Anketa sprovedena pred raspad SFRJ: Većina za opstanak zemlje i samoupravljanja, monarhista najviše među Slovencima, za diktaturu najviše Hrvata

Za dve godine će se navršiti tri decenije od kako one velike Jugoslavije više nema, a polako prirodno izumire i manjina koja se još uvek tvrdoglavo deklariše jugoslovenski i identifikuje sa tom nepostojećom zemljom. Fenomen jugonostalgije ipak opstaje, čak i među ljudima koji nikada sebe ne bi nazvali Jugoslovenima. No, upravo se navršava tri decenije od jedne velike ankete beogradske „Borbe“ koja je sprovedena u svih šest republika, u kojoj se građanstvo izjašnjavalo po nizu sudbonosnih pitanja vezanih za budućnost.

Iz teksta autorke Jelene Lovrić, inače i danas ugledne zagrebačke novinarke, koji je objavljen u listu „TOP“ a koji je nedavno preneo Yugopapir.com, teksta u kojem je sažvakana ta „Borbina“ anketa, može se videti da su se početkom 1989. godine Jugosloveni najviše slagali oko najopštijih stvari, budući da je čak 43 odsto anketiranih u svih šest republika izrazilo želju da njihova zemlja ne liči ni na jednu drugu osim na sebe samu: jasan znak da su Jugosloveni čvrsto verovali u posebnost i izvanrednost svoje domovine.

Preporučujemo

Od ostalih odgovora na to pitanje, sa 10 posto je prednjačila Švedska u koju su ljudi želeli da se Jugoslavija pretvori „ne zbog političkog sistema već zbog socijalističkog odnosa prema čoveku“. Sedam odsto je htelo švajcarizaciju SFRJ jer se u Švajcarskoj „ne ratuje“ (tužan odgovor imajući u vidu potonja zbivanja, ali takođe odgovor koji pruža indikaciju da se sukob možda već osećao u vazduhu), šest posto da ličimo na SSSR, a samo po četiri posto na Francusku i Zapadnu Nemačku (ne znamo tačno zbog čega, ali na ovu potonju verovatno zbog standarda a na ovu prvu zbog kulture življenja).

Josip Broz Tito sa prozora Plavog voza pruža ruku pionirki negde na pruzi Beograd-Bar tokom njenog puštanja u saobraćaj. Foto: Wikimedia Commons/Orjen

Kada se ova „Borbina“ anketa raščlani po republikama, stvari postaju daleko interesantnije. Jednaki broj građana SR Srbije i SR Hrvatske želeo je opstanak Jugoslavije — 40 posto. Isto toliko bilo ih je i u SR Crnoj Gori, znatno manje nego u SR Bosni i Hercegovini u kojoj je udeo projugoslovenski orijentisanih ljudi bio 50 posto. Najviše je takvih bilo u SR Makedoniji — 60 posto, a najmanje u SR Sloveniji — 30 posto.

Interesantno, najveći broj ljudi koji su želeli da SFR Jugoslavija zaliči na Sovjetski Savez bio je u Crnoj Gori — 20 odsto (mada je samo 10 odsto podržavalo realni socijalizam), dok je 25 odsto Slovenaca kazalo da hoće da „Jugoslavija liči na bilo koju razvijenu zemlju“, šta god da su pod tim mislili.

Ali ništa nije interesantnije od činjenice da je 69 posto svih anketiranih, u svim republikama, izrazilo uverenje da je samoupravni socijalizam najbolje moguće rešenje i najbolji sistem za našu ondašnju domovinu; svega 13 posto htelo je parlamentarnu demokratiju zapadnog tipa (ondašnjim rečnikom „buržoaskog“), a samo sedam posto realni socijalizam kakav je postojao iza Gvozdene zavese. To pokazuje da su „svi naši narodi i narodnosti“ bili očito privrženi samoupravljanju, i to gotovo svi većinom, i na koncu bili obmanuti od svojih elita; to možda ukazuje i na potrebu reevaluacije tog sistema, koji ne bi valjda uživao takvu podršku da je bio baš toliko rđav kakvim se danas predstavlja.

Kažemo da su „gotovo svi većinom“ bili za samoupravni socijalizam, zato što je u Hrvatskoj imao najmanju podršku — „samo“ 40 odsto. Slovenija ga je podržavala sa 50 posto, Srbija sa 70, a najveću podršku imao je u Makedoniji, Crnoj Gori te Bosni i Hercegovini — nestvarnih 85 posto građana tih republika čvrsto je verovalo u ispravnost i superiornost samoupravljanja, i kao političke i kao ekonomske demokratizacije života i delovanja (barem uslovno rečeno, ako zanemarimo činjenicu da je postojao jednopartijski sistem; nigde međutim ne piše da jednostranačje isključuje demokratiju, jer je samu demokratiju teško definisati).

VIDEO: Pesma „Živela Jugoslavija“ u izvođenju Lepe Brene i Miroslava Ilića, za Dan mladosti 1985. godine

Ali kada se ostali odgovori raščlane po republikama, tek se onda vidi kolike su razlike u stvari postojale. 30 posto građana Slovenije htelo je prelaz na „buržoasku demokratiju“, a isto samo 20 odsto građana Hrvatske i 15 odsto građana Srbije (pričamo o sistemu koji je samo par godine kasnije uveden).

Zanimljivo, među građanstvom naše SR Srbije isti procenat podrške dobio je i realni socijalizam (uprkos decenijama borbe protiv ibeovaca, Staljin je i dalje bio jak), i mi smo bili jedina članica federacije u kojoj se javljala takva ravnoteža između Istoka i Zapada; 10 odsto u Crnoj Gori i Makedoniji je podržavalo realni socijalizam, dok su u Hrvatskoj građani bili očito najzbunjeniji pošto je 20 odsto izjavilo da bi za Jugu bilo najbolje „nešto treće“.

Podrška za monarhiju gotovo da nije postojala u Srbiji, statistički gledano, a veliko iznenađenje je to što je bitniju podršku uživala samo tamo gde je najmanje očekujete: u Sloveniji se pet posto anketiranih izjasnilo za kralja (kog?). Hrvatska je jedina, takođe sa pet posto, izrazila značajniju sklonost ka diktaturi (mnogi bi danas, i u samoj Hrvatskoj, rekli da su je nekoliko godina kasnije i dobili).

Zaključak autorke teksta Jelene Lovrić ispostavio se kao neobično realan i tačan: „Jugoslaveni su, čini se, više okrenuti svojoj zemlji nego ona njima. Svatko tko se bavi politikom zna kakav kapital mogu predstavljati takva patriotska okrenutost zemlji i proklamiranom sistemu, čak i kad su oni, zbog duboke i iscrpljujuće krize, pod velikim znakom pitanja. Ali politika koja je zemlju i dovela u krizu zato što su građani za nju predstavljali ’mrtve duše’ vjerojatno ni taj ’mrtvi kapital’ neće znati iskoristiti.“ I nije.

VIDEO: 5% Slovenaca za monarhiju ne treba da iznenađuje. Oni se sećaju kraljevine svakog proleća

(P. L. / Izvor: Yugopapir.com)