Ovo je poslednji prizor pred očima Svetog Save: Kako je pre 783 godine u bugarskoj prestonici Velikom Trnovu umro naš prosvetitelj

Srednjovekovna tvrđava Carevec, Veliko Trnovo, Bugarska. Foto: Wikimedia Commons/Dennis Jarvis/JvA43

Veliko Trnovo je grad koji se nalazi na severu središnje Bugarske, smešten u klisuri reke Jantre koja u tom kraju pravi nekoliko predivnih okuka. Upravo je odnos prirode i arhitekture, koji se razvio tokom poslednjih hiljadu godina, ono što Velikom Trnovu daje karakter i posebnost.

Preporučujemo

Naša braća Bugari često ga zovu "Gradom careva", jer je bio prestonica Drugog bugarskog carstva koje je postojalo između 1185. i 1393. godine, kada je doživeo procvat i postao ne samo političko nego i ekonomsko te nadasve kulturno žarište, u to vreme možda najvažnije u čitavom slovenskom svetu.

Veliko Trnovo je takođe i grad u kojem je na današnji dan 1236. godine preminuo Sveti Sava, pri povratku iz Svete zemlje. Razume, nakon toliko vekova pod Turcima, ovo mesto ne liči na ono iz srednjovekovnih vremena, ali geografija je ista a i ostaci tog zlatnog doba bugarske istorije i dalje opstaju: tu je tvrđava Carevec na čijem se brdu nalazi Patrijaršijska katedrala Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, tu su crkve Svetog Dimitrija, Svetih Četrdeset mučenika (u kojoj je Sveti Sava prvobitno bio sahranjen, pa tek nakon godinu dana prebačen u manastir Mileševa; Bugari su toliko cenili i poštovali Savu da je car Jovanb Asen II tek posle mnogo ubeđivanja pristao da preda mošti Savinom sinovcu kralju Vladislavu), Svetih Petra i Pavla, kao i Velika Lavra.

O životu i delu Svetog Save ponajviše znamo na osnovu žitija koja su napisali hilandarski monasi Domentijan i Teodosije; prvi je bio savremenik Savin, dok je drugi, rođen deceniju nakon prosvetiteljeve smrti, bio učenik i nastavljač prvog. O poslednjim Savinim danima, tokom povratka iz Svete zemlje, Domentijan kaže:

Sveti Sava. Foto: Wikimedia

„I prođe Anatoliju, i po tom Vizantiju (u prevodu na savremeni srpski, jer ova reč nije korišćena u to vreme; prim. nov), i dođe u Carigrad. I prvo došavši pokloni se Presvetoj Dobrodeteljnici, Prečistoj Bogorodici Jevergotisi. I otuda ode u sredinu grada ka Svetome apostolu Andriji. I tu ostade čineći svete potrebe sa carskim majstorima. I otuda se žurio da ide u bogohvalno selo i u svete obične stanove prve naslade Svete Gore, a tako se ne izvoli Svetome Duhu, i ne sluči mu se da tamo ode, no mu se predloži put u zemlju bugarsku.

I otuda ode u grad Nesebar; i posla napred ka svatu svome, blagovernom caru Jovanu Asenu; i posla mu konje i sluge, na kojima Sveti podigavši se dođe u grad Trnov. I primi ga car sa velikom čašću i ljubazno slavlje satvori zbog njega blagoverni car Jovan. A kada je prispeo presvetli praznik Prosvećenja Gospodnjeg, i u navečerje Svetoga Bogojavljenja, služivši svetu liturgiju, proslavi Boga koji ga je proslavio, i prosveti cara svetim prosvećenjem krštenja Gospodnjeg, i osveti sav sabor njegova naroda.“

Dakle, Sveti Sava je januara meseca stigao u Veliko Trnovo, i nedugo potom pao u postelju, bolestan, verovatno premoren od puta koji je trajao šesnaest meseci. Domentijan nastavlja:

„I kada je on od truda bolovao, predade mu car svoje palate, koje su za samoga cara načinjene radi toplote, tako da ima sebi utešenje, i predade mu sluge svoje da mu služe svakim dovoljstvom. A sam, davši mu mnogo zlato, koje trebovaše zbog svetih potreba, i blagoslovivši se sa Preosvećenim, iziđe izvan grada u druge dvore radi lova.

