Pablo Eskobar je zauvek promenio fudbal u Kolumbiji: Maradona i ostale zvezde dolazile su krišom u zatvor da igraju samo za njegove oči (FOTO)

Don Pablo Escobar with his own football team. pic.twitter.com/s46voVnJgf— Afashat English (@AfashatEnglish) January 17, 2018

Preporučujemo

Pablo Eskobar možda je jedan od najozloglašenijih kriminalaca, ali imao je jednu slabost. To je bio fudbal. Njegova strast i ljubav prema ovoj igri su ga su ga vodili do toga da je trošio milione u sport, uz dodatni podsticaj da je tako prikrivao tokove novca iz njegovog posla sa drogom i bio efikasan način za pranje novca. Na taj način je zauvek promenio izgled kolumbijskog fudbala.

Priča počinje da se razvija krajem 80-tih godina, pre nego što kolumbijski fudbal dospeo na mapu sveta. Izgledalo je da su se u jednom momentu zvezde poklopile kada je počeo uspon nove generacije talentovanih igrača i neverovatan tok novca u koji je Eskobar uložio u kolumbijski Atletiko Nacional.

On je kasnije svoju vernost Atletiko Nacionalu a zatim i njihovim gradskim rivalima Deportivo Independiente Medellin (DIM), finansirajući ih sa ciljem osvajanja prestižnog Copa Libertadores, trofeja koji ranije nije video kolumbijsko tlo.

Svoje klubove ubrzo su imali i "El Meksikano", drugi zloglasni trgovac drogom kao i vođa nemilosrdnog Kali kartela.

Jedna od Eskobarovih zanimacija bila je da redovno održava privatne utakmice u svom domu protiv KSI koji je kupio El Meksikano.

Igrači su u ovim utakmicama bili velikodušno nagrađivani od strane kartela. Kapiten reprezentacije Kolumbije i igrač Atletiko Nacionala Andres Eskobar, koji nije u bio u srosdtvu sa Pablom, bio je jedan od retkih koji su iskreno bili ogorčeni zbog toga što su morali da igraju za trgovce drogom, dok mnogi drugi nisu razmišljali previše o tome.

Eskobarova slabost bila je fudbal Foto: Profimedia/Visual movies

Igrači nacionalnog tima često su pozivani na Eskobarov ranč na velike žurke, a tu su dobijali i svoje bonuse iako za Pabla, oni nisu bili roba, bili su prijatelji i želeo je da budu srećni.

Najbolji igrači u zemlji često su dolazili iz siromašne pozadine, kao i Pablo. Garsia, Serna, Iguita, Alvarez, Maturana i Herera, bili su kičma reprezentacije, svi su započeli svoju karijeru u siromašnoj Kolumbiji i za njih je Pablo bio spas, a ne gospodar droge koji je ubio ljude.

Daleko od slave osvajanja kupa, 1989. ta i godine nakon toga bile su veoma krvava za Pabla Eskobara. Njegov najveći strah oduvek je bio izručenje SAD i dok je kolumbijskim ulicama vladao haos između vlade i kartela. Nakon što je 1991. godine ukinut zahtev za izručenjem, Eskobar se predao pod uslovom da izgradi svoj sopstveni zatvor, La Katedral, zajedno sa fudbalskim terenom u njemu.

Kolumbijski i strani igrači, proslavljeni zbog svog odličnog fudbala, bili su među njegovim posetiocima, igrali su utakmice protiv zatvorenika i njegovih "čuvara", čak i usred sezone.

Eskobar je želeo da oni budu tu, pred njegovim očima. Dovodio bi igrače u Katedralu, da ga zabavljaju i da se zabavljaju. Navodno je Karlos Valderama bio je prvi koji je priznao šta se sve dešavalo iza zidina i rešetaka, a Klaudio Kaniđa je izjavio da su mu Maradona i Pablo Eskobar najbolji prijatelji.

POČASNI GOST ZATVORA KATEDRALA

1991. jedan posrednik je prišao i Dijegu Maradoni, rekavši mu samo da jedna veoma bitna osoba iz Kolumbije želi da mu plati "ogromnu svotu novca" za igranje prijateljske utakmice uz  Renea Iguitu.

- Odveden sam u zatvor okružen hiljadama čuvara. Rekao sam "šta se kog đavola dešava? Jesam li uhapšen?" Mesto je bilo poput luksuznog hotela - nedavno je rekao Maradona.

Rekli su mu tada: "Dijego, ovo je El Patron".

I Maradona je igrao za Eskobara Foto: Tanjug/AP

- Nisam čitao novine niti gledao televiziju, i nisam imao pojma ko je on! Susreli smo se u kancelariji i rekao je da voli moju igru i da se  poistovećuje sa mnom, jer sam, poput njega, krenuo sa dna - rekao je Maradona.

