Turci i dalje tvrde da nije bilo genocida nad Jermenima: Do detalja otkrivamo šta se zaista dešavalo

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je rezoluciju kojom zvanično priznaje da je masovno ubistvo 1,5 miliona Jermena, koje se dogodilo od 1915. do 1923. godine u današnjoj Turskoj,  a koje je počinilo Otomansko carstvo, bilo genocid. Turska je odmah osudila rezoluciju o genocidu nad Jermenima, kao i rezoluciju o uvođenju sankcija Ankari koju je Predstavnički dom usvojio na istoj sednici. Turska prihvata da je mnogo Jermena poginulo u borbama sa otomanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali se ne slaže oko broja poginulih i negira da su ubistva bila sistematski orkestrirana i da je počinjen genocid.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da će parlament te zemlje odgovoriti na rezoluciju o genocidu nad Jermenima koju je usvojio Predstavnički dom američkog Kongesa, kao i na predlog uvođenja sankcija Turskoj.

- Turska ne priznaje rezoluciju, koja za Ankaru nema nikakvu vrednost - rekao je Erdogan, prenosi Rojters.

Turska je upozorila da rezolucija Doma rizikuje da našteti vezama "u izuzetno krhkom vremenu" za međunarodnu i regionalnu sigurnost.

Rezolucija koju je Predstavnički dom usvojio postoji decenijama u različitim oblicima, ali su kongresni lideri obe stranke izbegavali da preduzmu mere zbog turskog strateškog značaja za američke interese na Bliskom istoku i članstva u NATO-u.

U izjavi objavljenoj u sredu tursko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je predlog zakona, rekavši da priznanje "nema istorijsku i pravnu osnovu" i da je "ništavno u očima turskog naroda".

Pored ove rezolucije, usvojena je još jedna o uvođenju sankcija Turskoj kako bi je kaznili zbog vojne ofanzive protiv kurdskih snaga na severu Sirije.

- Veoma je važno da budemo sigurni da šaljemo jasan signal rezolucijama o genocidu i sankcijama kako ne podržavamo ono što je Turska uradila i da mora da se povuče - rekla je republikanka Liz Čenej.

Kako su rekli poslanici, SAD moraju da osiguraju da se turski predsednik Erdogan suoči sa posledicama zbog svog ponašanja, jer Tramp nije pokazao američko liderstvo u tom pogledu.

- Sada je na Kongresu da pojača i nameće posledice Turskoj - dodala je Čenej.

Američki ambasador pozvan na razgovor

Američki ambasador u Turskoj Dejvid Saterfild pozvan je u tursko Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor nakon što je Predstavnički dom američkog Kongresa priznao masovna stradanja Jermena kao genocid i zatražio uvođenje sankcija Turskoj zbog operacija u Siriji.

Turska je priznala da je 1,5 miliona Jermena koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeno prilikom sukoba sa otomanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali je demantovala da su ubijanja bila sistematski orkestrirana i da predstavljaju genocid, prenosi Rojters.

Jermenski genocid je bio nemilosrdan pokolj miliona Jermena od strane Osmanskog carstva. U 1915. godini, tokom Prvog svetskog rata, lideri turske vlade pokrenuli su plan proterivanja i masakra Jermena. Do početka 1920-ih, kada su se masakri i deportacije najzad završili, između 600.000 i 1,5 miliona Jermena bilo je mrtvo, dok je mnogo više bilo prisilno uklonjeno iz zemlje.

Danas, većina istoričara događaj naziva genocidom: smišljena i sistematska kampanja za istrebljenje čitavog naroda. Međutim, turska vlada još uvek ne priznaje ogromnost ili obim ovih događaja.

Koreni genocida: Osmansko carstvo

Jermenski narod stvorio je svoj dom u kavkaskoj oblasti Evroazije pre oko 3.000 godina. Deo tog vremena Jermenska kraljevina bila je nezavisni entitet. Na primer, početkom 4. veka bila je prva nacija koja je prihvatila hrišćanstvo svojom zvaničnom religijom.

Međutim, većinu vremena kontrola nad regijom prebacivana je od jednog carstva do drugog. Tokom 15. veka Jermenija je bilo apsorbovana u moćno Otomansko carstvo.

Osmanski vladari, kao i većina njihovih podanika, bili su muslimani. Oni su dozvolili religijskim manjinama kao što su Jermeni, da zadrže određenu autonomiju, ali podvrgavali su Jermene, koje su smatrali "nevernicima", nejednakom i nepravednom tretmanu.

Hrišćani su morali da plaćaju veće takse od muslimana, na primer, i imali su vrlo malo političkih i zakonskih prava. Uprkos ovim preprekama, jermenska zajednica opstajala je pod Osmanskom vlašću. Trudli su se da budu obrazovaniji i bogatiji od turskih suseda.

Sa druge strane, Turci su sumnjali da će hrišćanski Jermeni biti lojalniji hrišćanskim vladama (poput Rusa, na primer, koji su delili nestabilnu granicu sa Turskom) nego što su bili prema Osmanskom kalifatu. Ove sumnje postajale su sve oštrije kako je Osmansko carstvo propadalo.

Na kraju 19. veka despotski turski sultan Abdul Hamid II - opsednut lojalnošću iznad svega i besan zbig jermenske kampanje za osvajanje osnovnih građanskih prava - izjavio je da će rešiti "jermensko pitanje" jednom zauvek.

