih građana, prvenstveno Ukrajinaca, umrlo je od stravične gladi. Masovna glad nadmašila je najgore noćne more – ljudi su pribegavali kanibalizmu i nestajala su cela sela, a 25.000 ljudi dnevno umiralo je od gladi. Ali, ono zbog čega je taj period nazvan genocidom je činjenica da je to bila veštački stvorena glad, koju je smislio Staljin.

Preporučujemo

Razlog je otpor ukrajinskih seljaka da prihvate rusku poljoprivrednu politiku i čistka nepodobnih posle čega je Ukrajina ostavljena u stanju političke, socijalne i psihološke traume. Ukrajina je 2006. službeno Holodomor, poznat i kao Gladomor, proglasila genocidom, ali Rusija, kao i Sovjetski Savez pre nje odbija da se porodicama žrtava plati odšteta.

Foto: Guliver/Daily Express/Hulton Archive/Getty Images

Holodomor je ukrajinska reč, koja se sastoji od reči holad (glad) i mor (smrt, patnja) i koja je skovana kako bi opisala epidemiju gladi iz 1932. i 1933. Doslovan prevod glasi otprilike: "masovno umiranje od gladi".

Beskrajne kolone prosjaka na ulicama

- Staljin je 1932. povisio proizvodne kvote za žitarice pa se ne 30 nego 44 posto letine moralo predati, kvota koja je namerno bila znatno veća nego što je bilo dostižno: "To je važno proleće 1932. kada je izbila glad i kad su se pojavili prvi slučajevi smrti od gladi. Sećam se beskrajne kolone prosjaka na ulicama i putevima, koji su išli od kuće do kuće. Bili su u različitim stadijumima gladi, prljavi i u dronjcima. S ispruženim rukama molili su za hranu, bilo koji oblik hrane; jedan krompir, jednu cveklu ili barem jedan klip kukuruza - piše Ukrajinac Miron Dolot.

Jedan muškarac u Mironovom selu dobio je zapovest da preda 500 kg pšenice, što je ispunio. Odmah je uprava od njega zahtevala još 1.000 kg, zahtev koji je mogao da ispuni samo ako proda većinu svog imanja. Sledeći zahtev popeo se na 2.000 kg, a ovaj put ništa više nije mogao da učini. Bio je optužen da je kulak i izdajnik, uhapšen je i zajedno s porodicom deportovan. Njegovo imanje je zaplenjeno i prenamenjeno u kancelariju mesnog sovjeta. O seljaku i njegovoj porodici niko više nije ništa čuo - piše Filip Blom u svom delu "Rastrgane godine".

Situacija na selu ličila je na pakao, priseća se Miron:

- Viđali su čudnovate sahrane: deca koja vuku kolica na kojima leže tela njihovih roditelja, ili roditelji koji vuku tela svoje dece. Nije bilo sanduka, niti pogrebnih ceremonija sa sveštenicima.

Blom nadalje navodi da su suočeni sa smrću od gladi seljaci činili sve u svojoj moći ne bi li spasili sebe i svoje porodice.

- Neki od njih počeli su da jedu pse i mačke. Drugi su lovili ptice: vrane, svrake, lastavice, vrapce, rode pa čak i slavuje. Mogli ste da vidite izgladnele seljake kako pretražuju obalu reke u potrazi za ptičjim gnezdima. Jeli su korov, lišće i koru s drveća, insekte, žabe, puževe.

Kada su te očajničke strategije preživljavanja postale poznate u Moskvi, usledila je brza reakcija. Nova uredba zahtevala je isporuku krzna svih mačaka i pasa. S obzirom da je lovačko oružje seljaka odavno zaplenjeno, mladi komunistički aktivisti počeli su da ubijaju sve preostale pse i mačke tako da su seljaci mogli da love još samo mršave pacove. Kad su fanatični partijski aktivisti dokrajčili pse i mačke, počeli su da ubijaju slavuje i druge ptice - opisuje situaciju u Ukrajini za vreme Holodomora autor Blom u svojoj knjizi.

Ukrajinska deca ličila su na "embrione u formalinu"

Timoti Snajder u svom jelu "Krvava prostranstva" navodi kako je masovno umiranje od gladi 1933. bilo posledica Staljinovog Petogodišnjeg plana koji je sprovođen od 1928. do 1932. godine.

- Upravo tih godina Staljin je preuzeo kontrolu nad vrhuškom komunističke partije, silom sprovodio politiku industrijalizacije i kolektivizacije i postao strašni otac napaćenog stanovništva. Tržište je preobrazio u plan, seljake u robove, a pustoši Sibira i Kazahstana u lanac koncentracionih logora. Svojom politikom desetine hiljada je ubio streljanjem, stotine hiljada iscrpljenošću, a milione je doveo na rub umiranja od gladi - piše Timoti Snajder u svom delu.

#Holodomor Photo of a starving Ukrainian family, taken on this day, 1932. pic.twitter.com/glQJeGV59j— James (@historyboy77) November 11, 2014

Seljak, možda ponajviše ukrajinski seljak, naglašava autor, bio je odlučan u otporu politici koja ga je lišavala zemlje i slobode. Kolektivizacija je značila golem sukob između najveće grupe u sovjetskom društvu, seljaka i sovjetske države i policije. Gladni seljaci kretali su se gradovima duž železničkih pruga i od slabosti bi padali u nesvest na prugu. U mestu Harcik, seljaci koji su bili oterani sa železničke stanice obesili su se na stabla pored pruge - navodi Snajder u svom delu.