- Igrali smo utakmicu i svi su uživali. Kasnije te večeri, imali smo zabavu s najlepšim devojkama koje sam ikada video. I to u zatvoru! Nisam mogao da verujem. Sledeće jutro mi je platio i rekao doviđenja - ispričao je on.

Skoro cela kolumbijska ekipa je išla u La Catedral, saznalo se kasnije, a glave su često pokrivali peškirima dok su ulazili. Međutim, jedan od njih se nije provukao. Rene Iguita, golman od 1.70 m, nadimka El Loco, razgovarao je s novinarom usput i napravio grešku. Usledio je linč javnosti. Kako jedan kolumbijski ponos i radost može da ima posla s kriminalcem?

Iguita je zatvoren 1993., navodno kao saučesnik prilikom otmice, ali prema dokumentarcu "Dva Eskobara", njegova povezanost s kartelom bila je pravi razlog njegovog hapšenja.

- Pitali su me samo za Pabla. Uvek se brinuo o siromašnima: gradio je kuće i terene. Ali je takođe odgovoran za užasan rat. Imao sam priliku lično da mu se zahvalim što se predao. Nisam mislio da time kršim zakon - rekao je on. Trener Maturana je stao u odbranu svog igrača rekavši: "Ako me Don Korleone pozove na večeru, odazvaću se." Na kraju je Higuita propustio nastup na Svetskom prvenstvu u SAD-u.

Iguita je propustio nastup na SP u SAD Foto: Tanjug/AP

BEZ SNA O SVETSKOM PRVENSTVU

Pablo je imao većih problema. Unutar La Catedrala dešavala su se ubistva, i pod velikim pritiskom, vlada je zaključila da Pablo mora "propisno" sa se zatvori. Narko-bos se dao u bekstvo.

Čak i u najopasnijim okolnostima, fudbal je bio u Pablovim mislima. Jedini njegov beg od započinjanja obračuna bilo je gledanje utakmica. Popaj se setio kako su se njih dvojica sakrila u jarak, bežeći od vladinih vojnika, a za to vreme je Eskobar slušo prenose kvalifikacija na tranzistoru.

- Video sam kako nam se vojnici približavaju i ludeo sam. Pablo bi se okrenuo i rekao: "Popaj!" Pomislio sam da su nas uhvatili i pripremio sam svoju M16-ku, ali on reče: "Kolumbija je dala gol!" Fudbal je bio njegova radost, njegov beg; njegovo deveto nebo - ispričao je on.

Ipak, on nije dočekao da gleda svoju zemlju na prvenstvu u SAD-u: u decembru 1993. Eskobara je upucala kolumbijska policija na krovu. Bio je u kopačkama.

Njegova smrt ostavila je prazninu ispunjenu krvavim obračunima među kartelima. Fudbal je bio u najtežoj situaciji ikad. Za vreme prvenstva u SAD-u '94. u automobilskoj nesreći je poginuo brat Luisa Fernanda Herere. Barabas Gomez, brat pomoćnog trenera Hernana, napustio je ekipu nakon pretnji smrću da ne sme da igra. Zatim je mladi igrač odbrane Nacionala Andres Eskobar, čiji je autogol protiv pomogao da ih eliminiše protivnik u grupnoj fazi, ubijen zbog te greške.

- Ništa se od ovog ne bi desilo da je Pablo ostao živ. On je imao pravila - tvrdi njegov rođak Gaviria.

Zlatna era kolumbijskog fudbala završila je pre nego što je počela. Nakon saznanja da su im životi u opasnosti, brojni veliki igrači odlučili su da prestanu da igraju za Kolumbiju. Kriminal je iskorenjen iz sporta, a dotok novca u domaće klubove je presušio.

Andres Eskobar pred početak meča između Kolumbije i Švajcarske u grupnoj fazi Svetskog prvenstva 1994. godine, četiri dana nakon što je postigao autogol u duelu sa domaćinom Sjedinjenim Državama. Ovo su bili poslednji dani tog nesrećnog mladića: 2. jula biće ubijen na parkingu u Medeljinu. Foto: Profimedia

- Mora se priznati da je uspon Kolumbije omogućen novcem od prodaje droge. Svi smo to dozvolili. Svi smo učestvovali - kaže Huan Hose Belini, predsednik Kolumbijskog fudbalskog saveza. I sam Belini je kasnije osuđen za pranje novca.

Smrt Andresa Eskobara, tragedija koja je sve preokrenula, viđena je kao krajnji rezultat nasilne oluje koju je pokrenuo njegov prezimenjak.

(Telegraf.rs)