Natalijina ramonda, cvet feniks koji vaskrsava poput naše vojske: Evo zašto je simbol Dana primirja

Natalijina ramonda (Ramonda nathalie) cvetnica je koja je u narodu poznata i kao "cvet feniks" jer i kada se potpuno osuši, može da oživi ukoliko se zalije. To je biljka koja je postala simbol iskušenja kroz koja je prošla Srbija tokom Prvog svetskog rata, a od pre šest godina i zvanično je simbol Dana primirja u našoj zemlji.

Cvet koji je živ i kada je na oko mrtav i koji može da vasrksne, baš kao i srpska vojska za vreme Prvog svetskog rata dobio je ime po jednoj od najlepših srpskih kraljica Nataliji Obrenović i opstaje na našim prostorima već milionima godina.

Preporučujemo

Raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija, na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu.

Simbol Dana primirja - Natalijina ramonda, Foto: Wikipedia

Natalijinu ramondu otkrio je u okolini Niša doktor Sava Petrović 1884. godine, a u literaturu je uveo Josif Pančić.

Reč je o endemskoj vrsti Zapadnog Balkana, a osim u Srbiji raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.U narodnom govoru se naziva i vaskršnji cvet jer pored toga što osušena kada se zalije oživi kao feniks, cveta u vreme Vaskrsa. U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.

Neverovatna izdržljivost

Biolozi kažu da je Ramonda preživela još iz vremena ledenog doba, a utočište je našla u škrtom, planinskom tlu. Poznata je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti - čak i potpuno osušena, uz sasvim malo vode, Natalijina ramonda može da oživi i nastavi svoj život.

"Cvet feniks" je tako odabran u znak sećanja na vaskrs Srbije, koja se iz pepela Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila svoj put, a pozadina značke je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice.

(Telegraf.rs)