8 zabluda o Srbima i Turcima u koje verujemo: Olivera Lazarević je silom odvedena u harem, sarmu su nam donele Osmanlije, a evo šta kaže prava istorija
Srbija i Turska dele zajedničku istoriju, kulturu, kuhinju, reči, umetnost... Kada jednom to nasleđe sagledamo realno i sa svih strana, moći ćemo da iz njega učimo i gradimo sve bolje odnose
Mehmed paša Sokolović tajno je bio srpski patriota, a Olivera Lazarević je silom odvedena u Bajazitov harem - ovo su samo neke od priča u koje mnogi Srbi žele da veruju, ali koje nemaju mnogo veze sa činjenicama i istorijom, upozoravaju stručnjaci.
Da zajednička istorija Srba i Turaka nije crno-bela, niti se može svesti na brojanje pobeda i poraza, pokušala je da prošle nedelje objasni prof. dr Ema Miljković, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Na predavanju "Istorijske činjenice i zablude: Srbi i Turci", održanom na "Yunus Emre Institutu" u Dobračinoj ulici, ona je ukazala na neke od romantizovanih ili nedovoljno objašnjenih uverenja koje postoje o događajima i ljudima koji su tkali kako našu, tako i tursku povest, ali i ukazala na potrebu da o zajedničkoj istoriji razgovaramo sa drugom stranom, čak i kada oko nečega nismo saglasni.
Preporučujemo
Obučavao je Putinove telohranitelje, Habib mu lupao šamare, a sada je pokazao snagu u najkrvavijoj MMA borbi (VIDEO)
Da li je novi pravilnik F1 doneo olakšanje vozačima? Sada je mnogo lakše pratiti druge bolide, ali...
Ove ličnosti i događaji nas najčešće zbunjuju:
1. SRBI SU IMALI IZVESNU AUTONOMIJU UNUTAR CARSTVA
Osmansko carstvo bilo je ogromna i vrlo dobro organizovana država, a u tako raznolikom carstvu administracija nije mogla da bude svuda ista.
- Različiti modeli vladanja postojali u arapskim i evropskim provincijama, kao i unutar tih provincija samih. Delovi bivše Jugoslavije, Albanije i Grčke imale su izvestan nivo unutrašnje autonomije, što je malo poznato. Turski zvaničnici kontrolisali su funkcionisanje nahija, ali nisu zadirali u tradiciju i običaje. Ako je ne-muslimanski narod plaćao harač, mogao je da zadrži svoj jezik, veru i tradiciju - istakla je profesorka Miljković.
2. OLIVERA NIJE SILOM UDATA ZA BAJAZITA; MARA JE BILA SULTANOV DIPLOMATA
Olivera Lazarević, ćerka kneza Lazara, postala je venčana žena Bajazita Prvog, koji je postao sultan posle Kosovskog boja.
- U javnosti se još uvek priča kako je knjeginja Milica morala da svoju ćerku da Bajazitu, ali u srednjovekovnom vrednosnom sistemu ovakav brak bio je i velika čast. Milica je udavala svoju ćerku za jednog od najmoćnijih vladara i to je bila važna politička veza. Oliverina obaveza prema Srbiji bila je da svojim brakom poboljša političku poziciju države - istakla je ona.
Ipak, između Olivere i Bajazita rodila se velika ljubav.
- Neki turski istoričari čak misle da je Olivera kriva što je Bajazit izgubio bitku kod Ankare, jer je, po običaju, bila sa njim, a on je zbog toga više mislio na njenu bezbednost, nego na strategiju. Takođe, nova istraživanja nekih turskih istoričara tvrde da su Olivera i Bajazit imali dve ćerke koje su umrle kao male, dok se u Srbiji i dalje insistira da par nije imao potomke - rekla je profesorka.
Mara Branković, druga sultanija srpskog porekla, takođe je bila udata iz političkih razloga za Murata Drugog.
Mara Hatun öyle bir Evlad-ı Osmani yetiştirdi ki… Müjdeli kumandan bu akşam @KanalD ekranında!A post shared by Mehmed Bir Cihan Fatihi (@mehmedbircihanfatihi) onView this post on Instagram
- Njihova veza bila je bez ljubavi, ali je Mara bila veoma zainteresovana za politiku. Iako nije bila aktivna dok joj je muž bio živ, po njegovoj smrti bila je važan saveznik njegovog sina Mehmeda Drugog. Mara je igrala važnu ulogu na otomanskom dvoru i diplomatiji, i predstavljala realnu vezu između carstva i despotovine. Vodila je pregovore o uslovima mira kada je mladi sultan osvojio severnu Albaniju. Mehmed Drugi, jedan od najznačajnijih turskih vladara, veoma ju je cenio, a zemlje koje joj je dao, kao i pravo da se brine o manastirima na Svetoj Gori, pokazatelji su toga. Mara Branković bila je predstavnik proturske struje u Srbiji (nasuprot koje je postojala prougarska).
