Citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću: Potrebno je stvoriti toliko beskućnika, da budu većina u državi

Narodnooslobodilačka borba vezuje se, pre svega, za oslobođenje Jugoslavije od fašističkog okupatora i marionetskih država koje su stvarane na tlu nekadašnje kraljevine, navodno nezavisne države u čije je temelje ugrađena krv svih onih koji su bili manjina ili protiv Hitlerove, Pavelićeve i Nedićeve ideologije.

Ali, postoji i mračna strana ovog sukoba, a to je ideološka borba za prevlast i opstanak komunističke partije koja će biti osnova budućeg poretka blagostanja kakvo pamtimo iz doba Tita. Ta borba bila je surova, a oružje nisu bile samo puške i bajoneti. Izgleda da je to bila i beda po sebi, osiromašenje i ekonomsko sakaćenje.

Preporučujemo

O tome svedoči i citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću. U kratkom obraćanju skriven je deo istorije koji nas nisu učili u školama - borbeni potezi partije koja je u vrtlogu rata tražila malo plodnog tla da zaseje svoje seme. I uspeli su u tome. A koja je bila cena?

- Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed.

- Njih ćemo povezati uza se predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom. Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere. Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira - piše u citatu koji je sačuvan u dokumentu u Arhivu vojnoistorijskog instituta u Beogradu.

(Telegraf.rs)