Velikotrnovska tvrđava Carevec u februaru. Foto: Wikimedia Commons/Pavel Gramatikov

Posle careva odlaska dodade mu se krepka bolest. Bogoumnim rasuđenjem raspisa sve svete potrebe crkvene, sabrane u svetim krajevima jerusalimskim, i raspisavši blagoslov svoj deci svojoj i blagoslovivši sva čeda svoja i srodnike svoje i bogopredano mu stado naroda i zemlju svoga otačastva, i sa svetim blagoslovom i sa svetim potrebama odasla svoje učenike pred sobom ranije, da ih prenesu u zemlju otačastva svoga, i raspravi sve, i baci na Gospoda pečal svoju.

I kada je Preosvećeni veoma bolovao, i kada se spremao za odlazak, i uzevši primer proročanstva od bogooca Davida, sa radošću vapijaše: Kada se dade njegovim vazljubljenim san, gle nasledstva Gospodnjeg: sinovi su nagrada ploda trudnoga. Po reči proročkoj o danu poslednjeg suda: Kada se otvorenim očima, sa anđelima koji sa strahom lete i sa pobožnošću služe, i apostolima koji sede na prestolima veličestvija svojega, javi Hristos onima koji ga ljube, izvoljnicima svojima, koje izvoli sebi kao dostojne, počeću se radovati zbog dara otplate.

Tako i ovaj Preosvećeni u ovom poslednjem danu svome bogomislenim razumom poznade poslednji dan opštega suda, u koji će biti naplata svakome po broju dobrih dela, od nelicemernoga sudije pravedno nagrađivanje; i to čekajući priležno prozre Duhom Svetim i razumede poziv ljubitelja svoga, koji mnogo godina i dana beše čekao, hoteći se preseliti na prenebesna sela, hoteći videti željenoga i postići gonjenoga, i sa njime biti u jedinjenju bez konca u vekove, amin.

Sveti Sava blagosilja Srpčad, slika Uroša Predića iz 1921. godine. Čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu. Foto: Wikipedia/public domain

Kada je prošao dan subotni i kada je prispela nedeljna noć, i kada je ozaravao dan nedelje, i kada su s večera mnogi časovi minuli i kada su se približavali ka ponoći, zapovedi Preosvećeni učenicima svojima rekavši: ’Čeda i bratijo, počinite makar i malo, pred vama leži još veće potruđenje’.

Pošto je bila raspra u telu Preosvećenoga, zemaljska priroda poteže ka svojoj matici zemlji i veoma otešča, a duševna priroda ojača i primi silu i krepost i uzvojeva ka nebesnim, razumevši skori dolazak Vladike svoga; i Sveti, svagda gotov na molitvu, i hoteći proslaviti praznik po običaju presvetloga vaskrsenja, u ponoć čekajući dolazak nebesnoga ženika, još se priležno obrati na molitvu, vapijući svim umom i svima duševnim čuvstvima proročkim glasom:

Povikah u pečali mojoj ka Gospodu Bogu mojem, i, Gospode, uslišaj molitvu moju, i vapaj moj neka dođe ka tebi; i ne odvrati lica tvoga od mene; u koji dan budem tužio, prikloni ka meni uho tvoje, i brzo me uslišaj; jer iščezoše dani moji kao dim, i kosti moje smetoše se veoma, i malaksa u meni duh moj, i srce moje smete se u meni, i ostavi me sila moja; i podigoh ka tebi ruke moje, i duša moja kao bezvodna zemlja želi tvoga pomilovanja, i brzo me uslišaj, Gospode, skonča duh moj, i ne odvrati lica tvoga od mene, i izbavi me od neprijatelja mojih; Gospode, ka tebi pribegoh, i duh tvoj dobri vodiće me na zemlju pravu; radi tvoga imena, Gospode, oživećeš me po pravdi tvojoj; i izvedi iz pečali dušu moju, i milošću tvojom istrebi neprijatelje moje, i pogubi sve koji dosađuju duši mojoj, jer sam ja sluga tvoj. Uslišaj me pravdom tvojom i ne uđi u sud sa slugom tvojim, jer se pred tobom neće opravdati nijedan živi. I izvedi iz tamnice dušu moju, da se ispoveda imenu tvome.“

Jutarnja izmaglica iznad Velikog Trnova i tvrđave Carevec. Foto: Wikimedia Commons/Monika

