Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Grejam Grin, engleski pisac kojeg mnogi ubrajaju među najbolje tamošnje autore dvadesetog veka. Foto: Wikimedia Commons/National Portrait Gallery

Čuveni engleski pisac Grejam Grin (1904—1991) kojeg mnogi smatraju jednim od značajnijih britanskih autora dvadesetog veka (dvaput je krajem šezdesetih bio u užem izboru za Nobelovu nagradu), početkom tridesetih godina tek je krčio sebi put ka uspehu i zvezdama. Osokoljen dobrim prijemom svog prvog romana „Čovek iznutra“ izdao je dva koja su doživela neuspeh, ali nije očajavao i 1932. je izašao „Voz za Istanbul“ koji mu je doneo prvi veliki komercijalni uspeh.

Napisao ga je s namerom da zabavi čitalaštvo, i nije ga smatrao svojim „ozbiljnim“ delom. Nadao se, da će možda po njemu snimiti film, što će mu dodatno finansijski pomoći. Uspeo je u obe namere: ne samo što je publika bila zabavljena nego je i po njemu dve godine docnije snimljen holivudski film „Orijent ekspres“.

Roman prati putnike voza koji saobraća na relaciji Ostende—Istanbul, koji Grin i dalje naziva Konstantinopoljem, a počinje na trajektu kojim veći deo likova putuje iz Engleske ka Belgiji. Pored zbivanja u vagonima, postoje i scene izvan njega: u Kelnu u kojem se ukrcavaju novinarka i lezbijka Mejbel Voren i njena saputnica Dženet Pardou: u Beču u kojem se pridružuje lopov Jozef Grinlih; u Subotici i okolini; u Istanbulu.

Dobar deo radnje vrti se oko Karltona Majata, prepredenog biznismena koji trguje suvim grožđem i u Tursku putuje poslovno, jer sumnja da ga njegov agent u toj zemlji potkrada. Sve vreme se neprestano suočava sa antisemitizmom u vozu i van njega, dok putuje s jednog kraja Evrope na drugi. Sažalivši se na bolesnu plesačicu Koral Masker, koja je u drugoj klasi, kupuje joj kartu za prvu i ona se zahvalna zaljubljuje u njega. Provode noć zajedno.

Sve linije kojima su se kretali vozovi pod etiketom„Orijent ekspres“. Foto: Wikimedia Commons/MissMJ

Dr Ričard Ciner je izgnani vođa komunista koji se pod krivotvorenim britanskim pasošem vraća u rodni Beograd posle pet godina provedenih u engleskom egzilu, tokom kojeg je radio kao nastavnik. Cilj mu je — da digne komunističku revoluciju. Iako usput saznaje da je revolucija već bila i propala, nastavlja put sa novom misijom: želi da učini politički gest i izađe pred sud kako bi održao govor; njegovo poreklo je radničko, i on je samo zahvaljujući mukotrpnom radu i naporu svojih roditelja završio za lekara, i pre progona dobrotvorno lečio sirotinju naše prestonice. (Beograd je i u Kraljevini Srbiji imao brojnu ne-srpsku populaciju koja je proporocionalno dala jednak doprinos u oslobodilačkim ratovima 1914—1918).

Cinera u Kelnu prepoznaje Mejbel Voren koja, namirisavši krupnu novinsku priču, ne želi da ga ostavi na miru. Zato se on u Beču pretvara da silazi sa voza da bi pobegao od nje; dok ona telefonira svojoj redakciji, Jozef Grinlih (koji je upravo ubio čoveka tokom neuspelog pokušaja pljačke) krade joj tašnu i sa njenim se parama ukrcava na voz. Vorenova ostaje u Beču i zaklinje se da će se dočepati Cinerove priče.

Na granici Mađarske i Kraljevine Jugoslavije Ciner biva uhapšen od strane granične policije, kao i Grinlih kod kojeg je prilikom pretresa pronađen revolver. Kao i Koral Masker, kojoj je igrom slučaja Ciner predao naročito pismo, da ga dostavi umesto njega. Odvode ih u Suboticu. Ciner pred sudom drži politički govor, premda nema nikakve publike kojoj bi se obraćao. Brzo biva osuđen na smrt. Grinliha osuđuju na deportaciju u Austriju, a Muskerovu u Ujedinjeno Kraljevstvo.

VIDEO: Radijska drama Si-Bi-Es-a iz 1949. godine, bazirana na romanu „Voz za Istanbul“ Grejama Grina

Potom ih premeštaju u čekaonicu gde treba da provedu noć. Karlton Majat za to vreme iznajmljenim automobilom juri kroz severnobački krajolik u nameri da spasi svoju novu draganu. Stiže do zgrade suda. Grinlih razvaljuje vrata i trojka beži ka kolima, ali samo lopov uspeva da ih se dočepa: Ciner biva upucan, Muskerova ga skriva u ambaru u kojem umire. Za to vreme, Vorenova stiže na subotičku železničku stanicu, seda za volan i kreće da juri svoju priču; shvativši da više nema priče, odlučuje da sa sobom natrag u Keln kao novu partnerku povede Muskerovu, ali ova doživljava srčani udar na zadnjem sedištu auta i njena dalja sudbina ostaje neizrečena.

Orijent ekspres napokon stiže u Istanbul. Majat je usput shvatio da je Dženet Pardou zapravo sestričina njegovog poslovnog suparnika i potencijalnog partnera, pa ozbiljno razmatra mogućnost da je zaprosi te time parafira ugovor i sklopi primirje na obostranu korist.

U filmu koji je po ovom romanu snimljen majora Petrovića glumi Peri Ajvins, a poručnika Aleksića Mark Lebel. Međutim, to su sporedne srpske uloge na granici. U glavnim ulogama bila su krupna imena ondašnjeg filma: engleska glumica Heder Ejndžel tumačila je lik Koral Masker, Norman Foster je igrao Karltona Majata, Ralf Morgan dr Ričarda Cinera a Doroti Burdžis je tumačila lik Mejbel Voren. Ostvarenje u produkciji „Foksa“ režirao je Pol Martin.

Iako danas izbor ovakvog imena filma deluje neobično zbog sličnosti sa slavnim romanom Agate Kristi, treba imati na umu da je Grinov roman u Americi objavljen upravo pod naslovom „Orijent ekspres“ a da je „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Kristijeve publikovano u godini kada se pojavio film, i mnogo pre nego što je postao kultni krimić.

(P. L.)