Bizarni događaj s kraja rata: Hitler uz sendviče i mađarsko vino slavi ženidbu, Himler 300 km dalje od astrologa traži savet gde da beži
29. aprila oko jedan sat ujutru, Adolf Hitler i Eva Braun stupili su u brak pred matičarem Valterom Vagnerom i svedocima Jozefom Gebelsom i Martinom Bormanom. U skladu sa nemačkom tradicijom, na sebi je imala skromnu crnu venčanicu. On nije presvukao uniformu. Posle kratke ceremonije, oko 01.30 časova održan je mali svadbeni doručak, ili ručak, ili večera, kako god želite: njima samima to nije bilo bitno jer su se već predugo nalazili u Firerbunkeru ispod berlinske Rajhskancelarije, i odavno su izgubili svaki osećaj za vreme, i za doba dana.
Dok je sekretarica Traudl Junge kucala kopije Hitlerovog političkog testamenta i lične oporuke, prisutni gosti služeni su šampanjcem, mađarskim vinom, sendvičima, kobasicama. Neka vas šampanjac ne zavara: proslava nije bila ni blizu one kakva bi bila u normalnim okolnostima. Hitler je odbio šampanjac; celoga života bio je trezvenjak, protivnik alkohola i pušenja, ali je tom prilikom pristao da popije čašu mađarskog vina zaslađenog šećerom. Matičar se posle čaše šampanjca i kobasice vratio na borbeni položaj, pošto se kraju privodila Bitka za Berlin a Crvena armija nalazila na udaljenosti od par stotinama metara; dva dana kasnije poginuo je na ulici u unakrsnoj vatri.
Firerov lični sobar Hajnc Linge kasnije se sećao svoje oduševljenosti sabranošću Eve Braun, kojoj su oči zablistale kada ju je oslovio sa „frau Hitler“. Spustila je ruku na njegovu podlakticu, i zadovoljna pričala s njim. Za to vreme, Hitler je razmišljao o testamentu i dodatnim imenovanjima na upražnjene položaje posle njegove smrti. Bio je „firer i rajhskancelar“, pošto je 1934. nakon smrti predsednika Paula fon Hindenburga spojio položaje državnog poglavara i predsednika vlade, ali su oni pravno gledano ostali odvojeni; zato je za novog predsednika Velikonemačkog rajha odredio admirala Karla Denica a za rajhskancelara Jozefa Gebelsa.
U pitanju su bile dramatične promene u „liniji nasleđivanja“, nastale kao proizvod burnih događaja prethodnih dana. Herman Gering je proglašen izdajnikom zato što je od Hitlera telegramom iz Obersalcberga tražio da na njega prenese sva ovlašćenja; pod Bormanovim uticajem to je protumačeno kao pokušaj državnog udara i čin izdaje (iako to nije bio slučaj; uostalom, sam Hitler je nekoliko dana ranije rekao da će Gering posle njegove smrti biti u boljoj pregovaračkoj poziciji).
Ni „odani Hajnrih“, kako je firer nazivao Himlera, nije više bio u milosti. Dan ranije Firerbunker je putem Bi-Bi-Si-ja saznao za njegov pokušaj da stupi u pregovore sa zapadnim Saveznicima, koji su ga odbili i sve objavili. Usledilo je naređenje za hapšenje SS-rajhsfirera, koji se nalazio trista kilometara dalje, u jednoj libečkoj policijskoj stanici u koju je smestio svoj glavni štab.
U tom trenutku — dok su u Firerbunkeru mlako nazdravljali novopečenom bračnom paru a sekretarica Junge kucala firerovo zaveštanje kojim je Himler (i Gering) proglašen izdajnikom, uklonjen sa svih položaja (bio je vrhovni zapovednik SS-a svojstvu rajhsfirera, rajhsministar unutrašnjih poslova, direktor Glavnog bezbednosnog ureda Rajha, šef nemačke policije i komesar Rajha za jačanje nemačke nacije), ostao bez svih odlikovanja i bio izbačen iz partije — dotični je sedeo u svojoj kancelariji i gledao u zvezde. Tačnije, u astrološku kartu.
Pored njega je stajao lični astrolog Vilhelm Vulf, kao i Valter Šelenberg, glavešina Spoljne-SD, esesovske spoljne obaveštajne službe koja je prethodne godine, posle likvidacije Abvera i hapšenja Kanarisa (koji je 20 dana pre ovde opisanih događaja streljan u Koncentracionom logoru „Flosenburg“), preuzela nadležnosti te bivše agencije. Ma koliko zvučalo suludo, ovo nije izmišljotina.
