Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car Vilhelm II imao je nesvakidašnju životnu priču. Čudnovati detalji iz biografije sežu od neprofesionalno obavljenog porođaja zbog kojeg mu je leva ruka ostala paralizovana, preko seksualnih poriva prema majci i navodno homoseksualnih sklonosti članova "Libenberškog okruglog stola" koji je okupljao njegove najbliskije prijatelje, do različitih fetiša, paranoja i otvorenog šovinizma i rasizma, prenosi allday.com.

Čudna ruka malog Vilhema

Preporučujemo

Jedna od osobina koja je pratila Vilhelma tokom celog života bila je emocionalna nestabilnost, a mnogi smatraju da je ona bila izazvana njegovim izuzetno dramatičnim rođenjem. Rođen je 27. januara 1859, kao sin pruskog prestolonaslednika Fridriha III i Viktorije, najstarije ćerke britanske kraljice Viktorije.

Lekar je neprofesionalno obavio porođaj i povredio Vilhelmu vrat i glavu, zbog čega mu je leva ruka ostala paralizovana. Tokom celog života lečen je na najčudnije moguće načine, uključujući i elektrošok-terapiju i obloge od mrtvih životinja.

Foto: Wikipedia/

Seksualna osećanja prema majci

Njegova naglašena vezanost za majku bila je blago erotske prirode. Često joj je slao pisma u kojima se sve vrtelo oko njenih ruku: "Ponovo sam te sanjao. Ovoga puta smo bili sami u biblioteci kada si ispružila ruke i povukla me prema sebi. Zatim si nežno skinula rukavice i spustila ruku na moje usne da je poljubim... Voleo bih da uradiš to isto kada uveče budemo sami u Berlinu".

Moderni psiholozi smatraju da je Vilhelm na majci ispitivao svoje seksualne emocije. Kao odraslog muškarca, seksualno su ga privlačile ženske ruke i često je tražio da skinu rukavice da bi mogao da ih ljubi od jagodica do lakata.

Mržnja prema Englezima

Majka je na Vilhelmovo obožavanje odgovarala strogim odbijanjem, zbog čega je razvio osećaj ogorčenosti prema Englezima u načelu. Kasnije je postao paranoidno opsednut strahom da će Nemačku opkoliti neprijateljske države i optuživao je svog ujaka Engleza za to.

"On je đavo, ne možete ni da zamislite kakav je to đavo", govorio je. Zatim je razvio plan za izazivanje britanske mornarice i pokrenuo inicijativu za izgradnju ratnog broda koja je prouzrokovala tenzije između dve zemlje.

Foto: Wikipedia/Voigt T. H./Imperial War Museum

Opsednutost sedlima

Za cara Vilhelma jahanje nije bio samo hobi ili način da stigne do određenog mesta. Često je provodio pet-šest sati dnevno u sedlu i čak je imao sedlo umesto stolice pored radnog stola kako bi se osećao kao ratnik. Iako su ljudi oko njega, uključujući i vojne zvaničnike i rođake, strahovali da je mentalno oboleo, nisu smeli ništa da kažu strahujući od njegovih egomanijakalnih reakcija, prenosi allday.com.

Često je tražio od drugih da sakriju levu ruku iza leđa na fotografijama kako on ne bi delovao čudno i primoravao ih da trpe najveća poniženja. Osim toga, imao je naviku da šljepka muškarce po zadnjici i osnovao je tajno društvo, čiji su članovi u okviru procedure prijema pokazivali caru svoje gole zadnjice.

Uniforma kao fetiš

Car Vilhelm je imao više od 400 vojnih uniformi, koje je nosio u svakoj prilici, čak i kod kuće. Pripadnike vojske dočekivao je u najčudnijim mogućim uniformama. Ponekad je nosio šlem od masivnog zlata, a ponekad se presvlačio pet-šest puta samo za jedno veče. I sam je kreirao uniforme, ali ispostavilo se da one nisu bile pogodne za prave vojnike, budući da nisu bile dovoljno tople, niti su omogućavale nesputano kretanje.

Foto: Wikipedia/Royal collection/ George Washington Wilson

Glasine o homoseksualnosti

Neki teoretičari smatraju da je car Vilhelm bio homoseksualac, ali o tome se može raspravljati. Homoseksualna orijentacija jednog od njegovih najbližih prijatelja, kneza Filipa od Ojlenberga, otkrivena je u velikom skandalu 1907. godine.

Znalo se da je Ojlenberg bio naklonjen Vilhelmu i da mu je pružao nežnost i naklonost koju nije dobijao od supruge Auguste Viktorije. Vilhelm nije otvoreno govorio o svojim osećanjima prema Ojlenbergu, ali je tvrdio da mu muško društvo više prija od ženskog, prenosi Blic.

Homoerotsko udruženje muškaraca

Car Vilhelm je u jednom trenutku osnovao homoerotsko udruženje muškaraca. Klonio se berlinskog društva i radije se družio za vojnicima. Jednom prilikom je sa Ojlenburgom otišao u lov u Švarcvald, gde je od jednog vojnog komandanta tražio da mu pleše u ružičastoj baletskoj suknjici.