Neprijatelji o kojima Sava ovde govori nisu dušmani u ljudskom liku, jer on kao svetitelj na samrti svakako neće pakosno od Boga tražiti intervenciju protiv ovostranih sila; šta više, teško je i zamisliti da je Sava ikada molio Boga za tako nešto. Ne, neprijatelji o kojima govori zapravo su demoni, đavoli, koji ga iskušavaju čak i na samrti u nameri da mu okaljaju dušu i tako spreče njegovo večno spasenje, što se jasno vidi i iz molbe Bogu da „pogubi sve koji dosađuju duši mojoj“; u pitanju su zapravo grešne misli koje, u situaciji samrti i Savinih godina, moraju biti povezane sa očajničkim porivom da se živi, da se nastavi sa ovozemaljskim bitisanjem, što je u prirodi svakoga čoveka („sve što živi, htelo bi da živi“).

Domentijan dalje kaže: „I tako se približi koncu života. I gle, svedobri Gospod koji je obećao da će poslušati one koji ga prizivaju istinom, i koji se brzo nalazi blizu onih koji skrbe, i koji kaže svojim istinitim ustima: Prizovi me i uslišaću te; prizva me, i evo dođoh, i reče: Raduj se, slugo moj, ljubitelju istine. Sveti se oglasi, i ču sveti i slatki glas koji govori:

’Dobri slugo moj i verni, evo zove te Duh Sveti; dođi, usni i počini, da primiš moje nagrade obećane tebi i svima koji me ljube, večna blaga, koja oko ne vide, ni uho ne ču, ni na srce čoveku ne uziđoše, koja ti spremah za tvoje premnoge trudove, kojima si se trudio posledujući mojim svetim prorocima i apostolima i mučenicima i svima prepodobnima, ispunivši raznim svojim podvizima sve njihove činove. Radi toga blažen si, i tvoja uspomena je presvetla s kolena na koleno; i radi toga ćeš se sa ljubavlju dodvoriti prenebesnih stanova, gde sija presvetla svetlost, a pokojište tvoje ublaženo ti je i ukrašeno različnim krasotama tvojih trudova.

Crkva Svetih Četrdeset Mučenika u Velikom Trnovu, carskoj bugarskoj prestonici. Sveti Sava je prvobitno u njoj bio sahranjen, pre nego što ga je sinovac, kralj Vladislav, godinu dana kasnije prebacio u manastir Mileševa. Foto: Wikimedia Commons/Klearchos Kapoutsis

I sveobičnim prilaskom u ponoć kada je Gospod prilazio ka sluzi svojem, i tako nekakvim blagim običajem iziđe njegova sveta duša, i ne ostavi svoje matice, no se prilepi Gospodu, vapijući davidski: ’Prionu duša moja za tebe, i mene primi desnica tvoja’. I primiše je dobri anđeli, i sam Gospod je predstavi ka večnim radostima. I poradova se sa Gospodom onom neizrečnom radošću, po reči Gospodnjoj: Radosti njegove neće niko uzeti od njega.

I sa anđelskim likovima i redovima apostola, sa blaženim dusima u slavi bi vođena pred čovekoljubivo lice Tvorca svoga. I zbog premnogih trudova svojih nađe ga dobra i milosrda, i udostoji se videti preveliku svetlost, gde su veliki patrijarsi i ocevi otaca, Avram i Isak i Jakov, i gde zborovi premudrih proroka, gde blaženi dusi apostolskog broja, gde bez broja anđelske sile; sa ovima udostoji ga Svedržitelj Gospod da se bez konca raduje u sve vekove, amin.“

Tako je u bugarskom prestonom Velikom Trnovu 14. januara 1236. godine po julijanskom kalendaru a 27. dana po gregorijanskom, preminuo Sveti Sava. „I bi javljeno caru za uspenije Preosvećenoga, da zapoveda gde da se sahrane njegove svete mošti. A car, čuvši za prestavljanje Svetoga, proslavi Boga koji mu je poslao sveta muža, da blagoslovi njega i dom i grad njegov. I zapovedi da dođe patrijarh sa časnim igumanima i sa prepodobnim ocima, i da tako sa velikom čašću sahrane mošti Preosvećenoga u rukotvorenom mu manastiru u Domu Svetih Četrdeset Mučenika. I dade mnogo zlato da razdadu ubogima za pokoj Preosvećenoga...“

VIDEO: Pitali smo građane da li znaju kog datuma proslavljamo Svetog Savu (ANKETA)

(P. L.)