Zaboravljena priča: Šta je engleski ministar govorio o nama pre 100 godina?

„Artur Džejms Balfur, 1. erl od Balfura“, Filip Aleksijus de Laslo, 1931. Foto: Wikimedia Commons/National Portrait Gallery

Artur Džejms Balfur (1848—1930) bio je britanski državnik iz redova Konzervativne partije, koji je bio premijer svoje zemlje početkom dvadesetog veka, ali koji je najveći istorijski trag ostavio kada je tokom Prvog svetskog rata, u periodu 1916—1919. godine, bio ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva.

U tom svojstvu izdao je i onu čuvenu Balfurovu deklaraciju novembra 1917, kojom je najavio podršku jevrejskom narodu u njegovom nastojanju da na prostoru Palestine sebi stvori novi dom (docnije britanske vlade nisu delovale potpuno s tim u skladu). Kraljevina Srbija bila je prva koja je to podržala, o čemu smo već pisali kada smo se bavili kapetanom Davidom Albalom, srpskim rodoljubom i herojem jevrejskog porekla, nosiocem Albanske spomenice.

Balfur je postao član Parlamenta 1874. godine, a kao glavni sekretar za Irsku dobio je od tamošnjeg stanovništva nadimak „Krvavi“, zbog oštrih mera kojima je gušio nemire. Bio je veliki protivnik irske samouprave, tvrdeći da ne postoji srednji put između irskog članstva u Ujedinjenom Kraljevstvu i njihove nezavisnosti. Dugo je bio lider svoje stranke, i bio ga je glas vrhunskog debatnika.

Balfurova deklaracija kojom je britanska vlada 2. novembra 1917. godine podržala stvaranje jevrejske države u Palestini. Srbija je bila prva na svetu koja je iza toga stala. Foto: Wikimedia Commons/British Library

Kao premijer započeo je reforme britanskih oružanih snaga, podržao inovacije u mornarici i obezbedio Anglo-francuski savez koji će poslužiti kao temelj neformalnoj Trojnoj antanti, nastaloj kada su Britanci 1907. potpisali sporazum i sa Ruskom imperijom (Francuzi i Rusi su svoj posebni sporazum načinili još 1894. godine). Međutim se suočavao i sa brojnim kritikama i besom javnosti, posebno potkraj Burskog rata kada se saznalo za brutalnost britanske vojske prema tamošnjim civilima.

Nakon što je podneo ostavku, njegova stranka je na novim izborima doživela debakl, pa čak ni on sam nije reizabran u svojoj izbornoj jedinici; ipak, malo kasnije se vratio u Parlament i postao vođa opozicije. Početkom Velikog rata imenovan je za prvog lorda Admiraliteta (u suštini ministra mornarice), a decembra 1916. i za ministra spoljnih poslova u koalicionoj vladi Dejvida Lojda Džordža. U tom svojstvu igrao je u važnu ulogu u svetskoj istoriji, u smislu da je doprineo povoljnom ishodu rata, toku Pariske mirovne konferencije i posleratnom prekrajanju granica.

Srpska pešadija zavejana od snega u rovu pred Jedrenom tokom Prvog balkanskog rata. Foto: Balkanski rat u slici i reči/unilib.rs

Inače rođen u Škotskoj, gde je i sahranjen, ime je dobio po svom kumu, slavnom Arturu Velsliju, prvom vojvodi od Velingtona, čoveku koji je potukao Napoleona u Bici kod Vaterloa. Balfur se nikada nije ženio, celo svoje ogromno nasleđeno imanje potrošio je, a posebno je voleo filozofiju. Smatrao je, da ljudski razum nikada ne može da dokuči istinu. Kažu da je imao poseban odnos prema životu. Njegova najčuvenija izjava glasi: „Ništa nije previše bitno, a malo je šta uopšte i bitno“.

I baš taj Balfur imao je mnogo šta pohvalno da kaže o Srbima. Kako su ondašnje beogradske „Večernje novosti“ prenele 16. novembra 1918. godine, „na tradicionalnom banketu u Gidhalu u Londonu, držao je engleski ministar spoljnih poslova Balfur 10. ovog meseca veliki govor. U tom je govoru rekao o Srbiji sledeće: ’Čovečanski anali nemaju u sebi ničega, što bi se moglo uporediti sa delima Srba. Istorija će ovekovečiti Srbe, a jugoslovenski narod, čiji su Srbi deo, neće propustiti, da na teritoriji svojoj vrši veliku ulogu za mir i civilizaciju.’“

(P. L.)