Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Egipatski košarkaš Rašad Šafšak sa nemačkim volonterima u Olimpijskom selu kod Berlina 1936. godine. Foto: Wikimedia Commons/MagentaGreen

Letnje olimpijske igre koje su 1936. godine održane u Berlinu po mnogo su čemu postavile standarde koji opstaju do današnjih dana. Zapravo, gotovo da se može reći da su nacistički organizatori te najvažnije svetske sportske manifestacije izradili opšti nacrt kojeg se svi i dalje drže, premda su naravno Igre nastavile da se razvijaju i nadograđuju.

Preporučujemo

To su prve Igre koje su bile televizijski prenošene, a radijski prenosi su stigli do četrdeset jedne zemlje u svetu. Olimpijski stadion u Berlinu, sagrađen specijalno za te potrebe, obnovljen je pa je i dalje u upotrebi, a tehnike koje je Leni Rifenštal osmislila prilikom snimanja filma „Olimpija“ koriste i današnji reditelji sportskih priredbi.

Postoji jedna važna stvar, međutim, koju Nemci tom prilikom nisu osmislili, već su preuzeli model razvijen od strane Amerikanaca koji su organizovali Letnje olimpijske igre u Los Anđelesu četiri godine ranije. U pitanju je olimpijsko selo, koje je postojalo i u antičkim vremenima; u ovom modernom dobu postajalo je tokom Igara u Atini 1906. (mada nije bilo sagrađeno već su korišćeni postojeći kapaciteti), kao i Parizu 1924. (u skromnijem obliku).

Današnji izgled stambenog kompleksa u Olimpijskom selu u Berlinu, podignutom za potrebe Igara 1936. godine. Foto: Wikimedia Commons/© A.Savin, Wikimedia Commons

Ali, Ameri su to podigli na viši nivo, pa su sazidali nekoliko stotina stambenih zgrada, poštu, telegrafsku centralu, amfiteatar, bolnicu, vatrogasnu stanicu i banku. Nemci su morali da ih nadmaše, pa su podigli 145 jednospratnih i dvospratnih kuća, veliku zajedničku trpezariju (nazvanu „Trpezarija nacija“), teatar, bolnicu, dvoranu, gimnazijum, trkalište, zatvoreno plivalište, saunu, i mnogo šta drugo, i sve to na oko tridesetak kilometara od centra grada.

Olimpijsko selo je dizajnirao i njegovu gradnju nadgledao kapetan Volfgang Firstner, imenovan za komandira sela. Smenjen je sa dužnosti dva meseca pre početka Igara, a zvanično objašnjenje za taj neobični potez bilo je to, što navodno nije preduzeo energičniji mere da spreči štetu selu koju je, stvarno ili ne, pričinilo 370 hiljada posetilaca koji su se prošetali kroz lokalitet tokom maja i prvog dela juna u sklopu propagandnih aktivnosti nacističkog režima.

Pravi razlog — ili se barem to tako danas smatra — bilo je njegovo poreklo: bio je, naime, četvrtinom Jevrejin. Dva dana nakon okončanja Igara Firstner je uklonjen iz aktive Vermahttps://www.telegraf.rs/teme/vermahthta, pa se sutradan ubio, izgleda posle uvrede koju je primio a kojom mu je praktično uskraćeno svako priznanje za doprinos uspešnoj organizaciji. Režim je to pokušao da zataška, ali nije uspeo, jer se glasina o tome proširila i bila preneta od strane štampe demokratskih zemalja.

„Trpezarija nacija“, velika zajednička trpezarija u Olimpijskom selu u Berlinu, podignutom za potrebe Igara 1936. godine. Foto: Wikimedia Commons/© A.Savin, Wikimedia Commons

Firstner je bio jedan od retkih nemačkih Jevreja kojima je bilo dozvoljeno da pruže doprinos Igrama: tu su bili još samo slavna mačevalka Helena Majer, ponekad nazivana najvećom u istoriji, koja je osvojila srebro (i dignutom rukom na postolju kasnije tvrdila da je spasila svoju porodicu), te hokejaški as Rudi Bal (kojeg su pozvali samo zato što je bio jedan od najboljih na svetu, i zato što je njegov drug Gustav Jeneke rekao da neće igrati bez Bala, a bez njih dvojice nisu imali nikakve šanse; na kraju su bili peti jer se Bal povredio, ali je pre toga barem sklopio dogovor sa režimom da se njegovoj porodici dozvoli da napusti Nemačku).

Nakon svršetka Igara, Vermaht je selo pretvorio u Olimpijsku bolnicu „Doberic“ i Armijsku pešadijsku školu, i u te svrhe je korišćeno tokom čitavog Drugog svetskog rata. Sovjeti su ga preuzeli 1945. godine i pretvorili ga u vojni logor za svoje okupacione snage. Krajem dvadesetog veka pojavila se inicijativa da se selo spasi od propadanja i obnovi, ali malo je konkretnog učinjeno. Potpuno je obnovljena samo spavaonica u kojoj je boravio Džesi Ovens (iz čisto političkih i ideoloških pobuda), dok su gimnazijum i plivalište delimično restaurisani.

Olimpijsko selo ponekad posećuju manje grupe turista, ali je praktično nepoznato široj javnosti čak i u Nemačkoj. Šta sa njim da se radi, ne znaju ni sami Nemci. Neki misle da ga treba pretvoriti u muzej, drugi u mešani rezidencijalno-istorijski kompleks. Svakako ne bi trebalo ni da ga sruše, ni da ga ostave da dalje propada.

Bivši gimnazijum u Olimpijskom selu u Berlinu, podignutom za potrebe Igara 1936. godine. Foto: Wikimedia Commons/© A.Savin, Wikimedia Commons

Zatvoreno plivalište u Olimpijskom selu u Berlinu, podignutom za potrebe Igara 1936. godine. Foto: Wikimedia Commons/A.fiedler

Teatar u Olimpijskom selu u Berlinu, podignutom za potrebe Igara 1936. godine. Korišćen je za pozorišne predstave, filmske projekcije i druge manifestacije. Foto: Wikimedia Commons/Mrsklonk

Obnovljena spavaonica Džesija Ovensa u Olimpijskom selu u Berlinu, podignutom za potrebe Igara 1936. godine. Foto: Wikimedia Commons/drrcs15

(P. L.)