3. STEFAN LAZAREVIĆ HRABRO SE BORIO ZA TURKE - A SAMIM TIM ZA SRBIJU
Uloga Stefana Lazarevića u bici kod Ankare/Angore, veoma važnom sukobu u turskoj istoriji, takođe se različito tumači. Stefan Lazarević borio se u ovoj bici kao vazal na otomanskoj strani protiv Tatara. Rane hronike, otomanske i srpske, opisuju koliko je tada bio hrabar.
- Kada je video da će bitka biti izgubljena, a Bajazit zarobljen, tri je puta upadao u centar bitke, kako bi izvukao sultana, beleže hronike. Borio se svim srcem, iako bi to moglo delovati čudno, jer prošlo je samo 13 godina od Kosovske bitke u kojoj mu je poginuo otac. Da bi se ovo shvatilo, ne treba se voditi stavovima čoveka 21. veka. Stefan Lazarević bio je srednjovekovni vitez, koje je postupao po svojoj viteškoj dužnosti i časti. Takođe, on se u tom trenutku borio i za vladara sa kojim je imao jake političke veze. I kao državnik (a bio je jedan od naših najvećih), on je ispunio svoju dužnost - rekla je profesorka Miljković.
4. MARKO KRALJEVIĆ POGINUO JE BOREĆI SE NA TURSKOJ STRANI
Najveći srpski epski junak - Marko Kraljević - u pesmama glavni borac protiv Turaka, zapravo je umro u bici na Rovinama, kao turski vazal, na otomanskoj strani.
5. SRBI SU UČESTVOVALI U PADU CARIGRADA
Đurađ Branković, otac Mare Branković, učestvovao je sa svojim snagama, kao deo osmanske vojske, u padu Carigrada 1453. godine. Iako se potomci time ne ponose, istorijska je činjenica da je nevelika i ne preterano snažna srpska jedinica bila pod zidinama Konstantinopolja kada su Osmanlije osvojile "srce pravoslavlja".
6. MEHMED PAŠA SOKOLOVIĆ NIJE BIO SRPSKI PATRIOTA, VEĆ ODANI SULTANOV PODANIK
Nekoliko važnih državnika bilo je pravoslavnog porekla, a najpoznatiji među njima je svakako bio Mehmed paša Sokolović, veliki vezir pod tri sultana.
- Kako je podignut na taj položaj samo godinu dana pre smrti Sulejmana Veličanstvenog, Sokolović je bio vladar iz senke za vreme Selima Drugog, nesposobnog vladara, kome su savremenici dali nadimak "Pijanac". Mnogi veliki projekti i državne ideje bile su Sokolovićeve i danas se on pamti kao jedan od najboljih velikih vezira u otomanskoj istoriji. Ipak, on je bio odani podanik sultana, potpuno posvećen upravljanju o očuvanju carstva kakvo je Sulejman Veličanstveni ostavio. Trebalo bi da zaboravimo romantičnu ideju kako je on ostao veoma vezan za svoj rodni kraj oko Višegrada. On tu jeste podigao veoma lep most, ali slične njegove zadužbine prisutne su po celom carstvu. Morao je biti veoma svestan svog porekla, jer je bio veliki kada su ga uzeli dankom u krvi, ali nikada nije zaboravio svoju dužnost prema Otomanskom carstvu - objasnila je istoričarka.
7. SARMA MOŽDA NIJE TURSKA
Balkanska kuhinja i turska trpeza gotovo su iste. Teško je reći šta je ovde čije - sprsko, bugarsko, grčko ili tursko. Turci i Grci se i dalje svađaju oko toga ko je prvi savio sarmu, a možda su to bili - Persijanci.
8. NISU SAMO TURCI UTICALI NA NAS, I MI SMO NA NJIH
Nema sumnje da je Otomansko carstvo donelo novu administraciju i veru, ali Osmanlije nisu uništile sve postojeće institucije. Neke su sačuvane i uvedene u otomanski sistem, kako bi se stvorila funkcionalna zemlja. Rezultat toga je zajednička kultura na celom Balkanu, a ono što su Osmanlije ostavile, mi danas definišemo kao orijentalno kulturno nasleđe, koje našu baštinu obogaćuje za još jedan sloj.
