70 godina od antinatovskih nereda na Islandu: Haos na ulicama Rejkjavika zbog odluke da se izabere strana u Hladnom ratu

Antinatovske demonstracije na Islandu odigrale su se 30. marta 1949. godine zbog odkuke Altinga, tamošnjeg parlamenta, da pristupi NATO paktu. Foto: Wikimedia Commons/Arnaldur Grétarsson/Valgerður Tryggvadóttir/Jabbi

Islandske antinatovske demonstracije odigrale su se na današnji dan 30. marta 1949. godine, posle odluke Altinga, tamošnjeg parlamenta, da zemlja pristupi novoobrazovanoj vojnoj alijansi, Organizaciji Severnoatlantskog sporazuma — NATO paktu.

Preporučujemo

Problem je bio u tome, što je veliki broj Islanđana osetio da se njihova država tako direktno upliće u Hladni rat koji je počinjao da „plamti“, u taj zaleđeni sukob između Sjedinjenih Država i njenih saveznica sa jedne strane, te Sovjetskog Saveza i njegovih saveznica i satelita sa druge. Takođe, da se ovim potezom zemlja bespotrebno nanovo militarizuje.

Demonstranti su se okupili iza škole u centru Rejkjavika i krenuli maršem ka glavnom gradskom trgu, na kojem se nalazi zgrada Altinga, gde se već bila okupljena masa vladinih pristalica koje su podržavale odluku, i koje su bile odlučne da brane skupštinu i vladu tako što će se postaviti između njih.

Antinatovske demonstracije na Islandu odigrale su se 30. marta 1949. godine zbog odkuke Altinga, tamošnjeg parlamenta, da pristupi NATO paktu. Na ovoj slici policija baca suzavac. Foto: Wikimedia Commons/Arnaldur Grétarsson/Valgerður Tryggvadóttir/Jabbi

Ispočetka je sve bilo mirno, dok jedan od vođa Socijalističke partije nije objavio da je portparol stranke zarobljen u zgradi skupštine i da mu se ne dozvoljava da je napusti. Praktično — da je taoc. Tada je nastao haos na ulicama prestonice, verovatno nešto što do tog trenutka nije bilo viđeno, čak ni tokom Drugog svetskog rata kada je Island dopao angloameričke preventivne okupacije (kako to strateško ostrvo ne bi okupirala Nemačka).

Kamenice su počele da lete ga zgradi Altinga, neke su čak lomile prozore, a jedna je zamalo pogodila u glavu predsednika parlamenta. Tek tada je reagovala rejkjavička policija, uz pomoć dobrovoljaca među pristalicama Partije nezavisnosti; počeli su da tuku demonstrante i da bacaju suzavac kako bi rasterali gomilu, u čemu su i uspeli.

Koliko je tačno ljudi učestvovalo u ovim protestima nije poznato, jer zvaničnih procena u to vreme nije bilo, i sve je zataškano, ali po fotografijama se može zaključiti da se radi o hiljadama ljudi. Zvuči malo dok se ne podsetimo koliko Island ima stanovnika: danas 348.580, a tada oko 140.000.

Antinatovske demonstracije na Islandu odigrale su se 30. marta 1949. godine zbog odkuke Altinga, tamošnjeg parlamenta, da pristupi NATO paktu. Glavni trg u Rejkjaviku nakon intervencije policije i bacanja suzavca. Foto: Wikimedia Commons/Arnaldur Grétarsson/Valgerður Tryggvadóttir/Jabbi

Međutim, pošto se ništa posle toga nije desilo (Islanđani imaju hiljadugodišnju tradiciju razumnog i miroljubivog rešavanja sporova, i njima nije normalno da pribegavaju nasilju i kršenju zakona), članstvo Islanda u Severnoatlantskom savezu je potvrđeno. Međutim su mirni protesti protiv alijanse kasnije bili česti, posebno pedesetih i šezdesetih kada su levičarske partije obećavale staviti tačku na bilateralni Američko-islandski odbrambeni sporazum, pa onda odustajale čim bi ušle u vladu; svejedno, slogan „Island van Natoa i armija napolje!“ (isl. Ísland úr NATO og herinn burt!) postao je deo islandske kulture.

Vlada je 1974. godine objavila planove o zatvaranju američke vojne baze u Keblaviku, ali je odustala nakon što je četvrtina stanovništva zemlje potpisala peticiju protiv tog poteza. Razlog je bio ekonomske prirode: američki vojnici su trošili ogromne količine dolara na Islandu, bivajući ozbiljan i trajan izvor lepih prihoda, te značajno doprinoseći razvoju privrede. Naposletku su Amerikanci sami otišli 2006. godine, mada sada ima najava da bi se možda vratili i sagradili novu modernu bazu. Situacija se menja.

Za kraj, možda je zanimljivo napomenuti da je Island pedesetu godišnjicu ovog antinatovskog događaja obeležio 1999. godine, samo šest dana nakon što je počela agresija ove alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

(P. L.)