Kako su Hrvati pre 104 godine objavili proročanstvo o smaku sveta

Nažalost, veliki broj ljudi veruje u proročanstva. Moramo da kažemo nažalost, zato što ona često odslikavaju neku unutrašnju frustraciju osoba koje ih izriču, po principu „što je babi milo, to joj se i snilo“.

Ali nisu sva proročanstva tog tipa, ima i onih koja su vrlo dugoročna, i što su dugoročnija to su opštija i opskurnija; ta su najpopularnija, jer u njima svako može da „vidi“ ono što želi, svako može da ih interpretira u skladu sa sopstvenim pogledima i uverenjima. Tako je na samom početku Prvog svetskog rata, pulski list „Naša sloga“ na dan 3. septembra 1914. godine objavio tekst pod naslovom „Proročanstvo o Papama“.

Tekst ćemo preneti u celosti, i onako kako je napisan, u skladu sa ondašnjim hrvatskim pravopisom. Interesantan je zato, što je onda kada je objavljen postojalo još devet rimskih papa koje je trebalo izabrati, odnosno devet upražnjenih mesta koja su sto četiri godine kasnije popunjena. Drugim rečima, mi danas znamo ono što oni nisu znali.

„Za 141 Papu obstoji proročanstvo u jednoj rečenici, koja bi imala označivati u glavnom pravac vladavine dotičnog Pape ili razvitak dogođaja za vrieme vladanja kojeg Pape, dotično označuju karakter samog Pape.

Brod u Lateranskoj bazilici u Rimu, "od svih crkvi u Gradu i na svetu, majci i glavi". Foto: Wikimedia Commons/Tango7174

Još imade samo devet tih proročanskih rečenica, to jest, da će biti još samo devet Papa a onda dan sudnji — za koji pak znamo da nezna niko kad će biti, kako to spominjemo na koncu.

Ta proročanstva o Papama izašla su prvi put g. 1595. pod naslovom: ’Prophetia de futuris Romanis Pontificibus’ (Proročanstva o budućim Rimskim Papama) a sadržavaju 141 rečenicu, kojom se simbolično označuje pojedini Papa i to od g. 1143. sve do konca svieta.

Vele, da je izrekao ova proročanstva sv. Malahija O’Morgair, nadbiskup u Armaghu, reformator keltske crkve u Irskoj. Sv. Bernardo piše za sv. Malahiju, da je imao dar proricanja, ali nezna ništa o tim ’proročanstvima’. Stoga su počeli sumnjati o vjerodostojnost tih ’proročanstva’, pa je Isusovac Cl. Fr. Menestrijer g. 1698. dokazao, da su ona djelo kasnijega auktora. Možda su ona bila sastavljena za konklave g. 1590., u kom je bio izabran papom Grgur XIV. Netko je htio, da bi pomoću ovih ’proročanstva’ olahkotio izbor kardinalu Simoncelliu, ali mu nije pošlo za rukom.

Od g. 1143.—1590. (dakle unatrag) ta ’proročanstva’ dobro karakterizuju Pape, ali i za buduće Pape ima nekih zgodnih ’proročanstva’, od kojih su ipak mnoga međutim tako općenita, da bi mogla vrijediti za svakoga Papu. Dakle pravih dokaza nema, da bi je sastavio Sv. Malahija, ali je stalno da su sastavljena oko g. 1590. i prišivena sv. Malahiji.

Papa Pije II i sveti rimski car Fridrih III. Ilustracija iz Nirnberške hronike iz 1493. godine. Foto: Wikimedia Commons/Chris 73

Prigodom izbora budućega Pape zanimat će naše čitatelje nekoja od tih proročanstva, pak takova donašamo za posliednjih osam Papa i za sva buduća — devet njih. Ista glase:

’Peregrinus apostolicus’. Apostolski putnik. Time je označen Pijo VI. I zbilja su prijašnji Pape boravili ponajviše uvijek u Rimu, dok je Pijo VI. mnogo putovao po svijetu. Tako je g. 1782. išao caru Josipu II. u Beč. Godine 1798. morao je poći u Firencu, a odavle u Francusku, gdje je i umro.

’Aquila rapax’. Grabežljivi orao. Tim je imenom zgodno označeno vrijeme vladanja Pija VII. U to je naime doba francuski car Napoleon poput grabežljiva orla, koga je uzeo u svoj grb, gotovo sve vladare lišio krune i zemljišta, te je Papu Pija VII. zarobio i odveo u Francusku.

’Canis et Coluber’. Pas i zmija. Po svetom pismu označuje pas vjernost, a zmija mudrost. Te je dvije sposobnosti, vjernost i mudrost papa Leo XII. uistinu i posjedovao, pa je već kao kardinal bio zbog toga izabran za sve važnije poslove.

