Selo kao izašlo iz bajke ili „Ubistava u Midsameru“, kako vam više odgovara
Selo Kasl Komb se nalazi u ceremonijalnoj grofoviji Viltšir, na jugozapadu Engleske, a sastoji se iz dva zaseoka. Jedan je smešten u uskoj dolini male reke Bajbruk, dok je Gornji Komb na uzvisini više ka istoku, gde postoji i trkačka staza koja je tokom Drugog svetskog rata bila vojni aerodrom. Ime sela potiče od zamka Komb kojeg više nema, porušen je, ali koji se nalazio na oko pola kilometra od sela kad se krene ka severu.
Tzv. tržno raskršće (specifično britanski tip građevine kojom se nekada obeležavala lokacija trga, rečeno našom srednjovekovnom terminologijom, odnosno tržnice) smešteno je na mestu na kojem se ukrštaju tri glavne ulice i podignut još u četrnaestom stoleću, nakon što je selo primilo kraljevsku povlasticu kojom mu je dozvoljeno da organizuje sedmičnu tržnicu. Odmah pored njega je i jedan od dva stara seoska bunara, dok se u neposrednoj blizini nalazi kamen koji je služio za silaženje i penjanje jahača na konja.
Kasl Komb je svoj najveći procvat doživeo u petnaestom stoleću kada je pripadao gospi Milisent, supruzi sera Stivena Le Skropa a potom i sera Džona Fastolfa (1380—1459), vlastelina iz Norfoka koji je vrlinom ovog braka praktično pola veka vladao imanjem kojem je selo pripadalo.
U stvari je taj veliki pokrovitelj književnosti bio ključna ličnost jer je svojim zalaganjem promovisao razvoj proizvodnje vune, kojom je snabdevao ne samo svoju vojsku, već i onu kralja Henrija V, dok je ovaj ratovao u Francuskoj tokom jedne od poslednjih faza Stogodišnjeg rata (nakon Fastolfa kontrola nad imanjem vratila se sinu gospe Milisent iz prvog braka, članu roda Le Skrop).
Pored vlastelinskog dvorca iz trinaestog veka koji danas služi kao hotel sa pet zvezdica (a koji se nalazi u neposrednoj blizini onog porušenog zamka), i Udovičke kuće iz kasnog sedamnaestog veka, kao i zgrade tzv. nacionalne škole iz 1826. godine koja se nalazi između dva zaseoka, jedno od važnijih istorijskih zdanja u Kasl-Kombu svakako je hram Svetog Andrije Prvozvanog, koji pripada Crkvi Engleske i koji je na spisku spomenika kulture pod zaštitom države klasifikovan najvišim, prvim stepenom, kao objekat od izuzetnog interesa.
Deo crkve kod oltara sagrađen je još u trinaestom veku, dok ostatak potiče iz petnaestog stoleća, odražavajući time ekonomski prosperitet tog doba. Toranj je počeo da se gradi 1434. ali je završen tek 1576. godine, da bi 1850—1851. sve osim njega bilo porušeno i ponovo sagrađeno po istom planu (?!). Kapela čuva efigiju sera Valtera de Dunstavila koji je preminuo 1270, kao i spomenike članova kuće Le Skrop. Crkveni časovnik iz kasnog petnaestog veka jedan je od najstarijih u celoj zemlji, od onih koji su i dalje u funkciji!
Selo je zbog svog izgleda predmet velikog interesovanja, a ne mogu ga zaobići ni filmski ni televizijski producenti. Delom je recimo korišćeno za snimanje „Dauntonske opatije“, serije koju su kod nas emitovali RTS i RTV. Koliko smo mogli da ustanovimo, nijedna epizoda popularne detektivske serije „Ubistva u Midsameru“ nije snimana u Kasl-Kombu, ali zato jeste jedna epizoda omiljene ekranizacije Herkula Poaroa spisateljice Agate Kristi, ona u kojoj glavnu ulogu tumači legendarni Dejvid Suše.
Radi se o „Ubistvu Rodžera Akrojda“, prvoj od dve epizode sedme sezone iz 2000. godine. Spilbergov „Ratni konj“ iz 2011. godine takođe je dobrim delom sniman u ovom selu, kao i mnoga druga ostvarenja. Rej Ostin, britanski reditelj i pisac, smestio je ovde radnju jednog svog romana po imenu„Pronađi mi špijuna, uhvati mi izdajnika“.
(P. L.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Marko cg primorje
Kao iz bajke uvijek pozitivno...e svasta😂 cus ubistva....
Podelite komentar