Trka metropola za najveći grad na svetu: Kako se top-lista 10 najmnogoljudnijih menjala od 1500. godine do danas

Džamijski kompleks u istanbulskom kvartu Fatih krajem 19. veka. Sagradio ga je veliki vezir Kodža Sinan-paša, onaj koji je na Vračaru 1594. godine spalio mošti Svetog Save da bi obeshrabrio srpske ustanike u Banatu. Foto: Wikimedia Commons/lccn.loc.gov/Fæ

Verovatno nikoga neće iznenaditi podatak da su 1500. godine, među deset najnaseljenijih gradova na svetu, čak četiri bila kineska. Prvi i najveći bio je Peking sa svojih 672 hiljade žitelja, na četvrtom mestu bio je Hangdžou sa 250, a deveto i deseto mesto zauzimali su Guangdžou i Nanking sa 150 odnosno 147. Niti će bilo koga iznenaditi da su dva indijska grada bila u top-deset, ali svakoga će iznenaditi koji su to gradovi, pošto je velika verovatnoća da za njih nikada niste ni čuli, budući da su danas puste ruševine.

Preporučujemo

Kladimo se da niko od 500 hiljada ljudi koji su 1500. godine živeli u Viđajanagaru, tada drugom po veličini, nije mogao da pretpostavi da će samo šezdeset pet godina kasnije njihov grad opusteti, nakon što je vojska Dekanskih sultanata (koalicije pet muslimanskih dinastija čije će zemlje početkom sedamnaestog veka zaposesti takođe muslimanski Moguli) osvojila i razorila tu prestonicu Viđajanagarskog carstva. Samo dve godine kasnije italijanski trgovac i putopisac Čezare Federiči napisao je da grad nije u potpunosti porušen, ali da u njemu više niko ne živi, „osim tigrova i drugih divljih zveri“.

Ista sudbina zadesila je i Gaur koji je 1500. godine bio šesti sa 200 hiljada stanovnika, u smislu da je takođe napušten, ali pod potpuno drugačijim okolnostima. Gaur je postao muslimanski već krajem dvanaestog veka i bio u dva navrata prestonica bengalskih sultana, a propao je krajem šesnaestog i početkom sedamnaestog stoleća zbog mešavine političkih, bakterioloških i geografskih uzroka. Prvo su ga Moguli okupirali jer je poslednji pripadnik avganistanske dinastije koja je vladala Bengalom odbio da plati godišnji danak; potom je izbila kuga; na koncu je Gang promenio tok. Sve to skupa ga je dotuklo, pa ga je narednih vekova progutala džungla.

Kristalna palata, sagrađena u londonskom Hajd-parku za potrebe Svetske izložbe 1851. godine. Kasnije je preseljena na drugu lokaciju, a FK Kristal Palas upravo njoj duguje svoje ime. Foto: Wikimedia Commons/sil.si.edu

Treći najveći grad 1500. godine bio je sa 400 hiljada žitelja Kairo, dok je peti sa oko 250 hiljada bio Tabriz, koji je tokom prve polovine šesnaestog veka bio prestonica Persije; na taj rang uzdigao ga je šah Ismail, utemeljitelj dinastije Safevida, a danas je tek šesti po veličini u Iranu.

Sedmi pre pet stoleća bio je Carigrad sa 200 hiljada ljudi; bilo je prošlo pola veka od turskog osvajanja Konstantinovog polisa i njegov novi uspon tek je počinjao (početkom sedmog veka bio je sa pola miliona verovatno najveći na svetu, ali je posle toga iskusio dramatičan pad jer je zbog gubitka Egipta car Iraklije obustavio besplatnu podelu žita; ipak, dugo nakon toga ostao je u vrhu i po veličini i po značaju): samo desetak godina kasnije izbiće na četvrto mesto, petnaestak godina kasnije na treće, a već 1536. na drugo mesto sa 493 hiljade ljudi. Njegov rast će se usporiti tek sredinom tog stoleća, kada bude prevalio 600 hiljada, ali na prvo mesto će sa 700 hiljada žitelja izbiti 1603. godine.

Pariz je 1500. bio po veličini osmi sa svojih 185 hiljada stanovnika, ali je relativno sporo rastao pa je 1603. imao „samo“ 257 hiljada, i bio peti. Među gradovima koji su do tada izbili u deset najmnogoljudnijih našao se i Napulj, prestonica Napuljskog kraljevstva, koji je bio šesti sa 226 hiljada. Takođe, indijski Biđapur na osmom sa 206 hiljada i London na devetom sa 197 hiljada. Na desetom mestu bio je indijski Ahmedabad, mogulsko trgovačko središte, svojevrsni „Njujork“ te muslimanske imperije iz kojeg je ona trgovala sa čitavim svetom.

