Dan koji je američku demokratiju zavio u crno: Sve o pokolju studenata na Kent Stejtu

Nacionalna garda u glavnom kampusu univerziteta Kent Stejt u Ohaju početkom maja 1970. godine kada se odigrala zloglasna pucnjava. Foto: Profimedia

Republikanski kandidat Ričard Nikson je svoju predsedničku kampanju 1968. godine vodio na platformi povlačenja „časnog mira“ i povlačenja iz Vijetnamskog rata, i na toj platformi pobedio. Američki narod nije želeo da učestvuje u sukobu koji ga nije zanimao, niti je znao zašto su „momci“ uopšte tamo. Svima je bilo jasno da to ne može da se izvede preko noći, pa su strpljivo čekali.

Preporučujemo

I sve do sredine proleća 1970. delovalo je da se ide ka tome, dok Nikson nije u vanrednom televizijskom obraćanju naciji 30. aprila najavio invaziju američke vojske na Kambodžu. Objasnio je, doduše, da je u pitanju odgovor na invaziju snaga Severnog Vijetnama na Kambodžu, i da se sve radi sa ciljem što bržeg povlačenja iz Vijetnama, ali ljudi to nisu tako razumeli. „Miroljubivi američki narod“ je u ovome video samo dalje širenje sukoba i njegovo prolongiranje.

Prvi su reagovali studenti, širom Sjedinjenih Država. 1. maja 1970. godine počelo je njihovo okupljanje na prostoru glavnog kampusa Državnog univerziteta u Kentu (popularni Kent Stejt), savezna država Ohajo. U podne tog dana održan je zbor, a tokom večeri i noći paljene vatre i bacane flaše na policiju koja se nalazila oko kampusa. Gradonačelnik Kenta je proglasio vanredno stanje i zamolio guvernera da pošalje pomoć. Guverner je poslao Nacionalnu gardu Ohaja.

Kako se odigrala Pucnjava na Kent Stejtu u Ohaju 4. maja 1970. godine tokom studentskog protesta protiv širenja Vijetnamskog rata na Kambodžu. Foto: Wikimedia Commons/arcweb.archives.gov/Goldfishbutt

Naredne večeri neko je tokom protesta podmetnuo požar u napuštenoj zgradi Korpusa za obuku rezervnih oficira koja se nalazila unutar kampusa, i ona je uveliko gorela kada je Nacionalna garda napokon stigla oko 22 časa. Bačen je suzavac na veliku masu studenata koja je tako razbijena, a isto se ponovilo i narednog dana.

Nervoza je bila velika, pošto su kružile razne glasine. Pričalo se, recimo, i pre požara u Korpusu, da se planira napad na tu zgradu. Pričalo se i da studenti planiraju da u vodovog bace LSD, te da kopaju tunel ispod zemlje kako bi digli u vazduh glavni hipermarket u gradu. Nakon što se prva glasina obistinila — da li zato što je neko imao informaciju ili samo slučajno razmišljao isto kao i studenti — živci su popustili. 4. maja došlo je do zloglasne Pucnjave na Kent Stejtu.

Tog dana studentski zbor bio je zakazan za podne kod zgrade Komuna u kampusu. Pre nego što je počeo, jedinice Nacionalne garde ušle su na kampus i naredili svim okupljenima da se raziđu. Nakon što su studenti odbili, gardisti su bacili suzavac. Ali suzavac nije postigao željeni efekat zbog vetra koji je duvao promenljivim pravcem, pa su gardisti krenuli napred naoružani puškama sa bajonetima. Videvši da se ovi ne šale, studenti su se raspršili po okolini i čekali da gardisti odu. Ovi su došli do zgrade Komuna i stajali tako jedno desetak minuta, da bi potom krenuli natrag istim putem.

A onda, ne znano zašto, narednik Majron Prajor je zastao, bacio pogled na studente, okrenuo se i počeo da puca iz pištolja kalibra .45. Sledilo ga je nekoliko gardista najbližih studentima, a potom i drugi: od 77 gardista koji su bili prisutni na licu mesta njih 29 je priznalo korišćenje vatrenog oružja.

Pucnjava na Kent Stejtu 4. maja 1970. godine. Nacionalna garda je tada ubila četiri studenta a ranila devet. Foto: Profimedia

Pucnjava je trajala svega 13 sekundi i za to vreme je ispaljeno 67 metaka. Četvoro studenata je ubijeno, devet ranjeno. Neki od stradalih uopšte nisu bili učesnici protesta nego su išli na predavanje. Najradikalniji studenti su odmah hteli da izvrše juriš na gardiste, ali ih je sprečilo ubeđivanje profesora koji je predvideo „pokolj“.

Zbog čega se ovo desilo nikada nije jasno utvrđeno. Pričalo se da je došlo do verbalnog naređenja za otvaranje vatre, ali to nije dokazano; autentičnost jedinog poznatog audio-snimka, čak i ono što se na njemu čuje, predmet je spora. Ali to ondašnjoj omladini nije bilo važno jer oni su znali krivca. Epilog je bilo umnožavanje studentskih protesta i štrajkova: četiri miliona učesnika i zatvaranje preko 450 kampusa širom SAD, i zbog nasilnih i zbog nenasilnih demonstracija. U kampusu Univerziteta u Njujorku visio je transparent: „Ne mogu sve da nas pobiju“.

Zanimljivo, „Galup“ je odmah sproveo anketu koja je pokazala da 58 odsto građanstva krivi studente, 11 odsto Nacionalnu gardu, dok ostali nisu imali nikakvo mišljenje; ali je čak i predsednička komisija pucnjavu okarakterisala kao „bespotrebnu, neizazvanu i neopravdivu“.

Nikson je 15. januara 1973. tokom mirovnih pregovara u Parizu najavio obustavu svih operacija i unilaterno povlačenje američkih trupa. Mir je potpisan, ali su ga obe strane kršile. Poslednji američki vojnik napustio je Vijetnam već 29. marta, ali je poslednji Amerikanac iz Južnog Vijetnama simbolično otišao 30. aprila 1975. Tog dana rat se završio. Sever je pobedio.

VIDEO: Fašista skidao golu demonstrantkinju sa bine i odmah se uhvatio za grudi

(P. L.)