Malo poznata nemačka karikatura: Kako su naši dušmani videli uzrok izbijanja Velikog rata, ko je kome zabio nož u leđa i time otvorio vrata pakla
Priča o uzrocima izbijanja Prvog svetskog rata uvek je bila praćena kontroverzom: i neposredno pre nego što je sukob počeo, i dok je trajao, i nakon njega, odgovor na pitanje šta je dovelo do globalnog konflikta koji je uništio toliko zemalja a bezmalo četrdeset miliona ljudi usmrtio ili ranio i onesposobio — zavisio je od onoga koga se pita. Svaka zemlja i svaka strana imala je (a i dalje ima) svoje viđenje čitavog tog zamešateljstva.
Naše poglede na to znamo: premda niko među nama ne negira da su pojedini elementi naših službi bezbednosti učestvovali u organizaciji atentata na Franca Ferdinanda, koji su izveli pripadnici „Mlade Bosne“ (Srbin Princip bio je neposredni izvršitelj, ali je tu bilo i Hrvata i muslimana), negiramo da je srpska vlada bila upućena u te paklene planove, a kamoli da je dala svog učešća u njima. Stoga nam je austrougarski ultimatum bio i ostao neprihvatljiv, i mi smo napadnuti ni krivi ni dužni, samo zato što su Nemci i Austrougari imali imperijalističke namere (ne isključivo prema nama).
Gotovo identično stanovište imale su i ostale naše zemlje-saveznice, od Ruske i Britanske imperije do Francuske i Italije. Potpuno drugačije stajalište zauzele su Centralne sile, odnosno Nemačko carstvo, Austrougarska monarhija, Osmansko carstvo i Bugarska. Što se njih tiče, krivica je bila na nama, što nama kao Srbima što našim „koalicionim partnerima“.
Kako su tačno Nemci doživeli događaje leta 1914. može se videti u ovom političkom stripu, ili bolje reći karikaturi, objavljenoj već koliko 9. avgusta te godine u berlinskom satiričnom listu „Kladeradač“. Strip-karikatura nosi naziv „Smutljivac“ (nem. Der Stänker), što se nesumnjivo odnosi na Srbina, a zanimljiva je stoga, što donosi jednu potpuno drugačiju, iz našeg ugla krajnje uvrnutu i izvitoperenu perspektivu i način gledanja na ove događaje.
Valja napomenuti da je i naša perspektiva bez sumnje njima isto tako delovala; „’Postoje samo činjenice’—ja kažem, ne, činjenice su upravo ono čega nema, samo interpretacije. Ne možemo ustanoviti nijednu činjenicu ’po sebi’: možda je ludost i želeti da se čini tako nešto. ’Sve je subjektivno’, kažeš ti; ali čak i to je interpretacija. ’Subjekt’ nije nešto dato, već nešto dodato i izmišljeno“, kaže veliki Niče.
Imajući to na umu, šta se dešava u stripu? Na prvoj tabli vidimo velike evropske sile koje sede za stolom: tu su Austrijanac, Nemac, Turčin, Englez, Francuz i Rus. Njima se pridružuje Srbin (predstavljen kao odrpani, dlakavi, neugledni seljak) koji seda pored Austrijanca, koji, kao i Nemac, prstima zapušava nos, gadeći se novopridošlice kojoj se Rus, pak, raduje. Na drugoj tabli Srbin zabada nož u leđa Austrijancu, na opšte zaprepašćenje i iznenađenje svih prisutnih. Nemac drži za ruku Austrijanca, što simboliše pružanje momentalne podrške.
Na trećoj tabli Austrijanac zahteva od Srbina zadovoljenje, dok opušteni Nemac sa rukama u džepovima bezbrižno posmatra svog prijatelja, ali i pogrbljenog, uplašenog Srbina koji pokušava da se sačuva od posledica svog čina. Ni Nemac ni Austrijanac ne vide šta se dešava sa druge strane stola, maltene iza njihovih leđa: otuda Englez posmatra i njih, i Francuza i Rusa koji se rukuju, kao da su se nešto već dogovorili.
Na četvrtoj tabli Austrijanac Srbina drži za kragnu, dok uznemireni Nemac sa rukom na Austrijančevom ramenu napokon obraća pažnju na besnog Rusa i na pokušaj Francuza da stupi u razgovor sa Englezom. Istovremeno, Turčinova ruka na Nemčevom ramenu simboliše pružanje podrške sa njegove strane: ovaj „vozić“ dve ruke na ramenima simboliše već obrazovanu kičmu Centralnih sila.
Na petoj tabli opšta je pometnja: Nemac i Francuz udaraju jedan na drugog, Austrijanac drži i tuče Srbina, Rus se sprema da isuče sablju da ga brani, Turčin čini isto gledajući Nemcu u leđa, dok Englez sve posmatra zaprepašćeno (verovatno je karikatura nastala pre ulaska Ujedinjenog Kraljevstva u rat). U pozadini vidimo vrata kroz koja iz tame nastupa neki novi borac, možda Bugarin (tome su se Nemci svakako nadali, mada se to desilo tek više od godinu dana kasnije).
VIDEO: Šta bi se sa svetom desilo da je Srbija bila uništena u Prvom svetskom ratu?
(P. L.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Brana
Hahahahaha.Da umre covek od smeha i Germanske duhivitosti!Prva greska im je sti je Srbin mnogo veci od austrougarskih ubica i bilo koga drugog za tim stolom,kao drugo oni su disli za srpski sto sa namerom da jedu i piju a sto bi trebalo da predstavlja Bosnu i Srbiju,kao trece Srbi nikad nisu udarali s ledja nego je Ferdinand dobio direkt,hrabro i ne skriveno,sve u svemu karikatura nije niti dobro i realno prikazana niti je naravno nekome smesna,verujem ni samim Germanima,jer potcenjivanje i vidjenje Srba na ovaj nacin se vrlo brzo,vec tokom rata sigurno promenilo jer su shvatili da Srbi nisu mali,bedni narod i ne mogu biti nikada takvi kao sto su ga oni potcenjivacki prikazali....
Podelite komentar
Če
Mogu oni da budu ulickani, nalickani, prosperitetni, ali ce uvek biti sebični, nadmeni, i povrh svega, neljudi.Da nisu, ne bi im firer bio vođa.
Podelite komentar
SW
Srbija nikada nije bila kriva nizasta, niti cemo biti. Mi smo nebeski narod.
Podelite komentar