Dorćol posle savezničkog bombardovanja 1944: Dosad neviđene slike užasa i jezivog uništenja srpske prestonice
U periodu između marta 1942. i novembra 1943. godine armijski đeneral Dragoljub Mihailović — ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva pri jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu i načelnik Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini — u trideset šest navrata tražio je depešama od vlade i Saveznika bombardovanje osovinskih ciljeva u okupiranoj otadžbini.
Preporučujemo
STRAVIČNE ČETNIČKE DEPEŠE: Đenerale Dražo, odrali smo tri živa katolička popa! (FOTO)
KAD ČETNICI I USTAŠE NAZDRAVLJAJU: 24 fotografije koje jednostavno morate videti (FOTO)
Maribor je tako bombardovan devetnaest puta, ali Beograd — iako je Draža trinaest puta to zahtevao — nije nijednom, verovatno zato što stanje na terenu iz savezničke perspektive nije ni na koji način strateški opravdavalo trošak. Ili su barem oni to tako videli. U svakom slučaju, morala je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije da napravi dramatičan iskorak i da se postavi kao glavna antiosovinska sila u zemlji, da na terenu postane igrač koji može da protera okupatora, pa da Saveznicima bombardovanje Beograda postane opravdano.
Nema sumnje — partizani su, kao i Draža, napravili spisak ciljeva, ali saveznički bombarderi, kao i nemački četiri godine ranije, teško da su tehnološki bili u stanju da baš uvek „pogode“ cilj; okvirno su znali gde su tačke koje treba da se sravne, ali sa tri do pet hiljada metara visine, bez modernih sistema za navođenje, to se pretvaralo u opšte krvoproliće i teško stradanje srpskih civila (Nemci, koji su godinama nejahno bombardovali šta su stigli, pa tako i Beograd, i sami su poslednjih godina rata na nemačkom tlu videli kako je to kada te neko sa neba gađa maltene proizvoljno, „tepih-bombardovanjem“).
Savezničko bombardovanje počelo je na pravoslavni Vaskrs 16. aprila 1944. godine, što posebno boli jer se o takvim stvarima mora voditi računa (premda je izgleda Beograd bio rezervni cilj tog prvog dana, koji je nastradao samo zbog loših vremenskih prilika nad Rumunijom i Mađarskom, gde je valjalo uništiti naftna polja, komunikacije i industrijske instalacije koje su radile za glavnu fabriku „Meseršmita“).
Posebno su o tome morali da vode računa jer su time dali propagandnu municiju fašističkim zlikovcima i njihovim saradnicima, koji su nas držali pod okupacijom. Inače je laž da je na jednoj neeksplodiranoj bombi pisalo „Srećan Uskrs“, to je čista izmišljotina u koju nažalost mnogi veruju, jer žele da veruju (kako baš ta da ne eksplodira?!); kolaboracionistički list „Srpski narod“ uopšte tu priču nije ni pominjao, već da je bombardovanje svojevrsna čestitka šefa jugoslovenske sekcije Bi-Bi-Sija, H. D. Harisona, što je neko kasnije „kreativno“ interpretirao.
A tog i narednog dana, najviše žrtava je palo i najveće razaranje bilo, iako je Beograd te godine gađan ukupno jedanaest puta, i to još jednom u aprilu, dva puta u maju, po jednom u junu i julu te četiri puta u septembru, dok su se partizani i Crvena armija približavali i spremali za operaciju oslobađanja Beograda.
Američka 15. vazduhoplovna jedinica bila je glavna formacija u ovoj operaciji; šest stotina bombardera poletelo je iz Fođe na jugu Italije, a nemačka protivvazdušna odbrana nije postojala. Tako Saveznici nisu imali gubitke, dok su poginula 343 nemačka i 96 italijanskih vojnika (onih Musolinijevih koji su u tom trenutku i dalje bili verni Hitleru).
Ali to je ništa u poređenju sa srpskim gubicima: između 2—4.000 mrtvih te oko 5.000 ranjenih. Materijalna šteta — četiri puta veća nego pri nemačkom bombardovanju četrdeset prve (Nemci su tvrdili da je tada šteta nad imovinom građana uglavnom bila posledica pljačke; da se to zbilja dešavalo, već smo podrobnije pisali). Stradale su crkve, bolnice, porodilište u Krunskoj, skloništa, fakulteti, ali i fabrike, železničke stanice, aerodrom, oštećeni su mostovi i druge komunikacije.
Slike pred vama, snimljene na Dorćolu, na izvestan su način dosad neviđene jer su gotovo nepoznate našoj široj javnosti. Ovde nisu u pitanju vojni ciljevi već civilne kuće, i to najverovatnije u blizini Bajlonijeve pijace gde je pala zalutala bomba koja je usmrtila 200 ljudi. Razaranje je, dakle, bilo ogromno, kao i broj unesrećenih. Slika na samom kraju teksta je najstrašnija, i najbolje bi bilo da, ako ste slabog srca i živaca, prekinete sa skrolovanjem. OVOG TRENUTKA.
(P. L.)
Povezane vesti
Miloševski: Oslobođenje Aušvica je najveći trijumf antifašizma u Drugom svetskom ratu
Danas se proslavlja dan Svetog Save, srpskog prosvetitelja
Danas Dan sećanja na žrtve Holokausta i 80 godina od oslobođenja Aušvica
<% post.title %>
Hani sa 7 godina ubili majku pred očima: Preživela je Aušvic, sada ima upozorenje za buduće generacije
Video: Imale su ludu sreću: Autobus udario ženu sa bebom, malo je falilo da pregazi dete
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Kada je stigao na granicu, Srbina je oblio hladan znoj: "Celih 5 sekundi ih nisam držao na oku, nije mi na pamet palo da će baš to da se desi"
Tražio ključ od traktora, pa zanemeo kada je gurnuo ruku pod zemlju: " Kad sam stavio ruku u blato, već sam mogao da ga osetim"
Sabina je za pet godina u Nemačkoj kupila pet stanova i plac, a sad je otkrila kako i kako: "Došla sam da radim i ostvarim određene ciljeve"
Posmatrac
Nisu propustili ni jednu sansu da bombarduju Srbiju. I danas nam pricaju pricu kako su nam oni prijatelji a ne Rusi. Ne znam sta bi trebalo da urade da di se iskupili , doduse oni se i ne trude. Tako do daljeg oni su za mene gomila ratnih zlocinaca.
Podelite komentar
Sasa
Nasi "Saveznici"
Podelite komentar