Sikst V, papa rimski u XVI veku, koji je možda po poreklu bio Srbin iz Boke Kotorske. Foto: Wikimedia Commons/Tokvo

’Vir religiosus’. Pobožni muž. Pijo VIII je zaista bio muž pobožan. Uru i pol je molio prije nego je preuzeo čast namjesnika Kristova, i brzo je iza toga razdijelio sav svoj imutak među siromahe.

’De balneis Hetruriae’. Iz etrurskih toplica. Za Pape su Grgura XVI. upeli bezbožni učenjaci i naravoslovci sve svoje sile, da prošire svoje krive nauke. Sazvali su bili veliki sastanak svih učenjaka u etrurske toplice u Pizi. Grgur je XVI. katoličkim učenjacima zabranio učestvovati na tom sastanku.

’Crux de cruce’. Križ od križa. Poznato je, kako je kralj Viktor Emanuel naložio veliki križ nezaboravnomu Papi Piju IX. A kraljevi savojski ili pijemontski imadu u svom grbu i na zastavi — križ. Tada je bio Papi naložio križ od križa pijemontskoga.

’Lumen de coelo’. Luč na nebu. Papa Leon XIII. bio je potomak stare plemićke rimske porodice, koja ima u svom grbu repatu zvijezdu, luč na nebu.

Rimski papa Grgur XIII, Alesandro Menđanti, oko 1559. godine. Foto: Wikimedia Commons/sailko

’Ignis ardens’. Gorući oganj. Za Papu Piju X. Plemeniti je pokojnik doista predstavljao pravi gorući oganj te gorljivo nastojao i radio, da u Kristu obnovi svijet.

Iza pokojnoga Pape Pija X. spominju se još devet papa. Znamenja imadu ova:

1. Religio depopulata. Opustošena vjera.

2. Fides intrepida. Nepokolebiva vjera.

3. Pastor angelicus. Anđeoski pastir.

4. Paster et nauta. Pastir i mornar.

5. Flos florum. Cvijet sviju cvijetova.

6. De medietate lunae. Između polumjeseca.

7. De labore solis. O pomrčini sunca.

8. Gloria olivae. Čast masline.

9. Gloria in persecutione extrema sanctae romanae ecclesiae sedebit Petrus Romanus qui pascet oves in multis tribulationibus. Quibus transactis civitas septicollis dirimetur et iudex tremendus judicabit populum suum. (U poslednjem proganjanju svete rimske crkve vladati će Petar Rimski, koji će pasti ovce u mnogim nevoljama. Kad te prestanu, razoren će biti grad na sedam brežuljaka (Rim) i strašni će sudac suditi svoj narod).

Iz ovih se zadnjih ’proročanstava’ vidi, kako su općenita, pa se mogu svakojako tumačiti. Najmanje se pak može držati i vjerovati tim ’proročanstvima’, da će iza devetoga Pape od sada po redu doći konac svijeta, jer o tome veli naš Gospodin ’a o danu onom i o času nitko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac sam’. (Mt. 24:36)“

Papa Pije IX na fotografiji nastaloj u godini njegove smrti 1878, ili nešto pre toga. Foto: Wikimedia Commons/Czinitz

Autor ovog teksta objavljenog 3. septembra 1914. godine pojma nije imao da se baš tog dana okončala konklava i bio izabran 258. po redu rimski episkop i da je za poglavara Katoličke crkve izabran Đakomo Paolo Đovani Batista dela Kijeza koji je odabrao ime Benedikt XV. Za vreme njegovog papovanja koje je potrajalo do 1922. godine, vera jeste bila opustošena usled strahota Prvog svetskog rata.

Naredni papa bio je Pije XI koji je vladao u periodu 1922—1939, koji je ovde označen kao „Nepokolebiva vera“. Za vreme njegove vlasti nastala je Grad-država Vatikan, poznat je i po brojnim uticajnim enciklikama, možda najviše po onoj u kojoj je 1937. godine otvoreno napao nacističku Nemačku (enciklika, napisana na nemačkom a ne uobičajenom latinskom, prokrijumčarena je u Treći rajh i na praznik Cveti pročitana sa predikaonica u svim katoličkim crkvama; nacistički režim je poludeo, Gestapo je sutradan vršio racije po celoj zemlji u potrazi za kopijama teksta, a odgovorne štamparije su zatvorene).