Nesrećnik je usred plesa doživeo infarkt i preminuo. Vilhelm se veoma stideo zbog toga i nekoliko nedelja posle toga mučili su ga napadi panike. U Prvom svetskom ratu unapređivao je u generale samo one koji su bili visoki izgodni. Izgleda da ih je birao na osnovu izgleda, a ne na osnovu sposobnosti da vode vojsku.

Plan napada na Njujork i Boston

Krajem 19. veka, Vilhelm je napredak SAD doživeo kao veliku pretnju. Zbog toga je naložio pukovniku Eberhardu von Mantaju da razvije plan napada na Njujork i Boston. Mantaj je nameravao da pošalje 100.000 vojnika u istočni deo SAD i čak je tražio od Nemačke ambasade u Vašingtonu da nađe najpogodnije mesto za iskrcavanje.

Nameravao je da dva ili tri bataljona zauzmu gradove kako bi predsednik Teodor Ruzvelt bio primoran da potpiše mirovni sporazum. Konačan cilj je bilo uspostavljanje dominacije u Atlantskom okeanu i Pacifiku, ali je ovaj plan brzo osujetio komandant štaba Alfer fon Šlifen.

Poređenje sa Atilom Hunskim?

Car Vilhelm je bio poznat po svom agresivnom izražavanju i moglo bi se reći da je bio jedan od politički najnekorektnijih lidera toga vremena. On lično je skovao sintagme protiv Azijaca, kao što je “žuta opasnost”. Tu frazu je navodno izmislio u snu u kome Buda dolazi da napadne Zapad. Novi napad paranoje imao je kada je umislio da se ogromne armije Japanaca spremaju da zauzmu Panaski kanal i započnu rasni rat “Žutih protiv Belih”.

U govoru tokom Bokserskog ustanka u Kini, Vilhelm je uporedio Nemce sa Atilom Hunskim i teško osramotio svoje diplomate. Kasnije, tokom rata, njegovo pozivanje na Hune obilo mu se o glavu, jer su saveznici to obilato koristili u propagandi.

Gaf u "Dejli telegrafu"

Upravo kao što je bio slučaj sa njegovim rasističkim komentarima u govorima, Vilhelma je bilo teško kontrolisati i prilikom davanja saopštenja za štampu. Bio je poznat po gafovima u javnosti, a naročito je jedan incident imao negativne posledice. Oktobra 1908. dao je intervju "Dejli telegrafu" koji je trebalo da smanji narastujuće tenzije između Nemačke i Britanije.

Cara su ponela osećanja da bi na kraju dao niz izjava koje su razbesnele Britance. Rekao je da im se ne može verovati, da su ljubomorni i da iskušavaju njegovo poverenje. Osim toga, naveo je da većina Nemaca mrzi Britance, baš kao i Francuze, Japance i Ruse. U samo jednom intervjuu car je uspeo da uvredi četiri velike nacije!

Nije umeo da se nosi s ratom

Kada je izbio Prvi svetski rat, Vilhelm se uspaničio. Istoričari i teoretičari često se spore oko toga koliko je rat zaista bio njegova greška, ali mu je očigledno dobrodošao kao prilika da nametne dominaciju Nemačke. Vilhelm i general Moltke su se sporili oko toga da li treba da napadnu Francusku ili ne.

Vilhelm je želeo da sve svoje snage usmeri protiv Rusije kako bi sprečio rat na dva fronta, ali njegov ganeral je insistirao na tome da treba da se sukobe s Francuskom i navodno je čak plakao zbog toga. Na kraju je Moltke pobedio, ali neki teoretičari tvrde da rat ne bi bio mnogo drukčiji ni da je bilo po Vihelmovoj volji, prenosi Blic.

Vilhelm je na kraju potpuno izgubio kontrolu nad vojskom, a 1918. je abdicirao i pobegao u Holandiju.

Egzil u Dornu

Nakon što je napustio Nemačku, Vilhelm se nastanio u Donu (Holandija) na imanju iz 17. veka. Porodica ga je osuđivala, a njegov rođak, kralj Georg V, rekao je za njega da je “najveći zločinac u istoriji”. Međutim, zahvaljujući vezama s holandskom kraljicom Vilhelminom, Vilhelm je ostao u Holandiji, uprkos pritiscima da ga izruče sudu za ratne zločine. Njegova imovina je na imanje stigla u 59 vagona, a kutija je bilo toliko da ni 1992. još nisu sve bile otvorene.

Izjave i život posle izgnanstva

Sramno izgnanstvo i činjenica da su mu pripisivali krivicu za izbijanje Prvog svetskog rata nisu ga sprečili da i dalje razvija teorije zavere. Verovao je da Jevreji, slobodni zidari i jezuiti nameravaju da zavladaju svetom i pisao o tome kako bi trebalo istrebiti Jevreje, "najbolje gasom".

Iz njegovih ruku izašao je spis pod naslovom "Pol nacija", u kome je tvrdio da su Nemci muškarci, a Francuzi žene. Kada su u pitanju Hitler i Nacionalsocijalitička partija, imao je podeljena osećanja: Jednom je Hitleru poslao telegram u kome je pisalo: "Čestitam, pobedili ste pomoću moje vojske". Međutim, u testamentu (preminuo je 1941) je izričito tražio da se zabrane nacistički simboli na njegovoj sahrani, ali taj njegov zahtev nije poštovan.

(Telegraf.rs/allday.com)