Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika
Letnje olimpijske igre koje su 1936. godine održane u Berlinu po mnogo su čemu postavile standarde koji opstaju do današnjih dana. Zapravo, gotovo da se može reći da su nacistički organizatori te najvažnije svetske sportske manifestacije izradili opšti nacrt kojeg se svi i dalje drže, premda su naravno Igre nastavile da se razvijaju i nadograđuju.
Preporučujemo
OVOGA SE STIDE ENGLEZI: Engleski kralj bio Hitlerova pudlica!? Da li je Edvard VIII izdao zemlju Trećem rajhu?! (FOTO)
1. maj u srpskim novinama 1934. godine: Udarna vest bila proslava Praznika rada u Trećem rajhu, sukobi u Parizu u drugom planu
To su prve Igre koje su bile televizijski prenošene, a radijski prenosi su stigli do četrdeset jedne zemlje u svetu. Olimpijski stadion u Berlinu, sagrađen specijalno za te potrebe, obnovljen je pa je i dalje u upotrebi, a tehnike koje je Leni Rifenštal osmislila prilikom snimanja filma „Olimpija“ koriste i današnji reditelji sportskih priredbi.
Postoji jedna važna stvar, međutim, koju Nemci tom prilikom nisu osmislili, već su preuzeli model razvijen od strane Amerikanaca koji su organizovali Letnje olimpijske igre u Los Anđelesu četiri godine ranije. U pitanju je olimpijsko selo, koje je postojalo i u antičkim vremenima; u ovom modernom dobu postajalo je tokom Igara u Atini 1906. (mada nije bilo sagrađeno već su korišćeni postojeći kapaciteti), kao i Parizu 1924. (u skromnijem obliku).
Ali, Ameri su to podigli na viši nivo, pa su sazidali nekoliko stotina stambenih zgrada, poštu, telegrafsku centralu, amfiteatar, bolnicu, vatrogasnu stanicu i banku. Nemci su morali da ih nadmaše, pa su podigli 145 jednospratnih i dvospratnih kuća, veliku zajedničku trpezariju (nazvanu „Trpezarija nacija“), teatar, bolnicu, dvoranu, gimnazijum, trkalište, zatvoreno plivalište, saunu, i mnogo šta drugo, i sve to na oko tridesetak kilometara od centra grada.
Olimpijsko selo je dizajnirao i njegovu gradnju nadgledao kapetan Volfgang Firstner, imenovan za komandira sela. Smenjen je sa dužnosti dva meseca pre početka Igara, a zvanično objašnjenje za taj neobični potez bilo je to, što navodno nije preduzeo energičniji mere da spreči štetu selu koju je, stvarno ili ne, pričinilo 370 hiljada posetilaca koji su se prošetali kroz lokalitet tokom maja i prvog dela juna u sklopu propagandnih aktivnosti nacističkog režima.
Pravi razlog — ili se barem to tako danas smatra — bilo je njegovo poreklo: bio je, naime, četvrtinom Jevrejin. Dva dana nakon okončanja Igara Firstner je uklonjen iz aktive Vermahttps://www.telegraf.rs/teme/vermahthta, pa se sutradan ubio, izgleda posle uvrede koju je primio a kojom mu je praktično uskraćeno svako priznanje za doprinos uspešnoj organizaciji. Režim je to pokušao da zataška, ali nije uspeo, jer se glasina o tome proširila i bila preneta od strane štampe demokratskih zemalja.
Firstner je bio jedan od retkih nemačkih Jevreja kojima je bilo dozvoljeno da pruže doprinos Igrama: tu su bili još samo slavna mačevalka Helena Majer, ponekad nazivana najvećom u istoriji, koja je osvojila srebro (i dignutom rukom na postolju kasnije tvrdila da je spasila svoju porodicu), te hokejaški as Rudi Bal (kojeg su pozvali samo zato što je bio jedan od najboljih na svetu, i zato što je njegov drug Gustav Jeneke rekao da neće igrati bez Bala, a bez njih dvojice nisu imali nikakve šanse; na kraju su bili peti jer se Bal povredio, ali je pre toga barem sklopio dogovor sa režimom da se njegovoj porodici dozvoli da napusti Nemačku).
Nakon svršetka Igara, Vermaht je selo pretvorio u Olimpijsku bolnicu „Doberic“ i Armijsku pešadijsku školu, i u te svrhe je korišćeno tokom čitavog Drugog svetskog rata. Sovjeti su ga preuzeli 1945. godine i pretvorili ga u vojni logor za svoje okupacione snage. Krajem dvadesetog veka pojavila se inicijativa da se selo spasi od propadanja i obnovi, ali malo je konkretnog učinjeno. Potpuno je obnovljena samo spavaonica u kojoj je boravio Džesi Ovens (iz čisto političkih i ideoloških pobuda), dok su gimnazijum i plivalište delimično restaurisani.
Olimpijsko selo ponekad posećuju manje grupe turista, ali je praktično nepoznato široj javnosti čak i u Nemačkoj. Šta sa njim da se radi, ne znaju ni sami Nemci. Neki misle da ga treba pretvoriti u muzej, drugi u mešani rezidencijalno-istorijski kompleks. Svakako ne bi trebalo ni da ga sruše, ni da ga ostave da dalje propada.
(P. L.)
Povezane vesti
"Sad je pijana i pod sedativima. Nadam se da ću se uskoro zabaviti": Otkrivena mreža silovatelja na Telegramu
Umro legendarni olimpijski šampion
Pažnja za sve koji iznajmljuju u Nemačkoj: Ova reč u ugovoru znači da vam stanarina može nekontrolisano rasti
<% post.title %>
Datunašvili suspendovan na 5 godina, Srbiji oduzeta medalja sa OI
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Ana iz Zagreba boravila u Srbiji pet dana pa ostala u šoku zbog Novog Sada: "Pala sam u tešku depresiju... Ne mogu da podnesem negativnu energiju"
Zoran je milioner sa Dorćola koji je zamalo umro u prašumi: "Spavaćeš s mojom ćerkom, rekla mi je dok je šaman udarao kopljem - spasilo me je samo čudo"
Biljana dala tetku u dom, a kada je došla u posetu i čula šta joj je starica rekla UHVATILA SE ZA GLAVU: "1.000 evra sam plaćala za to, a ljudi tamo žive u strahu"
Urban
Obnoviće to švabe, trebaju im objekti za nastavak procesa.
Podelite komentar
Pijapivo
I treba da se obnovi, niti razno razne arene, istorijske, posvuda, vekovima nisu do kraja srušene. Što ne obnoviti, ali ostaviti pečat, da se zna prvobitna svrha. Večiti turizam i izvor prihoda×radna mesta
Podelite komentar