Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Na današnji dan 1875. godine posle napada hajduka pod vođstvom Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, izbio je Hercegovački ustanak (u narodu poznat kao Nevesinjska puška) - najveći ustanak protiv Osmanskog carstva u Bosni i Hercegovini.

Ustanike su podržale oružjem i dobrovoljcima Kneževina Crna Gora i Kneževina Srbija što je dovelo do otpočinjanja Srpsko-turskog rata i nastanka tzv. Velike istočne krize. Posledica ustanka i ratova koji su vođeni protiv Osmanske imperije bio je Berlinski kongres (1878) na kome su Crna Gora i Srbija dobile nezavisnost i teritorijalna proširenja, dok je Austrougarska na 30 godina okupirala Bosnu i Hercegovinu koja je de jure ostala u sastavu Osmanske imperije.

Preporučujemo

Ustanak se brzo širio i posle mesec dana buknuo je i u Bosanskoj krajini. U nekoliko bojeva ustanici su odneli pobede, najveću na Muratovici, gde su Turci 10. i 11. novembra 1875. izgubili 1.325 ljudi. Ustanak je zainteresovao i Evropu za stanje u zemljama pod turskom vlašću.

Srbija je u leto 1876. objavila rat Osmanskom carstvu. Takva odluka učvrstila je neprijateljski stav otomanskih vlasti prema pravoslavnom stanovništvu.

Bosanski namesnik okupio je vojsku koja je delovala okrutno, ali nedelotvorno. Oni su, bojeći se opšteg prevrata, počeli da ugnjetavaju i ubijaju seljake na razne načine.

Godine 1876. popaljeno je na stotine sela i pobijeno najmanje 5.000 ljudi. Do kraja te godine broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine porastao je na najmanje 100.000, a pojedini podaci kažu da ih je brojka dostizala i 250.000.

U ustanku su se istakli Тripko Vukalović, Mićo Ljubibratić, Maksim Baćović, Lazar Sočica, Pera Tunguz, Pecija Petrović, Golub Babić, Jovan Gutić, Bogdan Zimonjić i drugi borci za oslobođenje.

Godinu dana kasnije, Turskoj je rat objavila i Rusija.

Rat je završen Sanstefanskim mirom, kojim je Srbija stekla nezavisnost posle četiri veka i proširenje teritorije.

(Telegraf.rs)