Ljudmila je bila snajperista SSSR, dragoceni član Crvene armije: Kao studentkinja je otišla na front, ubila je 309 nacista, borila se za Krim (FOTO) (VIDEO)

Drugi svetski rat je bio period velikih stradanja kako vojnika, tako i civila. Taj mračni period svetske istorije, odneo je veliki broj života, a svi će se složiti da je ogromnu cenu u tom ratu podneo tadašnji Sovjetski Savez (SSSR). Veliki broj njihovih vojnika je položio život za svoju otadžbinu, a u tom ratu se posebno istakla jedna žena.

Ljudmila Pavličenko je bila snajperistkinja u Crvnoj armiji SSSR-a tokom Drugog svetskog rata. Veruje se da je ubila čak 309 neprijateljskih vojnika.

Preporučujemo

I danas je smatraju jednim od najboljih snajperista svih vremena i najuspešnijom ženskim snajperistom u istoriji.

Pre toga, imala je poteškoća da bude primljena u Crvenoj armiji, pa joj je u početku dozvoljeno da obavlja vrši samo partizanske zadatke. Tek kad je uočena njena streljačka veština, primljena je u armiju sa činom višeg poručnika.

Prilikom nemačkog napada na SSSR, tokom bitke za Odesu i Sevastopolj, našla se među braniocima.

MLADOST  I BRAK

Rođena je 1916. godine u Beloj Crkvi u Ukrajini, koja je tada bila deo Ruskog carstva. Kada je napunila 14 godina, Pavličenko se sa porodicom seli u Kijev.

Kao samouverena, samostalna i darovita učenica, uspešno je završila deveti razred u svom rodnom mestu, pre nego što se sa preselila sa roditeljima u Kijev.

Tamo se pridružila straljčkom klubu, gde je razvila svoju veštinu, a ubrzo je počela da radi i u fabrici oružja u Kijevu.

Udala se 1932. kada je imala samo 16. godina za Alekseja Pavličenka. Potom je rodila sina Rostislava (1932-2007), ali su se ona i njen suprug ubrzo razvele.

Godine 1937. kao student Kijevskog univerzitata, završila je magistarske studije istorije.

DRUGI SVETSKI RAT

Rat je Ljudmilu zatekao kao dvadeset i četvorogodišnju studentkinju na Univerzitatu u Kijevu. Kao i mnogi mladi ljudi u to vreme i ona je odmah odlučila da se pridruži armiji u želji da brani otadžbinu.

Kada je govorila da ima iskustvo u straljaštvu mnogi oficiri su je sumnjičavo gledali. Tada nisu primali žene u armiju, pa su joj ponudila da radi kao medicinska sestra, što je ona kategorički odbila.

Dokazavši svoje umeće u streljaštvu, primljena je u 25. streljačku diviziju "V. I. Čapajev" kao snajperista. Postala je jedna od 2.000 snajpera u sastavu Crvene armije, od kojih je rat preživelo samo njih 500. 

"Pridužila sam se vojsci kada žene još nisu bile prihvaćene", govorila je ona svojevremeno.

U avgustu 1941. godine unapređena je u starijeg narednika, kada je ubila čak 100 neprijateljskih vojnika.

Zbog učestalih borbi sa invazionim snagama, provešće dva i po meseca na ratištu sa svojom divizijom u blizini Odese, gde je ubila 187 neprijateljskih vojnika.

Crvenoarmejci podižu zastavu na Rajhstagu u Berlinu 2. maja 1945. Originalna fotografija. Foto: Yevgeny Khaldei

Nakon što su Nemci stekli kontrolu nad Odesom, njena divizija je povučena na poluostrvo Krim.

Tu ju je zatekla bitka za Krim, a učestvovala je i u čuvenoj borbi za Sevastopolj. Na prvoj liniji fronta je provela čak 8 meseci, a onda je ranjena je šrapnelom minobacačke granate juna 1942. godine.

Samo mesec dana nakon što se oporavila od ranjavanja, naređeno joj je da se ukrca u podmornicu i napusti Sevastopolj.

Ona je u to vreme već postala simbol borbe protiv agresora, pa je svojim nadređenima postala veoma dragocena.

Smatrali su da bi njena pogibija srozala moral u ostatku Crvene armije, pa su po svaku cenu želeli da Ljudmila dočeka kraj rata.

Želeli su da postane instruktor, kako bi svoju dragocenu veštinu prenela drugim vojnicima. Do trenutka kada je povučena sa bojišta, Pavličenko je ubila 309 neprijateljskih vojnika, od kojih čak 36 snajperista.

Ljudima je dobila čin majora, pa je nakon toga postala instruktor i obučavala je druge snajperiste, sve do kraja rata. Nikada se više nije vratila na ratište.

PUTOVANJE U SAD I KANADU

Poslata je u Kanadu i SAD, postavši prva sovjetska građanka koju je primio američki predsednik avgusta 1942. godine. Tada ju je Frenklin Delano Ruzvelt pozdraivo u Beloj kući.

Ljudmilu je kasnije pozvala i prva dama Elenor Ruzvelt, kako bi obišla Ameriku i pričala o svojim iskustvima.

Dok je stajala pred novinarima u Vašingtonu, bila je zapanjena pitanjima koja su joj postavili.

- Jedan reporter je čak kritivao dužinu suknje moje uniforme, rekavši da u Americi žene nose kraće suknje i da ja zbog toga u uniformi izgledam debelo - rekla je ona tada.

Ljudila se pojavila i pred Međunarodnim studentskim zborom u Vašingtonu, a kasnije je prisustvovala sastancima Kongresa industrijskih organizacija. Pojavila se i u Njujorku i Čikagu.

U Čikagu je stajala pred velikom publikom i izgovorila je sledeće reči: "Gospodo, imam 25 godina i do sada sam ubila 309 fašističkih osvajača. Zar ne mislite gospodo, da ste se predugo skrivali iza mojih leđa".

Tokom posete Kanadi zajedno sa svojim kolegom snajperistom Vladimirom Pčelintsevim i komesarom za gorivo iz Moskve Nikolajem Kravčenkom, dobila je podrave od nekoliko hiljada ljudi u Torontu.

Ljudmila Pavličenko u društvu Elenor Ruzvelt Foto: Wikipedia/Jack Delano

ODLIKOVANJA

Godine 1943. odlikovana je Zlatnom zvezdom i proglašena je za heroja Sovjetskog Saveza. Izrađena je i poštanska marka sa njenim likom.

Dobila je orden Lenjina i to dva puta, a dobitnik je i nekoliko medalja za svoje značajne doprinose.

ŽIVOT POSLE RATA

Nakon rata je završila svoje obrazovanje i počela je karijeru kao istoričar. U periodu između 1945. i 1953. obavljala je dužnost pomoćnika šefa Glavnog štaba sovjetske mornarice. Kasnije je bila aktivna u komitetu ratnih vetarana.

Učestvovala takođe i u mnogim konferencijama i kongresima. Umrla je 1974. godine od moždanog udara u 58-oj godini i sahranjena je na groblju Novodevičje u Moskvi.

Druga sovjetska komemorativna marka sa njenim likom izrađena je 1976. godine.

(Telegraf.rs/N.C.)