Pre tačno dve decenije Bundestag se preselio u Berlin: Stariji se s nostalgijom sećaju Bona zbog standarda Zapadne Nemačke i Klare Šuman

Bundestag. Foto: Tanjug/AP

Kada je 1871. godine osnovano Nemačko carstvo sa prestonicom u Berlinu, Rajhstag je postao najviše zakonodavno telo. Dve decenije kasnije ono je konačno dobilo svoj trajni dom, kada je dovršeno zidanje zdanja koje je dostojno parlamenta jedne svetske sile i imperije. To zdanje je ovo sadašnje.

Preporučujemo

Ondašnji nemački parlament bio je bitno drugačiji od sadašnjeg. Za početak, kajzer je sve do oktobra 1918. imenovao kancelara po svom nahođenju, da vlada u njegovo ime: Rajhstag se tu ništa nije pitao. Rajhstag se, naravno, pitao oko zakona i budžeta, ali vlada je delovalo nezavisno od njega. Tek je tokom Vajmarske republike parlament dobio mogućnost da izglasava nepoverenje „predsedniku vlade“ i pojedinačnim ministrima, i da ih time uklanja sa položaja. I tek je tokom Vajmarske republike ženama dato pravo glasa, kao i pravo da budu izabrane narodne predstavnice.

Onda su došli nacisti i sve je otišlo dođavola. Posebno nakon što je 27. februara 1933. godine grupa komunista (jedan Holanđanin i tri Bugarina) zapalila zgradu Rajhstaga, koja je potpuno stradala u požaru. Ali svako stradanje te zgrade nije ništa u odnosu na stradanje zemlje u celini, koje je bilo ogromno zato što je Hitler zbog toga dobio vanredna ovlašćenja koja je, pod plaštom zaštite države, iskoristio da uništi svaku opoziciju i zacementira svoju vlast.

„Bundeshaus“, zgrada u Bonu u kojoj su zasedali Bundestag i Bundesrat tokom perioda Zapadne Nemačke, pre ujedinjenja i selidbe u Berlin. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, B 145 Bild-F010479-0006 / CC-BY-SA 3.0

Rajhstag, kao institucija, posle toga nije više vršio svoju ulogu, čak se retko i sastajao. U njemu su sedeli samo nacistički dizači ruku koji su jednoglasno aminovali šta im vlada na čelu sa Hitlerom kaže. A sastajali su se u Krol-operi, zato što je zgrada Rajhstaga ostala zgarište i u stanju od 27. februara 1933. godine. Delimično je popravljena početkom šezdesetih, ali sve do druge polovine devedesetih stajala je kao nemi svedok sloma nemačke demokratije pod nacional-socijalizmom.

Kada je 1949. godine na teritoriji pod okupacijom zapadnih sila osnovana Savezna Republika Nemačka, i kada je izglasan Osnovni zakon, Bundestag je postao novi naziv parlamenta. Zapadna Nemačka je tretirala Zapadni Berlin kao svoju teritoriju i svoju prestonicu, ali pošto to niko drugi nije priznavao, čak ni njihovi saveznici, Zapadni Berlinci nisu imali pravo da glasaju na zapadnonemačkim izborima, pa su ih u Bundestagu predstavljala 22 poslanika bez prava glasa, koje je slalo njihovo gradsko veće.

Zbog takve situacije bilo je neophodno izabrati „privremeno sedište saveznih institucija“, pa je na urgiranje prvog kancelara Konrada Adenauera izbor pao na Bon, neveliki grad u britanskoj okupacionoj zoni. Razlog zbog kojeg nisu izabrani Frankfurt ili Hamburg pokazuje promišljenost i dalekovidost ondašnjeg nemačkog rukovodstva: izbor velikog grada bi ostavio utisak trajne selidbe prestonice i oslabio podršku za nemačko ujedinjenje.

Bundestag i Bundesrat (gornji dom) sastajali su se u zgradi Pedagoške akademije podignute u stilu bauhausa početkom tridesetih godina i preimenovane u „Bundeshaus“. Zdanje je prilagođeno novoj funkciji, a kasnije proširivano i dograđivano. Povremeno bi Zapadni Nemci koristili i berlinsku zgradu Rajhstaga za simbolične sednice, ali bi Sovjeti preleteli avionima i tako ih ometali, zato što nisu odobravali da se to zdanje koristi od strane ustanova Savezne Republike Nemačke.

Zgrada Bundestaga. Foto: Wikipedia Commons/Lars Steffens

Nakon ujedinjenja Dve Nemačke 1990. godine, povela se žestoka rasprava oko pitanja prestonice (koja je samo pokazala da je Adenauer bio u pravu). Postojala je snažna struja koja je htela da Bon ostane to što jeste, ali je 20. juna 1991. godine vrlo tesnom većinom doneta odluka da se glavni grad vrati u Berlin: vrlo lako se moglo desiti da ostane u Bonu, a u Frankfurtu bi ostala sigurno.

Tada je počela velika seoba institucija, što je potrajalo do kraja te decenije. Konačno, 19. aprila 1999. godine (nažalost dok je trajalo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije u kojem je Nemačka učestvovala) Bundestag se napokon ponovo zvanično okupio u Berlinu, u obnovljenoj zgradi Rajhstaga.

Parlament se zadnjih 70 godina možda i zove Bundestag, ali zgrada u kojoj zaseda i dalje nosi svoje istorijsko ime. I u njoj i dalje možete da nađete tragove prošlosti koji su brižljivo i smisleno sačuvani. Najvažnije je pomenuti ćirilične grafite crvenoarmejaca ispisane nakon Bitke za Berlin, među kojima su „Hitler kaput“ i imena pojedinačnih vojnika koji su usmrtili fašizam. Uz dogovor sa ruskim diplomatama, uklonjeni su samo rasistički i seksistički komentari.

(P. L.)