Prvi jermenski masakr

Između 1894. i 1896. godine usledio je državni-sankcionisani pogrom. Umesto reformi Abdul Hamid osniva paravojnu formaciju Hamidije koja je delovala pod direktnom upravom sultana, a činili su je muslimanski kurdski plaćenici koji su od sultana dobili "odrešene ruke za zavođenje reda među pobunjenim jermenskim podanicima na istoku zemlje". Visoki porezi koje je Porta nametala hrišćanskom delu stanovništva dovodili su do čestih pobuna lokalnog stanovništva. Vlast je te pobune koristila kao izgovore za konačni obračun sa Jermenima širom zemlje.

Kao na odgovor na veliki talas protesta Jermena, turski vojni zvaničnici, vojnici i obični ljudi opustošili su jermenska sela i gradove i masakrirali građane.

Tačan broj ubijenih Jermena u pogromima koji su se desili između 1894. i 1896, a u istoriografiji ostali upamćeni kao Hamidijski masakri, nikada nije precizno utvrđen, ali prema većini izvora kreće se između 100.000 i 300.000 ubijenih.

Mladoturska revolucija

U 1908. godini u Turskoj na vlast dolazi nova vlada. Grupa reformatora koja je sebe zvala Mladoturci svrgla je sultana Abdula Hamida i uspostavila moderniju ustavnu vladu. U početku su se Jermeni nadali da će dobiti ravnopravno mesto u novoj državi, ali ubrzo su saznali da nacionalistički Mladoturci žele da "poturče" carstvo.

Prema ovom načinu razmišljanja, ne-Turci, a posebno hrišćanski ne-Turci, bili su ozbiljna pretnja novoj državi.

Početak Prvog svetskog rata

Turska je 1914. ušla u Prvi svetski rat na stranu Nemačke i Austrougarske. U isto vreme, osmanske verske vlasti proglasile su sveti rat protiv svih hrišćana, osim svojih saveznika.

Vojne vođe počele su da raspravljaju o tome da su Jermeni izdajice: ako su mislili da mogu da dobiju nezavisnost ako saveznici pobede, Jermeni bi verovatno želeli da se bore na strani neprijatelja.

Kako se rat intenzivirao, Jermeni su organizovali dobrovoljačke bataljone kako bi pomogli ruskoj vojsci da se bori protiv Turaka u regionu Kavkaza.

Ovi događaji i opšta turska sumnja na jermenski narod doveli su do toga da turska vlada podstakne "uklanjanje" Jermena iz ratnih zona duž Istočnog fronta.

Početak jermenskog genocida

Genocid nad Jermenima počeo je 24. aprila 1915. godine. Tog dana turska vlada uhapsila je i pogubila nekoliko hiljada jermenskih intelektualaca.

Nakon toga, obični Jermeni su izbačeni iz svojih domova i poslati na marševe smrti kroz mezopotamijsku pustinju, bez hrane i vode.

Često su Jermeni bili skinuti do gole kože i promorani da šetaju pustinjom pod jakim suncem dok ne umru. Ljudi koji su zastajali da se odmori, bili su ubijani.

U isto vreme Mladoturci osnovali su "specijalnu organizaciju", koji su zapravo bili "ubilački odredi" ili "mesarski bataljoni", a bili su zaduženi za "likvidaciju hrišćanskih elemenata".

Sačinjavali su ih ubice i drugi bivši osuđenici. Davili su ljude u rekama, bacali ih sa litica, razapinjali su ih i žive spaljivali. U kratkom roku, turska sela bila su preplavljenja leševima Jermena.

Podaci pokazuju da su tokom ove kampanje "turkifikacije", vladini odrede kidnapovali decu, pretvarali ih u muslimane i davali ih turskim porodicama.

U nekim mestima silovali su žene i primoravali ih da se pridruže turskim haremima ili da rade kao robinje. Muslimanske porodice preselile su se u domove Jermena i zaplenile njihovu imovinu.

Iako postoje različiti izveštaji, većina izvora se slaže da je bilo oko dva miliona Jermena u Osmanskom carstvu u vreme masakra. U 1922. godini, kada se genocid završio, tamo je ostalo samo 388.000 Jermena.

Jermenski genocid danas

Nakon predaje Otomanskog carstva 1918. godine, Mladoturci su pobegli u Nemačku, koja je obećala da ih neće goniti zbog genocida. Međutim, grupa jermenskih nacionalista napravila je plan, poznat kao Operacija Nemesis, za pronalaženje i ubistvo vođa genocida.

Od tada turska vlada negira da se dogodio genocid. Ona tvrdi da su Jermeni bili neprijateljska sila, a njihov pokolj bila je neophodna ratna mera.

Turska je danas važan saveznik SAD i drugih zapadnih nacija, pa su tako i njihove vlade oklevale da osude davna ubistva.

Prvo priznanje kojim su masovni zločini nad Jermenima u osmanskom carstvu označeni kao "zločin protiv čovečnosti" potvrdile su donošenjem zajedničke deklaracije države saveznice u Prvom svetskom ratu - Ujedinjeno Kraljevstvo, Ruska Imperija i Francuska - a deklaracija je zvanično donesena 24. maja 1915. godine.

Evropski parlament je u četiri navrata kroz zvanične rezolucije priznao zločine nad Jermenima kao genocid, a poslednja rezolucija donesena je 15. aprila 2015. a istu rezoluciju usvojio je i Savet Evrope, poslednji put na sednici održanoj 14. maja 2001. godine.

Do kraja 2017. 29 svetskih država je na najvišem nivou priznalo genocid nad Jermenima, a masovna ubistva Jermena kao zločin genocida prvi je priznao i javno osudio parlament Urugvaja.

Međutim, u Turskoj se malo toga promenilo: uprkos pritiscima Jermena i zagovornika socijalne pravde širom sveta, u Turskoj je još uvek zabranjeno govoriti o onome što se dogodilo Jermenima tokom te ere.

(A.M. - a.markovic@telegraf.rs)