Teorije zavere o napadu na Perl Harbor: Amerikanci su znali da će se desiti japanski udar, dopustili su ga da bi ušli u Drugi svetski rat (FOTO) (VIDEO)

Napad na Perl Harbor 7. decembra 1941. je bio iznenadni napad japanske ratne mornarice na bazu ratne mornarice SAD Perl Harbor na Havajima. Napad je doveo do vojnog uključenja SAD u tok Drugog svetskog rata na strani Saveznika. Međutim, s vremena na vreme se pojavljuju razne teorije zavere koje se odnose na pozadinu ovog događaja.

Teoretičari zavere ističu da se ovaj japanski napad na Perl Harbor nije desio iznenada, već da su Amerikanci znali šta će se dogoditi.

Preporučujemo

Još od udara na Perl Harbor, se vodila rasprava o tome da li su SAD bile zatečene i da li su američki zvaničnici znali za napad.

U septembru 1944. godine Džon T. Flin pokrenuo je kontra-narativ o Parl Harboru kada je objavio brošuru od 46 stranica pod naslovom "Istina o Perl Harboru2.

Nekoliko pisaca i penzionisanih komandanata su tvrdili da su različite strane u američkoj i britanskoj vladi unapred znale za napad, ali da su dozvolile da se on desi kako bi Amerika imala opravdanje da uđu u rat.

Japanski napad na Perl Harbor uvukao je SAD u Drugi svetski rat. Foto: Tanjug/AP

U brojnim dokumentarcima koji se bave terijama zavere, navodi se da američka javnost nije bila raspoložena da uđe u rat, iako su političari hteli i već dobijali pozive od strane evropskih lidera.

Međutim, prema njihovim tvrdnjama, kada se ovaj napad desio veliki broj Amerikanaca je bio spreman da ode na front, jer su osećali da je to njihova dužnost.

TVRDNJE JAPANSKOG POLITIKOLOGA

SAD su znale za napad na Perl Harbor i iskoristile ga kao povod za ulazak u Drugi svetski rat, prenela je agencija "Ria novosti" još 2011. godine tvrdnju japanskog politikologa Kazuhika Togoa.

Napad na Perl Harbor bio je posledica dobro razređene američke političke provokacije, navodi agencija Rai novosti, prenoseći interevju sa japanskim politikologom Kazuhikom Togom, unukom Sigenorija Togoa, šefa japanske diplomatije u vreme Drugog svetskog rata.

- Postoji teorija po kojoj je Amerika bila spremna na bilo koju cenu, kako bi Japan naterala da prvi počne rat. Frenklinu Delanu Ruzeveltu takav sled događaja je bio potraban da slomi domaće javno mnenje, koje je bilo protiv ulazka SAD u rat - kaže Kazuhiko Togo.

Japanski napad na Perl Harbor uvukao je SAD u Drugi svetski rat. Foto: Tanjug/AP

Prema njegovim rečima, tome je na ruku išao je i, tada važeći, japanski diplamatski protokol koji je japanskim ambasadama nalagao da o takvim događajima obaveste zemlju domaćina pola časa pre njihovog početka.

Kako je zbog birokratskih krutosti japanska ambasada obavestila Vašington pola časa posle početka napada, to je američkoj propagandi omogućilo da ga pokaže "podmuklim i nenajavljenim krvoprolićem", a Ruzveltu da uguši svaki glas protiv rata i uvuče SAD u rat, navodi politikolog Togo.

- Napad na američke brodove bio je glupa i tragična greška Japana - smatra Togo, tada je dodao da navodno ima dokaza da su "SAD znale za vreme početka napada i da su ga mirno sačekale".

Kao potvrdu toga japanski politikolog navodi činjenicu da su Amerikanci iz Perl Harbora izvukli sva tri nosača aviona, koji su bili glavni cilj japanskog napada.

Japanski napad na Perl Harbor uvukao je SAD u Drugi svetski rat. Foto: Tanjug/AP

"OVO JE OBIČNA LEGENDA"

- To je obična legenda, tipična teorija zavere koja služi da se bolje prodaju knjige - ocenjuje istoričar koji radi pri Memorijalnom institutu Perl Harbur na Havajima.

Istina je da je predsednik Frenklin Ruzvelt (1933-45) uporno pokušavao da ubedi Amerikance da uđu u rat, ali njegov prioritet pre Perl Harbura je bila Evropa koju je tada već pokorio Hitler, a ne rat na Pacifiku.

Ruzvelt je "želeo rat sa Nemačkom", objašnjava američki istoričar. "Poslednja stvar koja mu je bila potrebna je rat na dva fronta", sa Nemačkom i Japanom.

Današnji Amerikanci takođe zaboravljaju da njihova zemlja 1941. nije bila vojna sila.

- Naša kopnena vojska je bila mala, kao i mornarica, a posebno male su bilo vazdušne snage - podseća Martinez.