Politički emigrant Artur Kestler, koji je došao u Sovjetski Savez da bi se pridružio izgradnji socijalizma, imao je slično iskustvo. Znatno kasnije sećao se kako je na stanici u Harkovu seljanka podizala "do prozora vagona svoju zastrašujuću decu s nenormalno velikim glavama koje su se nekontrolisano micale, s rukama i nogama poput štapića i jako natečenim trbusima".

Zapisao je da ukrajinska deca liče na "embrione u formalinu".

- Stanovnici gradova bili su navikli na seljake koji na pijaci nude i prodaju svoje proizvode. Seljaci su 1933. nastavili da dolaze na pijace, ali ne zato da bi prodavali, već zato da bi prosili. Prazne pijace gde više nije bilo ni robe ni kupaca, postale su turobna poprišta umiranja. Početkom dana moglo se čuti samo plitko disanje umirućih, pokrivenih dronjcima koji su nekad bili odeća. Jednog prolećnog jutra, usred gomile mrtvih seljaka na harkovskoj pijaci, dete je sisalo grudi svoje majke, a njeno je lice bilo sivo i beživotno. Prolaznici su to već viđali, ne samo mnoštvo mrtvaca, ne samo mrtvu majku i živo dete, nego upravo tu scenu, mala usta, poslednje kapi mleka i hladnu bradavicu. Ukrajinci su za to skovali frazu. Govorili bi jedni drugima, tiho, u prolazu: "Ovo su vesnici socijalističkog proljeća?" - opisuje Snajder situaciju u Ukrajini.

Staljinov cilj bio je da ubije što više Ukrajinaca

Američka istoričarka Ene Eplbaum, autorka knjige "Crvena glad: Staljinov rat protiv Ukrajine" (Red Famine: Stalin's War on Ukraine), tvrdi da je Staljin lično odgovoran za Veliku glad koju je namerno stvorio.

1932: To further Soviet control over Ukraine, the "Five Ears of Grain" law is introduced. Under this rule, anyone, including children, caught stealing food from collective farms or other government facilities, were met with harsh punishments. Many are arrested and executed. pic.twitter.com/VCSURp97eD— HNAT - Holodomor (@HolodomorTour) November 12, 2019

- Do gladi je došlo 1932. a ona je uzrokovana kolektivizacijom i oduzimanjem žita. U to vreme preduzete su brojne mere koje su posebno uticale na Ukrajinu: popis crnih lista određenih imanja, gradova i sela, kordon oko granice, a sve kako ljudi ne bi mogli da napuste Ukrajinu. Posebne mere uvele su se protiv ukrajinskih institucija kulture i ukrajinskog jezika i sve je to istovremeno preduzeto. Verujem da je nameravao da ubije što je više moguće ljudi u Ukrajini. To je i učinio, a Komunistička partija Ukrajine i Sovjetska komunistička partija su znale šta se događa. Da, to je bila namerno izazvana glad - kazala je pre dve godine u intervju za Slobodnu Europu autorka Eplbaum.

Izgladnjivanje ljudi, tvrdi, izvelo se uz pomoć ukrajinskih birokrata, komunista, kao i ruskih i sovjetskih lidera koji su dolazili u Ukrajinu.

- Staljin se plašio kontrarevolucije i posebno Ukrajine. Sećao se da je tokom građanskog rata tamo bio najveći otpor seljaka. Znao je da će se protiviti kolektivizaciji i njenim posledicama. I kada je u jesen 1932. doneo dekrete, oni su bili usmereni posebno prema Ukrajini i trebali su da okončaju takozvanu eru "ukrajinizacije" – da ukinu jezik i kulturu i propagiraju ukrajinskog identiteta. Zato je uz glad, slamao i ukrajinske intelektualce znajući da tako neće doći do pobune u Ukrajini.

Mislim da je Staljin smatrao da je ideja nezavisne Ukrajine opasna po sovjetsku državu u koju je on verovao. Plašio se da bi takva Ukrajina mogla da nađe saveznike, na primer Poljsku, ili druge zemlje koje neće biti lojalne sovjetskom sistemu i sovjetskoj ideji.

Glad, objašnjava, nije prouzrokovana samo time što je oduzimano žito. Brigade aktivista išle su po ukrajinskim selima i sve oduzimali – povrće, meso...

- Bila je to okrutna operacija. Tukli su seljake, izbacivali ih iz kuća, mučili.. Ljudima gotovo nije preostajala ni mrvica hrane - ističe autorka.

Holodomor - genocid nad ukrajinskim narodom

Smatra se kako je do kraja 1933. u celoj sovjetskoj imperiji na ovaj način ubijeno do 10 miliona ljudi, jer je, pored Ukrajine, Holodomor zahvatio i oblasti Kubana i donjeg toka Volge u Rusiji, kao i oblasti Kazahstana. Srednje procene stavljaju ukupan broj istrebljenih Ukrajinaca na 7 miliona. U samoj Ukrajini računa se da je oko 4 miliona ljudi direktno ubijeno veštački stvorenom glađu i epidemijama koje su izbile kao posledica gladi, dok je još nekih 1,5 miliona stradalo u prethodnom procesu kolektivizacije.

Smrt je svuda; Foto: Guliver/Daily Express/Hulton Archive/Getty Images

Ukrajinski parlament je 2006. godine okarakterizovao Holodomor kao "akt genocida protiv ukrajinskog naroda", a međunarodne organizacije nazvale su ga zločinom protiv čovečnosti. Američki Kongres je 1988. godine službeno priznao Holodomor genocidom nad ukrajinskim narodom. Godinu dana kasnije to će učiniti i Međunarodna komisija pravnika.

Sveukupno do sada 15 parlamenata ili vlada sveta je ocenilo kako je Holodomor bio genocid.

(Telegraf.rs / Izvor: 24sata.hr)