Ratni cilj i veliki san svih Slovena: Da je opstala, Jugoslavija bi danas slavila stoti rođendan
Tačno jedan vek je prošao od kako je prestolonaslednik Aleksandar Karadordević 1. decembra 1918. u kući Krsmanovića na Terazijama u Beogradu proklamovao Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.
Stogodišnjicu jednog od najznačajnijih događaja za južne Slovene dočekujemo bez mnogo lovorika, a ovom se jubileju ne raduju posebno ni Srbi, ni Slovenci, ni Hrvati.
Preporučujemo
Dokaz da nam nije nametnuta? Srbi odmah posle Albanske golgote u listu „Velika Srbija“ objavili da im je ideal — JUGOSLAVIJA
Ruski pogled na stvaranje SFRJ: Staljin je pre 75 godina odobrio Jugoslaviju sa obećanjem da neće da je "sovjetizuje"
Kraljevina Srbija je još početkom Prvog svetskog rata zvanično objavila da su njeni ratni ciljevi ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, što je potvrđeno Niškom deklaracijom Skupštine Kraljevine Srbije, 7. decembra 1914. godine.
- Vlada Kraljevine smatra kao svoj najglavniji i, u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog velikog vojevanja koje je, u trenutku kad je započeto, postalo ujedno borbom za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca. Sjajni uspeh koji ima da kruniše ovo vojevanje iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi - stajalo je u deklaraciji.
Svečanom proklamovanju državnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca prethodili su zaključci Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba iz pokrajina Austrougarske i odluka skupština Vojvodine i Crne Gore o ujedinjenju sa Srbijom.
Ubrzo je usledilo formiranje Jugoslovenskog odbora 1915. godine, koji su sačinjavali istaknuti Srbi, Hrvati i Slovenci sa prostora tadašnje Austro-Ugarske opredeljeni za stvaranje nove zajednice Južnih Slovena.
Konkretni pregovori o ujedinjenju u buduću državu postignuti su na grčkom ostrvu Krf, gde je 20. jula 1917. doneta Krfska deklaracija, a u Ženevi 9. novembra 1918. godine, takozvani Ženevski sporazum. Skupu u Ženevi su prisustvovali predstavnici Kraljevine Srbije, Narodnog veća iz Zagreba i Jugoslovenskog odbora s centralom u Londonu.
Narodna skupština Srba, Hrvata, Bunjevaca, Slovaka, Rusina i ostalih naroda iz Banata, Bačke i Baranje donela je 25. novembra 1918. Odluku o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Velika Narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori odlučila je 26. novembra 1918. u Podgorici da se "Crna Gora s bratskom Srbijom ujedini u jednu državu".
Prema podacima Arhiva Jugoslavije, u međuvremenu, pritisnut razvojem dogadaja, Središnji odbor Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba doneo je, posle izvesnog premišljanja, 24. novembra 1918. odluku o ujedinjenju sa Srbijom i uputio delegaciju u Beograd.
Na proglašenju, 1. decembra, u Adresi, koju je u prisustvu prestolonaslednika Aleksandra, članova srpske vlade i delegacije iz Zagreba pročitao Ante Pavelić "Zubar", saopšteni su zaključi da Narodno vijeće Slovenaca, Hrvata i Srba "proglašava ujedinjenje države Slovenaca, Hrvata i Srba sa Srbijom i Crnom Gorom u jednu jedinstvenu državu", da vladarsku vlast na čitavoj teritoriji novostvorene države vrši kralj Petar I, odnosno regent Aleksandar Karađorđević, kao i da se obrazuju jedinstvena parlamentarna vlada i narodno predstavništvo.
Narodno vijeće izrazilo je želju da se Privremeno narodno predstavništvo formira sporazumno između Narodnog vijeća i predstavnika naroda Kraljevine Srbije, ustanovi odgovornost vlade prema parlamentu, ostanu dotadašnje pokrajinske uprave, koje će biti odgovorne autonomnim predstavništvima i pod kontrolom države, da se Konstituanta izabere na osnovu opšteg, jednakog, ravnopravnog, tajnog i proporcionalnog prava glasa, a definitivne državne granice budu u skladu sa etničkim granicama na osnovu principa narodnog samoopredeljenja.