On tvrdi da je uoči samog napada na Perl Harbur, Ruzvelt pisao japanskom caru u beznadežnom pokušaju da izbegne rat sa Tokijom.

Obaveštajne službe u Vašingtonu bile su upoznate sa japanskim planovima o vrlo skorom napadu, ali ništa nije nagoveštavalo da će meta napada biti havajska baza, Amerikanci su očekivali napad na njihove baze na Filipinima.

Uprkos radarima, američki vojnici nisu primetili da im se približava šest japanskih nosača aviona sa 400 letelica, koji su se zaustavili 350 kilometara ispred same vojne baze Perl Harbur.

Japanski napad na Perl Harbor uvukao je SAD u Drugi svetski rat. Foto: Tanjug/AP

NAPAD NIJE NI TREBAO DA SE DESI?

Sa druge strane, postoji i jedna potpuno drugačija teorija. Istoričar Kreg Nelson, koji je napisao knjigu "From infamy to greatness", za "Popular Mechanics" rekao je da do tog napada zapravo uopšte nije trebalo ni da dođe.

Objasnio je da su Amerikanci o politici Japana imali pogrešnu sliku, da su tamošnji autokratski sistem pogrešno smatrali identičnim nacističkom nemačkom koji je u to vreme razarao i masovno ubijao Evropu.

- To nije bilo tako. Japanska vlada je bila tako haotična da se u 14 godina promenila 15 puta - rekao je Nelson, prenosi Express.hr.

To je značilo da su se u tako munjevitim smenama administracije povremeno na čelu Japana znali naći i ljudi s kojima se moglo pregovarati o miru. Jedan od njih je i poslednji civil koji je bio premijer, Fumimaro Konoe.

Ni u Japanu nisu razumevali potencijalnog protivnika s druge strane. Jedan od onih koji jeste razumeo, i to zato što je studirao na Harvardu, bio je Isoroku Jamamoto, admiral koji je 7. decembra 1941, uprkos svom totalnom neslaganju s tim napadom, vodio udar na Perl Harbor.

- On je svoje vojne nadređene upozoravao da bi takav napad mogao da probudi 'džinovskog uspavanog zmaja' za kog Japan ne sme da misli da može da pobedi... Međutim, na njegove reči nisu se obazirali - napisao je za National World War II Museum Kit Saksen.

Japanski napad na Perl Harbor uvukao je SAD u Drugi svetski rat. Foto: Tanjug/AP

STRAVIČNE POSLEDICE

Šta god da je istina i u šta god da verujete, ljudi koji su nastradili tog dana i koji su teško povređeni su najveće žrtve ovog događaja. Njihove živote niko više ne može da vrati, a tog dana su bespovratno uništeni.

U napadu japanske ratne avijacije na Perl Harbor, 7. decembra 1941. godine, uništena je gotovo kompletna američka Pacifička flota. Tom prilikom poginulo je najmanje 2.400 mornara.

Japanska armija je, u tom napadu, pretrpela "neznatne gubitke". Uništano je pet pomornica i nekoliko aviona, a poginulo je 55 vojnika.

Hiljade poginulih u Perl Harboru nisu bili jedine žrtve. Godine 1989. sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da je od preživelih taj napad koji su te godine još uvek bili živi, od PTSP-a još uvek patilo njih 65 odsto. Četvrtina ih je govorila da još uvek imaju "fleševe" u situacijama kad ih nešto podseti na tragediju.

Slučaj Sterlinga Kejla bio je tipično tragičan. Bio je u luci kad su bombe počele da padaju i odmah je skočio u more kako bi spasavao svoje ratne drugove. Bio je u neposrednoj blizini pakla u kojem je eksplodirao i na dno potonuo USS Arizona.

Na kraju je prošao nepovređen zbog čega su ga rasporedili da skuplja tela, što se većinom svodilo na skupljanje pougljenjenisanih ostataka, prenosi Express.hr.

Dan uoči napada USS Arizona natovario se sa 5,7 miliona litara goriva kako bi se pripremio za nadolazeću plovidbu prema kopnu sledećeg meseca. Takav je u luci dočekao bombardovanje. Brod je pogodila granata od 800 kilograma eksploziva, probila se direkt do rezervoara i u užasnoj eksploziji koja je usledila, brod je pukao po sredini i prepolovio se. Samo tada ubijeno je 1.177 vojnika i mornara, odnosno 80 odsto posade.

Požar je trajao dva i po dana. I nije sve gorivo izgorelo. Procenjuje se da u rezervoaru za gorivo koji je jedini opstao u olupini, još uvek ima oko milion i po litara goriva, i da dan danas odatle curi između dva i deset litara goriva dnevno, u zavisnosti od dana. To se naziva "suzama Arizone" ili "crnim suzama". Zapravo je reč o ekološkoj katastrofi koja još traje.

(Telegraf.rs)