"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

Pre 39 godina, 4. maja 1980. umro je Josip Broz Tito – neprikosnoveni lider Jugoslavije, ratni komandant i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

- Umro je drug Tito - izgovorio je televizijski voditelj Miroslav Lilić u zagrebačkom studiju 4. maja 1980. godine u 15.05 sati.

Preporučujemo

Rođen je u Kumrovcu, u Zagorju, u hrvatsko-slovenskoj porodici u maju 1892. Njegov dan rođenja, 25. maj obeležavan je kao Dan mladosti. Radio je i školovao se 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Kao vođa KPJ, predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret, a iz rata je izašao kao legendarni vođa.

Foto: Železnički muzej, Muzej istorije Jugoslavije, Beli dvor, wikimedia

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina. Bio je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj, piše Avaz. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljenih članica.

NA SAHRANI VIŠE OD 200 SVETSKIH DRŽAVNIKA

Sahrani Josipa Broza Tita u Beogradu prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta. Josip Broz Tito je na respiratoru bio zadnjih 68 dana života. Hranu je dobijao infuzijom.

- Državnom vrhu važan je ne samo svaki dan, već i svaki sat - rekao je Titovom lekaru Stane Dolanc, moćni šef policije i čovek kojega su mnogi videli kao Titovog naslednika, piše 24sata.hr.

Tito igra šah u oktobru 1944. godine, Foto: Profimedia/AFP

TITO NIJE HTEO DA MU ODSEKU NOGU

Dok je još bio pri svesti, Tito je uporno odbijao amputaciju iako je bilo evidentno da je gangrena zahvatila levu potkolenicu. Prema rečima Titovog ličnog lekara, Predraga Lalevića, to je trajalo sve dok Tito nije video kako mu izgleda noga.

- Čim smo stigli u Ljubljanu, otišli smo pravo u Klinički centar i napravili snimke arterija na levoj nozi, a zatim otišli na Brdo kod Kranja. Pošto je situacija na arterijama bila loša, predložili smo predsedniku operaciju, što je on odbio. Mi smo tada pozvali na konsultaciju profesore DeBejkija iz SAD-a i Knjazova iz Moskve. DeBejki je predložio amputaciju, a ako Tito ne pristane na to, ostavio nam je jednu protezu za premošćivanje krvnog suda, s malim izgledima na uspeh. Kako je on uporno odbijao amputaciju, pokušali smo da premostimo protezom koju nam je ostavio DeBejki. Ova operacija, kao što se i očekivalo, nije uspela, a on je i dalje odbijao amputaciju. Tek kad je video svoju potkolenicu koja je bila plava s velikim plikovima na koži, rekao je "radite šta treba" - ispričao je za Express dr Predrag Lalević, koji je punih 16 godina bio Titov lični lekar.

Odmah su pripremili salu za operacije i amputirali mu nogu. Isprva se činilo da je sve prošlo u redu i da će Josip Broz preživeti.

"JA SAM GA SKINUO SA APARATA"

- Operacija je protekla bez incidenata i Tito je čak počeo da prima posete na intenzivnoj nezi. Posetili su ga i sinovi Žarko i Miša. Već smo razmišljali o odlasku na Brdo kod Kranja kada su počele komplikacije. Najpre s bubrezima, a zatim i druge. Predsednik je bio na respiratoru punih 68 dana. Predviđati koliko je još mogao da preživi da smo mu odmah amputirali nogu bila bi čista spekulacija. Tema smrti nikada nije spominjana u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju rekao: "Ja dole idem samo u jednom komadu" - rekao je član Titovog doktorskog konzilijuma, hirurg i anesteziolog.

- Ja sam ga na kraju skinuo s aparata koji su ga držali u životu, ali ni u šali ne može da se kaže da sam ga ja ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa - kazao je doktor Lalević.

Susret Tita i Če Gevare, Printskrin: Youtube/CommunistWarrior1917

HRANA ZA ASTRONAUTE

Tito je pre smrti jeo hranu za astronaute NASA-e, koju su mu dopremali iz Hjustona.

Jože Oseli, Titov batler, poznati slovenački kuvar, uz Tita je proveo poslednjih sedam godina života. Za njegovu ishranu brinuo se sve do smrti.

- Teško nam je bilo da gledamo kako kopni. Bila je to velika tragedija. Mi smo bili uz njega do kraja. Pustili su nas da ga ispratimo kad su ga vozili na patologiju - opisao je jednom prilikom Oseli.

Kaže da Tito nije imao posebnih zahteva što se tiče hrane.

- Mi smo servirali različito meso, različite priloge, salate, sve je bilo na poslužavniku. Nismo mu nikad stavljali na tanjir. Samo je jednom odbio jelo. Doneli smo puževe, a on je rekao: "O, ne, ja baš ne bih jeo puževe." A sećam se jedne anegdote kasnije kad su Jovanka i Tito već bili razdvojeni. Ona je bila na jednoj adresi, a on na drugoj. Bila je to neka večera van protokola. On je uzeo nešto malo i rekao konobaru: "Šaljite ovo Jovanki." Bio je vrlo pažljiv. To je znak da nije hteo da prekine s njom, iako su ga neki političari pritiskali - kaže slovenački kuvar koji se o Titovoj ishrani posebno brinuo pred smrt, kad je završio u bolnici u Ljubljani.

Tito i Jovanka, Foto: Wikimedia

OBROCI MERENI KAŠIKAMA

- Išao sam u bolnicu da vidim gde bismo mogli da spremamo hranu, ali znate kako je to u bolnici - oni spremaju 5.000 obroka. Izgleda kao da rade na traci. Kuhinja je bila već ruinirana, nisu ništa ulagali u nju. Četiri meseca vozili smo hranu s Brda kod Kranja u bolnicu. Mi smo brinuli za ishranu predsednika i lekarskog konzilijuma. Moja supruga Metka je sve zapisivala. Ima i danas zapisano koliko je kašika pojeo za svaki obrok, jer se sve merilo u kalorijama. Kad nije više išla hrana, dobili smo hranu iz NASA iz Amerike, konzerve za astronaute. Hranili smo ga dokle god je mogao da jede, a zatim se prešlo na infuziju. Metka se brinula i za uređenje sobe, da bi se ugodno osećao - prisetio se Oseli poslednjih Titovih dana.

(Telegraf.rs)