Pije XII sedeo je u „stolici Svetog Petra“ u periodu 1939—1958, dakle, tokom Drugog svetskog rata. Obeležen je kao „Anđeoski pastir“; mi ga krivimo za ustaške zločine, pokrštavanje Srba i spasavanje ustaških zlikovaca posle rata, ali pitanje je koliko to odgovara istini. Njegova moć nad katolicima je u teoriji apsolutna, ali počev od kasnog srednjeg veka naovamo, praktična moć papa neprestano se smanjivala (kao i svih drugih hrišćanskih verskih poglavara; i patrijarh Pavle je pozivao na mir pa ga niko nije slušao). U svakom slučaju je kontroverzna osoba, jer je ćutao o zločinima, ali jeste zbrinjavao žrtve rata i izbeglice i održavao veze sa nemačkim protivnicima nacističkog režima, zbog čega su nacisti njegovo delovanje ponekad tretirali kao špijunažu. Ali anđeoski pastir? Nije na nama da sudimo.

Bazilika Svetog Petra u Rimu. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Stuck

Ne znamo zbog čega bi papa Jovan XXIII (1958—1963) trebalo da bude „Pastir i mornar“, ali pošto mu je rođeno ime bilo Anđelo Đuzepe Ronkali, i pošto je zapamćen kao vrlo blaga i pozitivna osoba, kao neko ko je insistirao na opštoj jednakosti ljudi i ko je pružio ruku pomirenja Pravoslavnoj crkvi — možda se može kazati, da se autor ovog proročanstva malo zbunio jer bi Jovan mogao biti „anđeoski pastir“. Ali, šta je ona njegov prethodnik?

Njegov naslednik papa Pavle VI (1963—1978) je označen kao „Cvijet sviju cvijetova“. Opet, generalizacija koja ne znači ništa, kao i za prethodnu dvojicu rimskih episkopa. Ovaj je upamćen kao izrazito tvrd i konzervativan, i kao neko ko je sproveo čitav niz reformi u tom pravcu, pa pretpostavljamo da ima ljudi kojima se to uklapa u proročanstvo. Ali, to je kao i za sve ostalo veoma nategnuto.

Šta tek reći za njegovog naslednika papu Jovana Pavla I, koji je imao nadimak „Smešeći papa“ i koji je vladao samo 33 dana, pre nego što je umro. „Između polumjeseca“? Sledio je poljski papa Jovan Pavle II, koji je papovao dvadeset šest godina, sve do 2005. On bi trebalo da bude označen rečenicom „O pomrčini sunca“; opet, ako baš silno želite da u ovom proročanstvu vidite neku istinu, nema sumnje da ćete nešto iskopati. Samo, o kom suncu se govori? O Sovjetskom Savezu koji je tokom njegove vlasti srušen? Teško. Možda o tome da je s njim počeo da pada neki metaforični sumrak? Odustajemo.

Papa Jovan Pavle II. Foto: flickr/Beyond Forgetting

„Čast masline“ bi morao da bude Benedikt XVI, čije je papovanje okončano 2013. godine, kada je podneo ostavku. Maslina je u hrišćanstvu simbol Božje brige za ljude, a maslinova grančica simbol mira i pomirenja, kako među ljudima tako i ljudi sa Bogom. Benediktovu vladavinu Katoličkom crkvom obeležio je napor ka povratku temeljnim hrišćanskim vrednostima kao odgovor ubrzanoj sekularizaciji sveta, a on sam je bio veliki protivnik relativizma i negiranja moralnih istina Crkve.

„U poslednjem proganjanju svete rimske crkve vladati će Petar Rimski, koji će pasti ovce u mnogim nevoljama. Kad te prestanu, razoren će biti grad na sedam brežuljaka (Rim) i strašni će sudac suditi svoj narod“. To piše za osobu koja hronološki odgovara papi Franji. Nemamo perspektivu iz koje bismo ove reči mogli da sagledamo, jer to je trenutni papa. Recimo, nevolje definitivno danas postoje, ali su postojale i ranije; nama se ove današnje, sa usponom ekstremne desnice i migracijama i terorizmom i zaoštravanjem kako međunarodnih tako i unutrašnjih odnosa svuda na svetu, i svega ostalog, čine najvećim, kao što su prethodnim generacijama njihove muke bile najveće.

Nemoguće je dakle oceniti, jer i ovaj pasus je generalizacija, ali ako ste hrišćanin, onda nije zgoreg ponoviti zaključak onog citiranog teksta od pre stotinu četiri godine: „Najmanje se pak može držati i vjerovati tim ’proročanstvima’, da će iza devetoga Pape od sada po redu doći konac svijeta, jer o tome veli naš Gospodin ’a o danu onom i o času nitko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac sam’“. U srpskoj redakciji Svetog pisma, u prevodu komisije Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, Mt. 24:36 glasi: „A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam“.

(P. L.)