Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Dečji bejzbolski tim iz Indijane 1908. godine. Većina dečaka na slici zapravo su radnici lokalne staklare. Autor fotografije je Luis Hajn koji je često rizikovao život da bi dokumentovao upotrebu dečje radne snage, kako bi mogla biti iskorenjena. Foto: Wikimedia Commons/Library of Congress/Lewis Hine

Da nije bilo čovekoljubivih i levičarskih pokreta u Evropi i Severnoj Americi tokom devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, možda bismo još uvek imali 16-časovno radno vreme i dečju radnu snagu koja se već od sedme ili osme godine vuče po rudnicima, čeličanama i drugim fabrikama.

Preporučujemo

Toliko nam je danas normalno da dete od sedam godina ide u školu i da se sa drugarima i drugaricama igra fudbala ili jurke po parkovima i ulicama, da mislimo da je to palo s neba.

Upotreba dečje radne snage u industriji nekada je bila široko rasprostranjena, a prva zemlja koja je preduzela mere da se ova praksa ograniči i konačno suzbije, bilo je Ujedinjeno Kraljevstvo, što je i fer budući da je to bila prva industrijska zemlja u kojoj se ta praksa prvo i pojavila.

Tako je, recimo, nizom britanskih zakona sredinom devetnaestog veka zabranjeno zapošljavanje dece MLAĐE od devet godina, dok su oni između devet i šesnaest smeli da rade SAMO šesnaest sati dnevno. 1856. godine zakonom je određeno da stariji od devet mogu da rade maksimalno šezdeset sati nedeljno, ali i danju i noću, dok je 1901. zabranjen rad mlađima od dvanaest.

Dečaci, koji bi trebalo da se spremaju za proslavu Nove godine, taj 31. decembar 1912. godine proveli su na radnom mestu, lomeći ugalj u Pensilvaniji. Upotreba dečje radne snage u Evropi i Americi s teškom mukom je iskorenjena, a autor fotografije Luis Hajn je život rizikovao da bi s tim ciljem dokumentovao ove strahote. Foto: Wikimedia Commons/Rich Farmbrough/Lewis Hine

Promene su bile spore i postepene, generacije nisu imale normalno detinjstvo, ali su se odigravale zbog pritiska humanističkih snaga i radničkih pokreta koji su tražili neka osnovna ljudska prava te poštene i odgovarajuće naknade za rad.

Otpor ekonomskih silnika i političkih konzervativaca bio je stravičan. Kada je Nacionalni komitet za dečju radnu snagu, osnovan 1904. u Njujorku sa ciljem iskorenjivanja ove pojave u Americi, angažovao sociologa i fotografa Luisa Hajna (1874—1940) sa zadatkom da obilazi zemlju i dokumentuje ono što se dešava kako bi javnost saznala za razmere tragedije, ovaj je bukvalno rizikovao život zbog života buduće dece.

Naime, on je desetak godina obilazio fabrike u Pidmontu, oblasti koja se proteže od Nju Džersija na severu do centralne Alabame na jugu, paralelno sa Atlantskim okeanom. Prećeno mu je nasiljem i čak smrću od strane fabričkih redara i nadzornika, jer tajna je morala biti skrivena i šira javnost nije smela znati. Zato se prerušavao i izigravao požarnog inspektora, prodavca razglednica, prodavca Biblija, čak i industrijskog fotografa koji snima fabričku mašineriju.

Devojčica, prelja jedne fabrike pamuka u Karolinama, na slici Luisa Hajna iz 1908. godine. Autor je morao lažno da se predstavlja da bi fotografisao dečje radnike, a često mu je prećeno nasiljem i čak smrću. Foto: Wikimedia Commons/Princeton University Art Museum/Lewis Hine

Rezultat vidite na ove tri fotografije. Ima ih mnogo više, ali ove smo izdvojili. Na prvoj su dečaci bejzbolskog tima sastavljenog od radnika jedne staklare u Indijani. Kad shvatite kontekst slike postaje vam jasno koliko je tužna i tragična: ovi dečaci su bili željni bezbrižnih i maštovitih igara, željni bejzbola, željni razdraganih pustolovina. Umesto toga, odrasli su prevremeno i njihovo detinjstvo je bilo uništeno. Koriste kratku pauzu da budu deca. Dvojica drže pušku, dvojica imaju lule u ustima.

Na drugoj slici nastaloj 31. decembra 1912. godine vidimo pensilvanijsku decu koja lome ugalj. Jeziv prizor, jer neki izgledaju kao đaci prvaci, koji, umesto da se spremaju za proslavu Nove godine, rade u nehumanim uslovima. Na trećoj slici iz 1908. godine je devojčica koja radi kao prelja u fabrici pamuka u Karolinama. Mesto joj je u školi, kao i ostalima, i na poljani. Međutim su Hajnove fotografije postigle svoj cilj, otvorile oči ljudima i doprinele promeni zakonodavstva.

Ali treba imati u vidu, da dečja radna snaga nije svuda iskorenjena. Postoje mnogi delovi sveta u kojima se deca, umesto da se igraju jurke, ne igraju. U kojima rade. Možda je komad garderobe koji nosite proizvod nekog deteta iz Bangladeša, recimo. Vi o tome ne razmišljate, kao što neko pre sto godina nije o tome razmišljao kada je kupovao ugalj ili staklenu bocu. Ili divni komad pamučnog materijala.

VIDEO: Jedna fotografija otkrila je da se Hitler družio sa jevrejskom devojčicom

(P. L.)