U Odgovoru na Adresu, prestolonaslednik Aleksandar je u ime kralja Petra I proglasio ujedinjenje i rekao da će obrazovati vladu koja će biti odgovorna narodnom predstavništvu i čiji će prvi i najvažniji zadatak biti utvrđivanje državnih granica u skladu sa etnografskim načelima.
Regent Aleksandar je proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaca, Hrvata i Srba, a ne sa državom Slovenaca, Hrvata i Srba koja nije bila međunarodno priznata.
U tom periodu najvišu vlast u Kraljevini SHS predstavljali su kralj, odnosno regent Aleksandar, vlada i Privremeno narodno predstavništvo. Prva vlada KSHS obrazovana je 20. decembra 1918, a Privremeno narodno predstavništvo sastalo se 1. marta 1919.
Godine 1929. zemlju je kralj Aleksandar preimenovao u Kraljevinu Jugoslaviju, što je samo bio dosledni nastavak izvorne koncepcije s kojom je 1918. godine i obrazovana zajednička država, i što je takođe bilo uneto u Ustav iz 1921. godine, poznat kao "Vidovdanski" - koncepcije integralnog jugoslovenstva - odnosno uverenja da je reč o jednom troimenom narodu.
VIDEO: Slovenci počeli da se lože na Kraljevinu Jugoslaviju
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Kako da zadržite dečka? 10 ljubavnih saveta iz 1974. za mlade Jugoslovenke: Da li su primenjivi i danas?
Ovaj Brenin minić se ne zaboravlja! Čuveni komplet iz 1990. nosila je u Zagrebu i pokazala da je večna diva
Amerikanac napisao šok tvrdnju o Balkanu, pa dvaput ujedinio Srbe i Hrvate: "Bar smo složni kad nas vređaju"
<% post.title %>
Kako je Moša Pijade sprečio „pravoslavnog Hrvata” da ubije kralja Aleksandra
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
A OD GAZDE ZA ODLAZAK U PENZIJU - STAN! Mitar je svoju radnicu Desanku častio nekretninom: "Ovo nije poklon, ona je to sve zaslužila"
Čovek parkirao auto u Pančevu, svi mu se smeju zbog natpisa na haubi: "Mora da se razveo pa slavi" (FOTO)
Majka iz Srbije zatražila disciplinski postupak protiv učiteljice zbog domaćeg zadatka svoje ćerke - razlog ne može biti bizarniji
Zoca
Kralj alekandar _grobar SRBSTVA.
Podelite komentar
Dosta više laganja i zabluda. Dosta više srpskog žrtvovanja za druge
Nemojte bre više lagati narod i gurati nas u nova krvoprolića i stradanja! Nikome sem ludih Srba nije bio san Jugoslavija, a mi smo jedini ginuli za Jugoslaviju. Hrvati, muslimani, Slovenci su ratovali za Austrougarsku i išli na to da nas istrebe, a mi smo ih na kraju svojim krvlju oslobodili. Ušli su u Jugoslaviju samo zato jer su izgubili u oba svetska rata, da ne bi izgubili teritorije, i čekali samo povoljan trenutak da se otcepe. I to su uradili, pobili i proterali sve srpsko, i napravili etnički čiste države. Samo glupi i ludi Srbi pate za Jugoslavijom, to su ništa manje veći izdajnici nego poturice i Crnogorci.
Podelite komentar
Srbo kabadahic
Ma kakav sam svih Slovena, samo smo mi Srbi hteli uvek neku zajednicu i uvek je gurali na uštrb sebe . Kako reče jedan Hrvat , koliko vas moramo još pobiti i poklati da shvatite konačno da nismo niti ćemo ikada biti braća!
Podelite komentar