Kako je do ovoga došlo? Himler je sazvao Šelenberga — koji je spremao sastanak sa švedskim grofom Folkeom Bernadotom, čovekom koji je tokom rata diplomatskom veštinom i okretnošću spasao 31.000 ljudi iz nemačkih logora — nakon što je saznao da su njegovi pokušaji da pregovara objavljeni. Šelenberg je odmah razumeo da se nalazi u problemu. „Shvatio sam da će moj odnos s Himlerom postati toliko problematičan, da bih se morao suočiti sa mogućnošću da ću biti likvidiran“. Da bi spasao živu glavu i otišao što dalje od Himlera, pozvao je Vulfa da pođe s njim, znajući da rajhsfirer neće odoleti čitanju horoskopa, nadajući se da će ga astrolog umiriti i ubediti da ga pošalje u Švedsku. Vulf je na igru nerado pristao, imajući u vidu da bi Himler, ako namiriše prevaru, lako mogao svojoj vernoj esesovskoj straži narediti streljanje obojice.
Ali Himler je bio u stanju totalnog mentalnog rastrojstva, da bi išta namirisao. Dok je žvakao debelu cigaru i smrdeo na brendi, dok se znojio i tresao na ivici suza, prestravljen zbog činjenice da bi svakoga trenutka mogao biti uhapšen i streljan po firerovom naređenju — stajao je iznad astrološke karte i slušao stručnjaka. Zvezde su bile neumoljive: najbolje bi bilo da se Šelenberg pošalje natrag u Švedsku grofu Bernadotu, da bi ugovorio prekid nemačke okupacije Norveške i tako se za Himlera umilio Saveznicima.
Ovoga je više zanimalo šta zvezde kažu o njegovoj ličnoj te sudbini njegove supruge Margarete, ljubavnice Hedvig Pothast, i troje dece koje je imao sa njima: da li je bolje da se ubije, ili ipak za njega postoji budućnost? koja je zemlja u astrološkom smislu bezbedna? možda Češka? Ali Vulf odmahuje glavom: zvezde nisu povoljne za Češku. Potom Himler — kojeg pri ovom ispitivanju uopšte ne brine položaj nadiruće Crvene armije već položaj zvezda — naposletku donosi odluku da ostane u Libeku, a da Šelenberg otputuje u Dansku, umesto u Švedsku. Ovome pada kamen sa srca pa brzo trči da se spakuje, da bi otišao pre nego što se Himler predomisli.
Epilog, i sudbina tri aktera ovog bizarnog događaja sa samog kraja rata dobro su poznati. Hajnrih Himler je prerušen pokušao da pobegne iz Nemačke, ali je 21. maja zaustavljen na jednom kontrolnom punktu i dva dana kasnije predat Britancima kod Lineburga. Tokom ispitivanja priznao je svoj identitet, pa tokom lekarskog pregleda ugrizao cijanidsku kapsulu skrivenu u zubu i preminuo. Ne zna se gde počiva: pokopan je u neobeleženi grob negde kod Lineburga, pošto Saveznici nisu hteli da to postane mesto hodočašća njihovih sledbenika (isto su prošli i svi ostali nacisti).
Britanci su Valtera Šelenberga uhapsili u Danskoj juna 1945. i potom prebacili u London, gde je temeljno ispitan. Bojazan od nacističkog plana otpora okupaciji bila je neopravdana: Šelenberg je negirao da išta slično postoji, što se poklapalo sa obaveštajnim podacima savezničkih službi. Tokom suđenja u Nirnbergu na ruku mu je išlo to što je sarađivao, i što je tokom rata gajio rivalski odnos s nekim krupnim ratnim zločincima. Zato je krajem 1949. osuđen na šest godina zatvora, pa dve godine kasnije pušten zbog rđavog zdravlja. Preminuo je u Torinu 1952.
Vilhelm Vulf (1892—1979) se posle rata proslavio kao Himlerov astrolog zahvaljujući svojoj knjizi „Zodijak i svastika: Kako je astrologija vodila Hitlerovu Nemačku“ iz 1968. godine. Stručna javnost je saglasna što se tiče teza iznesenih u njoj: Hitlerov okultizam je mit, i dok je Hajnrih u trenucima mentalnog kolapsa gledao u zvezde tražeći smernice, Adolf za njih nije hajao.
VIDEO: Hitler se družio sa jevrejskom devojčicom
(P. L.)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jaa
Opasna ekipa su bili.
Podelite komentar
Johan
Tako su i partizani po ugledu na Engleze sahranili Dražu na nepoznatom mestu i tako onemogućili potencijalne hodočasnike da posećuju Čičin grob.
Podelite komentar