Zaboravljeni Srbin musliman, četnik vojvode Vuka: Poginuo u jesen 1914, njegov pravoslavni saborac mu posvetio najlepšu poslednju počast

Vojvoda Vojislav Tankosić sa svojim četnicima tokom Balkanskih ratova. U srednjem redu, drugi sleva, kleči Mustafa Golubić. Foto: Wikimedia Commons/badnjak.com

„Senke nad Balkanom“ stvorile su pred našim očima plejadu interesantnih likova, među kojima ima i nekih istorijskih ličnosti koje su tako otrgnute od zaborava. Gotovo da je svačiji miljenik postao Mustafa Golubić, kojeg je maestralno tumačio hercegovački i hrvatski glumac Goran Bogdan.

Preporučujemo

Ovaj srpski nacionalista i revolucionar, koji je kasnije postao visoki sovjetski obaveštajac i Staljinov čovek od poverenja, musliman je rodom iz Stoca, čime je skrenuta pažnja na činjenicu da je potkraj devetnaestog i početkom dvadesetog veka značajan broj bosansko-hercegovačkih muslimana sebe doživljavao za pripadnike srpskog naroda (neki su se tako osećali i kasnije, poput velikog Meše Selimovića).

Ali malo je njih poznato široj javnosti; čak je i Mustafa Golubić, kao što rekosmo, sada opšte poznat samo zahvaljujući pomenutoj televizijskoj seriji. Tako vrlo malo ljudi zna za Muhameda Mehmedbašića, jednog od učesnika atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je tada uspeo da pobegne iz Sarajeva i da se preko Crne Gore priključi srpskoj vojsci sa kojom se povlačio preko Albanije, koji je bio član Crne ruke, borac na Solunskom frontu, kojeg su ustaše uhapsile i mučile i koji je 1943. preminuo od posledica torture kada mu je bilo 57 godina.

Sleva nadesno: prvi je Trenko Rujanović, drugi Stevan Nedić Ćela, četvrti Kosta Vojinović, peti vojvoda Vuk, osmi Ilija Trifunović-Birčanin. Prvi balkanski rat, 1912. godina. Foto: Wikimedia Commons/Zoupan

Igrom slučaja ili ne, tek je Stolac u Hercegovini i Mehmedbašićevo mesto rođenja. Kao i istoriji potpuno nepoznatog mladića po imenu Rizvan Sefro (ili Sefko), kojem su posvećeni ovi emocijama nabijeni redovi koji slede, a koji su izvorno objavljeni u „Novostima“ 11. decembra 1914. po starom kalendaru, u rubrici „Poslednje počasti“. Stolac je, izgledao, od znamenitih ljudi u to doba rađao samo muslimane-srpske nacionaliste.

„Vrlo lakom i lepom smrću završio je svoj mlađani život Srbin Musliman, rodom iz Stoca u Hercegovini, Rizvan Sefko, najbolji đak II beogradske gimnazije, četnik majora V. Popovića. Olovo mu je razmrskalo čelo i on je pao i zevnuo. Tako se je završio život jedne mlade i poštene duše, život čoveka, koji je mnogo obećavao.

Na dan mobilizacije lutao je po Skoplju i molio da ga prime u komite, u dobrovoljce. Svi ga odbiše, jer je bio mlad i slep u jedno oko. I u očajanju, da izvrši samoubistvo, još jednom zaiska brzometku i gle sreće — dadoše mu je.

Sav sretan pođe sa nama, da se bori za grudu rođene zemlje, protivu ugnjetavaoca naroda i slobode. Dođe na obale hučne i valovite Drine i šiljaše olovne pozdrave besomučnim intereščijama Muslimanima iz Bosne.

Uvek gladan nauke i hleba, iz dana u dan se je mučio i radio. I sad se još sećam, kako sedi u učioni srpskog konvikta u Mostaru, izmučen i bled, i čita Ruse, Severnjake i Meterlinka duboko u noć.

Četnici vojvode Vuka se slikaju sa svojim mrtvim zapovednikom posle njegove pogibije na Kajmakčalanu. Foto: Arhiva/heroesofserbia.com

Čita i radi i elektrizuje se, i od povučenoga i indiferentnoga Sefe postaje vatreni Srbin, revolucionar. Od Srba muslimana iz Bosne, koji obijaju pragove i razmeću se nacionalizmom po Srbiji, jedino je on poleteo u bojne redove i prolio vrelu i mladu krv za slobodu otadžbine. Večito je ćutao, sanjao i maštao o svojim golim krševima, prezirao verbalizam i sa skepsom gledao omladinu, koja se u mirno doba razmeće po zborovima frazama o požrtvovanosti i preziranju života u interesu nacije. Silno je mrzeo deklamatore i deklamovanje.

Jezuitsku Austriju silno je mrzio i neprestano je mislio i sanjao o njenoj propasti, i bio vredan član tajnih đačkih družina po Bosni. Radio je na emancipovanju muslimana i verovao u mladu revolucionarnu Bosnu.

Na osam meseci pred rat, po nuždi, mladi Sefo došao je u Srbiju, da učestvuje u stvaranju velike Jugoslavije, a rušenju Austrije. Prinevši sebe na oltar otadžbine, poginuo je odmah u početku na Zavlaci, ne saznavši ni da je njegov miljenik, Meterlink, borio se kao dobrovoljac i bio ranjen za slobodu svoje mile Belgije.

Slava ti hrabri i mladi Srbine! Slava ti rahmetli Rizvane Sefo!

K. Marić“

Kažemo i mi: Slava ti hrabri i mladi Srbine! Slava ti rahmetli Rizvane Sefo!

VIDEO: Šta bi se sa svetom desilo da je Srbija bila uništena u Prvom svetskom ratu?

(P. L.)