Treći u to doba bio je Kjoto sa 310 hiljada, mada je danas tek deveti po veličini u Japanu. Grad koji je danas najnaseljeniji na svetu, godine 1500. bio je tek nešto malo više od ribarskog sela. Nije se ni zvao kako se danas zove, zvao se Edo, i premda je početkom sedamnaestog veka počeo stravično da se razvija — nakon što je postao sedište šogunata klana Tokugava i time de fakto glavni grad Japana — sadašnje ime dobio je tek tokom druge polovine devetnaestog veka.

Pariz, Francuska. Foto: Pixabay

U pitanju je Tokio koji se na spisku najvećih na planeti prvi put pojavio tek 1619. godine, kada je imao 231 hiljadu stanovnika, ali koji je sa 432 hiljade već 1643. postao treći, pa sa 485 hiljada 1649. godine drugi, i konačno 1707. najveći na svetu kada je sa svojih 692 hiljade ljudi svrgnuo sa trona Istanbul. Peking je tada bio treći sa 683 hiljade, ali je već 1710. godine ponovo postao najmnogoljudniji, tako da taj prvi trijumf Tokija nije dugo trajao (mada to niko nije ni znao, niti bi ikoga bilo briga i da jeste, posebno ne u Japanu).

Pariz i London su tokom sedamnaestog veka takođe dramatično porasli. 1649. godine Pariz je bio četvrti na svetu sa 449 hiljada ljudi, dok je London bio peti sa 402 hiljade. Engleska prestonica je 1697. sa 541 hiljadom ljudi prestigla Pariz koji je imao 537 hiljada, 1739. Istanbul, a potom 1757. i Tokio, to jest Edo. London je te godine dosegao 700 hiljada stanovnika.

Peking je 1775. probio milion žitelja, čime je postao verovatno prvi grad posle imperijlnog Rima kojem je to pošlo za rukom. Interesantno, kineski Guangdžou prestigao je Tokio 1786. i postao treći na svetu sa 690 hiljada (nakon nekoliko decenija dramatičnog uspona).

London je prešao milion 1809. godine, što je Parizu pošlo za rukom tek 1833. Ali rast glavnog grada Britanske imperije bio je bukvalno abnormalan tokom devetnaestog veka, i nijedan se tada nije mogao po razvoju meriti sa njim. Na prvo mesto je izbio 1827. kada je svrgnuo Peking: imao je 1,373 miliona naspram 1,365 svog glavnog suparnika. Granicu od dva miliona prešao je 1843. godine, a granicu od tri već 1860.

Tokio, Japan. Foto: Getty images

Pariz je tada bio drugi sa 1,6 miliona, dok je Njujork — koji je ušao na spisak deset najvećih na svetu tek 1837. i milion prešao tek 1858. godine — postao treći najveći sa 1,3 miliona. Pariz je 1870. prešao dva miliona, dok se London bližio cifri od četiri: taj prag će preći tri godine kasnije. Deset godina kasnije Njujork je prekao Pariz sa 2,6 miliona, kada je London imao pet i bio dvostruko veći od najbližeg pratioca. Grad na Temzi prešao je 1909. godine sedam miliona, ali Njujork mu je već počinjao da diše za vrat sa 5,6. Prestigao ga je 1926. kada je dobacio do 7,8.

Tokio — koji je milion stanovnika dostigao tek 1883. godine, nakon što je car Meiđi izvršio restauraciju carske vlasti i srušio šogunat pa svoj dvor prebacio iz Kjota u Edo kojem je promenio naziv — zabeležio je tih decenija ipak najneverovatniji uspon od svih ovde pomenutih. 1900. godine imao je „samo“ 1,4 miliona (kada je London već imao 6,4, Njujork 4,1 a Pariz 3,2), a već četiri godine kasnije prebacio je dva miliona. U trenutku izbijanja Prvog svetskog rata imao 3,4 a u trenutku okončanja tog sukoba prešao je brojku od četiri. Pola decenije kasnije već je imao pet, a pola decenije nakon toga šest miliona. London je prestigao 1939. godine, a odmah nakon okončanja Drugog svetskog rata prebacio je deset.

Na čelo tabele je zaseo 1955. godine kada je došao do 13,2 miliona. 20 miliona imao je 1966, 30 miliona 1985, a danas ima 38 miliona. Ubediljivo je najveći. Na drugom mesto je Delhi sa 27,9 miliona, slede Šangaj sa 25, Peking i Mumbaj sa po 22, Sao Paulo i Meksiko Siti sa po 21, Kairo sa 19,8, Daka u Bangladešu sa 19,6 i Njujork sa 18,7 miliona.

VIDEO: Trka svetskih metropola za laskavu titulu najvećeg grada sveta od 1500. godine do danas

(P. L.)