Zaboravljena ratnica Dandara: Borila se protiv ropstva, a kada su je uhapsili, skočila je sa stene

U 17. veku robovi koji su pobegli od robovlasnika osnovali su u Brazilu zajednicu Palmares (poznata i kao "Quilombo dos Palmares"). Zajednicu ljudi u borbu protiv robstva vodio je čuveni Zumbi dos Palmares. Iako je on postao slavan, veoma malo se zna o njegovoj ženi Dandara, koja je bila žestoki ratnik i vođa. Njeno poreklo obavijeno je misterijom.

Palmeras u severoistočnoj regiji je i danas simbol otpora u Brazilu.

Preporučujemo

- Palmares nisu započeli u Alagoasu u Brazilu. Svoje poreklo vodi iz Afrike. Oni koji su ga započeli došli su iz Kraljevstva Kongo, današnja Angola, među kojima su Ambudno ljudi koji su došli ovde - kaže za BBC Zezito de Araujo, istoričar.

Više od 4,8 miliona porobljenih Afrikanaca dovedeno je u Brazil.

- Muškarci, žene i deca otišli su na plantaže, pobunjenici u potrazi za slobodom i osnovali su Palmeras. Oko 25.000 ljudi živelo je u regiji. Okupirali su područje od oko 360 kvadratnih kilometara - dodao je istoričar.

Vođe Palmerasa doživljavane su kao istinski heroji, a najpoznatiji od njih bio je Zumbi.

- Zumbi dos Palmares postao je oslobodilac čim je doveo u pitanje kolonijalno represivno društvo. Palmeras je bilo matrijarhalno društvo, jer su imali takve korene u Africi - dodao je on.

Zumbina supruga Dandara bila je jedna od najvažnijih žena u Palmarasu. Uvek je bila na prvoj liniji borbe sa suprugom, piše BBC. Danas je misteriozna figura i malo se zna o njenom životu. Ona i Zumbi, poslednji kralj Palmaresa, imali su troje dece.

Dandara je odrasla u zajednici odbeglih robova i verovatno je bila afrička kraljica.

Opisana kao heroj, Dandara je dominirala u tehnici kapuere i vodila je mnoge bitke zajedno sa muškarcima i ženama u odbrani Palmaresa.

Kada je bila devojka, pridružila se grupi Afro-Brazilaca koji su se borili protiv ropstva u Brazilu. Pomogla je u kreiranju strategija za zaštitu Palmaresa. Dandara je bila poznata kao borac, ali takođe je imala interesovanja za lov i poljoprivredu. Sadila je kukuruz, pasulj, slatki krompir, šećernu trsku i banane.

Narod Palmaresa, poznat kao Palmarinos, proizvodio je alate za poljoprivredu i oružje za ratovanje. Takođe su radili sa drvom, keramikom i metalima. U početku su sve aktivnosti i rad Palmarinosa bili usmereni na stvaranje njihove samoodržive zajednice, ali neki su trgovali sa selima i mlinovima u regionu.

Napadi na Palmares postali su sve češći 1630., holandskom invazijom na Brazil. Prema pričama o Dandari, ona je imala važnu ulogu u tome da njen suprug prekine veze sa njegovim ujakom Ganga-Zumbom, koji je bio prvi veliki šef Palmaresa.

1678. godine Ganga-Zumba je potpisao mirovni ugovor sa vladom države Permambuko. U ugovoru je pisalo da ljudi iz Palmaresa koji su uhapšeni moraju biti pušteni.

Takođe, svi rođeni u Palmaresu treba da budu slobodni ljudi, a ne robovi, i dobili su dozvolu da se bave trgovinom. U zamenu za to, ljudi Palmaresa morali su predati vlastima odbegle robove koji su tamo otišli ​​u sklonište.

Priča se da su se Dandara i Zumbi suprotstavili ugovoru jer on nije okončao ropstvo. Ganga-Zumbu ubio je jedan od stanovnika Palmaresa koji se suprotstavio njegovom predlogu.

Nakon što je uhapšena 6. februara 1694. godine, Dandara je izvršila samoubistvo skokom sa stene jer je odbila da se vrati ropstvu.

U pisanjima o Palmaresu nema referenci o Dandari, međutim, u kolektivnom pamćenju, ona se spominje.

- Iza svakog mita postoji istina, čak iako ona nije postojala kao osoba, predstavljena je u svakoj ženi u Palmaresu koja se borila za slobodu - rekao je da Araujo.

Danas u Brazilu postoji više od 3.000 zajednica Palmaresa. Oni su potomci oslobođenih i odbeglih robova.

- Ove zajednice su i dalje živa sećanja otpora - zaključio je istoričar.

Dandarino ime biće uključeno u knjigu nacionalnih heroja, i ona je prva žena Palmaresa koja je deo ove knjige.

(Telegraf.rs)