Orijatnalni uticaj bio je jači u urbanim, nego u ruralnim sredinama. Ipak, i srpska kultura je imala uticaj na otomansku. Čak su i neke srpske reči prihvaćene u turskom jeziku, poput reči "Božić" (Božduk). Tu su i reči "kralj, kraljica, četa, višnja..." koje se koriste u krajevima u kojima je živelo mnogo ljudi sa ovog podneblja. Naši termini iz oblasti rudarstva takođe su bili u upotrebi. U nekom trenu, srpski jezik bio je jedan od zvaničnih na turskom dvoru, jer je mnogo ljudi sa ovih prostora tu držalo jake pozicije.
VIDEO: Erdogan: Autoput između Beograda i Sarajeva biće autoput mira
(D. Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Jak zemljotres u centralnoj Turskoj
Vučić danas prima ambasadora Irana u oproštajnu posetu
Mračna strana estetskih zahvata od 1.800 evra: Ljudi hrle u Tursku na operacije, do sada umrlo 25 osoba
<% post.title %>
Grčka skinula oznaku poverljivosti sa obaveštajnih dosijea o kiparskoj krizi 1974.
Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Stranac nakon godinu dana u Srbiji priznao čime je najviše razočaran: "Ne želim da plaćam 60 evra dnevno da pričam sa nekim, ni da pijem rakiju, očekivao sam da će biti drugačije"
Milutin iz Čačka posle svadbe krenuo da otvara koverte i frapirao se: Zvao je redom 300 gostiju i za sve njih je imao samo JEDNO PITANJE!
Posle majke, oglasio se i otac devojčice (5) kojoj NIKO NIJE DOŠAO na rođendan: ČEKALA JE 35 DRUGARA, samo nekoliko da je došlo, to bi je usrećilo
Daca
Pozdravljam ovakve tekstove i zelela bi da vise sluze za gradnju prijateljskih mostova a ne za sirenje mrznje pojedinaca. Ipak cinjenica je da smo kontakt sa Osmanlijama imali kao sa osvajacima i okupatorima i to neminovno determinise nase medjusobne odnose kroz istoriju. Nismo mi isli u Aziju njih osvajati i porobljavati vec je bilo obrnuto. I nisu ovde dosli kao prijatelji i misionari vec sa isukanom sabljom. Ali ponavljam da uprkos svemu treba dati sansu mladjim generacijama da zivimo danas u prihateljstvu i korektnim odnosima. Uz nezaboravljanje i proslosti.Ne zaboraviti proslost ali dati sansu i boljoj buducnosti u medjusobnim odnosima.
Podelite komentar
👤
Јесте важност овог тренутка велика, тачно је то да ће "Турски ток" ускоро проћи кроз Србију и да су Турци покуповали већину српских фабрика јужно од Крушевца и Краљева....упс то су инвестиције, то се сад тако зове. Грешка, извињавам се.... Елем, зар је потребна ревизија историје због данашње сарадње. Мислим да не. Турци су на Балкану били окупатори. О њиховом зверствима писали су и њихови хроничари (ко хоће може да прочита). Данас "пријатеље" не бира народ већ крупни капитал. А народ.... народ не би смео да заборави своју историју. Не због мржње. Далеко било. Мржња је зло и оптерећује оног ко мрзи, а не предмет мржње. Већ само да нам се више никада не би поновило...као што је рецимо било '99. Зато господо историчари историју оставите у истини....као рецимо Јермени. "Анестезирање" свести оставите политичарима и рецимо господину Митровићу и његовим бесплатним "курсевима" турског језика.
Podelite komentar
Zekss
Tesko je sada pisati, i gledati iz današnje perspektive... sta je ko i zašto učinio... jedno je sigurno, da turci nisu došli silom, kao osvajači.. siguran sam da se 80% ovih dogadjaja nebi odigralo na ovaj način.. verujem da se gledalo da se spasi, što se spasiti može.. pa tako i brakovi koji su sklapani sa turskim sultanima.. itd. Bilo je to teško vreme, bez mnogo izbora.. lako je danas sedeti u udobnoj fotelji, i pisati kako je neko nesto pogrešno uradio.. suprostaviti se turskoj u to vreme je bilo tako reći nemoguće.. a Srbija je ipak pokušala.. i mnoge bitke protiv njih vojevala.. koliko su u tome uspeli, dovoljno govori cinjenica da Srbija dan danas postoji... i da se zovemo.. rajko, željko, stevan,... i da pričamo našim jezikom, krstimo se.. i postojimo..
Podelite komentar