Če Gevara je imao rasističke stavove, homoseksualce je slao u logore i nije voleo Tita

Ernesto Če Gevara neosporno je najveća leva ikona, svaki klinac-butovnik u ormaru ima barem jednu majicu s njegovim likom, a i mnoge slavne osobe - glumci, pevači, fudbaleri - koje žele pokazati da imaju stav obući će istu u neobaveznim prilikama. Koliko je on ideal revolucionara, toliko je za mnoge kontroverzan lik, čak i nevezano za politički predznak: iz današnje perspektive Čeove ideje ne bi bile prihvatljive mnogim levičarima. Doduše, nije baš impresionirao ni neke "stare levičare" za vreme Jugoslavije - nit' je Če preterano cenio Tita, niti je Tito njega.

Inficiran je dečjim bolestima levičarenja

Preporučujemo

- Jugoslavija je za te revolucionare bila premeka i preslična Zapadu, a za Tita je Če Gevara bio neko ko je inficiran dečjim bolestima levičarenja - kako je to objasnio istoričar Tvrtko Jakovina za Al Džaziru.

No, daleko veći problem od "dečje bolesti levičarenja" Čeovi su postupci. Za početak, malo ko uopšte može osporiti činjenicu da je bio hladnokrvni ubica.

- Ne treba mi dokaz da bih ubio čoveka. Treba mi samo dokaz zašto ga ne bih trebao ubiti - jedna je od njegovih slavnih izreka.

Ernest Hemingvej je svedočio njegovim likvidacijama

Nakon što su kubanski revolucionari odneli pobedu, čovek koji je slovio kao nepopravljivi idealista postao je okoreli ubica. Za vreme dok je upravljao zatvorom "La Cabana" počinjena su brojna ubistva neistomišljenika, često i bez ikakve sudske presude. No, Če nije samo upravljao zatvorom, već je i svojeručno ubijao. Uopšte ga nisu zamarali ni svedoci, među kojima je bio i slavni pisac Ernest Hemingvej.

Prema procenama koje bi Gevari išle u prilog, oko 200 osoba onde je ubijeno bez suđenja, one gore govore o nekoliko hiljada žrtava. "Revoluciji ne trebaju sudovi", još je jedna izjava koja mu se pripisuje, a kakav je stav imao o ljudskom životu govori i teza da "pobeda socijalizma vredi milione žrtava".

Homoseksualnost je za njega bila buržoaska dekadencija

Osim prema političkim neistomišljenicima, milost nije imao ni prema homoseksualcima. Nazivao ih je "seksualnim pervertitima", a homoseksualnost - buržoaskom dekadencijom. Kako ih kubanski režim nije smatrao sposobnim za služenje vojnog roka, umesto toga su ih slali u radne logore. Homofobija je, nažalost, tako ostala jedno od trajnih obeležja kubanskog režima.

Kao da ovo sve nije dovoljno, tu su i njegovi rasistički stavovi. Premda je činjenica da se revolucijom "zarazio" tokom svog putovanja motorom po Latinskoj Americi, između ostalog i zbog teškog položaja Indijanaca (kao dete iz relativno imućne porodice, tada se iz prve ruke suočio s besparicom i životom niže klase i južnoameričkih indijanaca), o crncima je imao, blago rečeno, loše mišljenje.

Če Gevara sa Kastrom Foto: Tanjug/AP

Nazvao ih je "veličanstvenim primerima afričke rase koji su zadržali svoju rasnu čistoću zahvaljujući nedostatku sklonosti prema kupanju", a onda - valjda da ne bude zabune - još i dodao da je "crnac je indolentan i sanjar koji troši svoju mršavu platu na raskalašnost ili piće, dok Evropljanin ima tradiciju rada i štednje".

I feministkinjama bi se digla kosa na glavi

Opet, neki smatraju da nije bio toliko opsednut rasom s obzirom da je posle Kube otišao širiti revoluciju u Afriku (DR Kongo), odakle je takođe imao opaske poput one da su "Kongoanci najgori primerci boraca koje je video". Opet, treba dodati da je Gevara i na Kubi imao tamnopute borce pod svojom komandom, iako je i tamo režim čvrsto bio u rukama belih ljudi.

I za kraj, tu je i njegov odnos prema ženama. Bio je u dva braka, prvu suprugu Hildu Gadeu, ostavio je zbog tadašnje ljubavnice Aleida Marč koju je posle jednako varao kao i Hildu. Dugo vremena se smatralo da je u Boliviji skončao s jednom od konkubina, Tamarom Bunke. Čak se stvorio mit da je nosila Čeovo dete kad je bila ubijena, ali tek se pre dve godine to pokazalo kao spekulacija.

(Telegraf.rs/100posto.hr)