Kako je Hitlerovih "sedam patuljaka" iz porodice Ovic preživelo Aušvic

U Evropi okupiranoj nacistima, mali ljudi - ili kako ih često zovemo patuljci, bili su posebno ranjiva grupa. Svakako su spadali pod ono što su Nemci smatrali "genetski inferiornim materijalom", pa je njihovo ubistvo spadalo u domen programa eutanazije.

Takozvana "milosrdna smrt" ishod je koji su nacisti namenili svima koji su bili psihički bolesni, mentalno bolesni ili su patili od genetskih poremećaja.

Preporučujemo

Nedugo pre rata, u Rumuniji, porodica patuljaka preživljavala je nastupajući kao grupa zabavljača - plešući, pevajući i svirajući minijaturne instrumente. Porodica Ovic, koja je nastupala pod imenom trupa Liliput, putovala je kroz Mađarsku, Čehoslovačku i Rumuniju, služeći se raznim jezicima, uključujući i jidiš.

Na nesreću Ovica, kad je Dizni 1937. producirao megahit "Snežana i sedam patuljaka", Hitler je postao velik obožavalac tog filma. Iako je zbog antiamerikanizacije sam film bio zabranjen u Nemačkoj, imao je svoje mesto u Hitlerovoj privatnoj kolekciji. Simpatična priča osvajala je, ali i živcirala Adolfa Hitlera, budući da mu je ukazivala na tehničku nadmoć SAD-a u filmskoj produkciji i animaciji.

No, ni sam Hitler verovatno nije slutio kako će i sam imati priliku da dobije svojih sedam patuljaka, iako u toj priči neće biti Snežane, već samo čisto zlo u obliku dr Jozefa Mengelea.

Ljudi u Aušvicu i Jozef Mengele Foto: WIkimedia/Public domain

Godine 1940. antisemitski zakon službeno je zabranio svim Jevrejima javne nastupe, a porodica Ovic nije imala drugog izbora nego da sakrije svoje poreklo i nastavi da nastupa da bi preživeli.

Mengeleov zoo postao je noćna mora patuljaka

Grupa se sastojala od 12 članova koji su svi bili patuljci i u rodu, ali neki su nakratko uspeli da pobegnu nesrećnoj sudbini, da bi naposletku završili pred SS-ovim streljačkim vodom. Ironično, bolje je prošlo njih sedam koji su 12. maja 1944. uhvaćeni i prevezeni u Aušvic.

Tamo su došli u ruke "anđelu smrti", Mengeleu, nacisti bizarnih i okrutnih medicinskih eksperimenata koje je sprovodio na ljudima s deformitetima i abnormalnostima, u što je ubrajao i ljude patuljastog rasta. Svoju kolekciju ispitanika nazivao je i "moj sopstveni zoološki vrt".

Čuvar ga je probudio oko ponoći 19. maja 1944. informišući ga kako je u kamp stigla porodica patuljaka - Rozika, Francika, Avram, Frida, Miki, Elizabet i Perla Ovic.

- Smešio se kao dete na božićno jutro - kasnije su izvestili svedoci događaja, prepričavajući da je podizao jednog po jednog sa zemlje, odmeravajući ih poput igračaka.

Iako im se obraćao ljubazno, eksperimenti koje je na njima sprovodio bili su zastrašujući.

- Najbolesniji su bili ginekološki eksperimenti. Ubrizgavali su nam razne tečnosti u matericu, gurali predmete u vaginu, izvlačili krv, boli nas i odstranjivali delove tkiva koje su nazivali uzorcima. Nemoguće je opisati taj bol, koji bi trajao danima nakon eksperimenta tako da nismo mogli da hodamo - zapisala je Elizabet Ovic.

Koliko su okrutne bile te procedure svedoči i činjenica da je Mengeleov asistent odbijao da dalje učestvuje u eksperimentima, jer se sažalio nad ženama patuljčicama.

Mengele nikako nije želeo da ih ubije, barem ne još, pa je odlučio da se dalje sam "zabavlja" s njima.

- Izvlačili su nam tečnost iz kičme, bez ikakvog anestetika naravno, čupali su nam zdrave zube. Kad bi padali u nesvest, čupali su nam pramen po pramen kose da nas bol razbudi. Često bi izvodili bolne eksperimente na našim mozgovima preko nosa, sekli bi nam tkivo u ustima, na rukama - ispričala je Elizabet.

Ipak, koliko god Mengele bio čudovište, u jednu ruku on je za Ovic bio i spasilac - odbijao bi stražare koji su dolazili da ih odvedu i ubiju jer je na njih došao red, govoreći kako ima još puno posla na njima.

Mengele im je često tepao i recitovao - "iza sedam planina krije se mojih sedam patuljaka", a žene iz porodice Ovic obraćale su mu se s "vaša ekscelencijo" i pevale mu kad bi to od njih tražio.

Kućni video za Hitlera

Mengele im je ponekad donosio i poklone - igračke ili slatkiše koje bi uzimao od preminule dece u kampu. Poklone je najčešće primao 18-mesečni sin Li Ovic. Dete mu je jednom čak i reklo "tata", ali Mengele ga je ispravio rekavši da mu je "samo ujak", a potom bi malo laskao Fridi koja mu je bila miljenica, govoreći joj kako je lepa.

Među ostalim invazivnim procedurama koje je sprovodio nad njima, Mengele im je i sipao ključalu vodu u uši da bi nakon toga usledila ledena, u oči bi im stavljao razne hemikalije nakon kojih bi neko vreme bili slepi - nije imao nikakvih ograničenja.

Znajući koliko Hitlera oduševljavaju patuljci, Mengele je odlučio da snimi film u "kućnoj verziji", u kojem su Ovici morali da pevaju nemačke pesme da bi zabavili firera. Tada je porodica prisustvovala okrutnoj smrti dvoje patuljaka čija su tela bila kuvana kako bi se meso odvojilo od kosti koje je Mengel želeo da izloži u muzeju u Berlinu.

Jednog dana im doveo frizera i šminkera i naredio im da nastupaju pred SS odredom na pozornici. Nakon što su se popeli, morali su da se skinu, a on je velikim štapom pokazivao sve njihove delove tela, a naročito na genitalije, dok se publika smejala. "Šou" je bio hit, a Ovici dodatno poniženi i prestrašeni.

Perla Ovic je svedočila o hororu koji su preživeli Printskrin: Youtube/Smithsonian Channel

Većina članova porodice nije očekivala da će preživeti logor, ali kad su Sovjeti oslobodili kamp početkom 1945, Mengele je brzinski zgrabio svoje papire i pobegao. Cela porodica išetala je iz Mengelove "pećine", na iznenađenje Rusa. Vlasti nikad nisu ulovile Mengelea, koji je umro 1979. u Brazilu.

Kasnije je Perla Ovic, poslednji preživeli član porodice (umrla je 2001.) potvrdila strašne događaje koje je preživela, ali ipak je zadržala tračak zahvalnosti svom "spasiocu".

- Da su me sudije pitale da li ga treba obesiti, ja bih im rekla da ga puste. Mene je spasila milost đavola, a Bog će Mengeleu dati ono što zaslužuje - izjavila je Perla.

(Telegraf.rs/Express.hr)