Braća po oružju na Solunskom frontu: Svaki čovek na ovoj slici je oficir različite vojske
Saveznička armija istoka obrazovana je leta 1916. godine, od oružanih snaga pet zemalja čije su se jedinice našle na prostoru severne Grčke u to vreme. Radilo se o formacijama koje su dopremljene još septembra-oktobra prethodne godine, sa ciljem da pomognu Kraljevini Srbiji da se odbrani i da odbije združenu najezdu Austrougarske monarhije i Nemačkog carstva.
Preporučujemo
Obeležena 101. godišnjica proboja Solunskog fronta na Zejtinliku
Predrag je naslednik deda Đorđa na Zejtinliku: Naše jedno jutro veće od francuske i engleske godine
Međutim, dopremljene su pomalo dockan, bugarska armija je udarila s boka, i slom naše vojske i države je postao neizbežan, kao i povlačenje preko Albanije te oporavak na grčkom Krfu i u francuskoj Severnoj Africi: Bizerti, Alžiru, Fesu, Tunisu, i drugim mestima. Nakon oporavka, vraćeni su natrag na ratište i već formirani Solunski front, koji prema tome nije nastao slučajno, već pre svega od francuskih i britanskih trupa koje su se tu obrele da bi upravo nama i pomogle.
Ali, to je značilo da se mora napraviti jedinstvena komanda, ako se misli da se tu neprijatelju zada nekakav udarac, idealno sudbonosni (što se i desilo). Pet zemalja — Francuska, Britanija, Srbija, Rusija i Italija — pet prstiju stisnutih u jednu pesnicu, obrazovalo je pomenutu Savezničku armiju istoka.
Dana 30. avgusta iste godine se — nakon državnog udara koji su na severu Grčke izveli oficiri bliski našem ratnom drugu Elefteriosu Venizelosu, koji je ubeđen u ispravnost naše borbe tako podelio sopstvenu otadžbinu na pola i stao protiv kralja nemačkog porekla koji je u Atini bio naklonjen neutralnosti — grčka vojska se pridružila ovoj savezničkoj armiji. Kasnije su se tu obreli i Japanci.
Za prvog njenog komandanta 11. avgusta imenovan je general Moris Saraj, za drugog 15. decembra 1917. godine general Adolf Gijoma, a za trećeg i poslednjeg 17. juna 1918. naš stari prijatelj general Luj Feliks Mari Fransoa Franše d’Epere.
Što se one prvopriložene slike tiče, ona možda najbolje oslikava duh te velike savezničke armije i „braće po oružju“ koji su u njenom sklopu vojevali: tu vidimo italijanskog kapetana, ruskog poručnika, srpskog pukovnika, francuskog poručnika i grčkog žandarma. Bolje je kada se ljudi raznih nacionalnosti okupe nekim mirnim povodom, ali to nažalost nije ljudska istorija. Ljudska istorija je uništenje. Čak i onda kada je njen prikaz, poput ovoga, jedna topla ljudskost, bratstvo i jedinstvo — u pozadini stoji uništenje.
(P. L.)
Povezane vesti
Vranjanci obeležavaju važan istorijski jubilej: U subotu skup u slavu junaštva
Džozef Bajden napunio 82 godine i postao najstariji aktuelni predsednik u istoriji SAD
Za njega kažu da je "poslednja žrtva" Velikog rata: Ubijen je 2 minuta pre primirja, ali to nije kraj priče
<% post.title %>
U eri rata neki muškarci u Rusiji više vrede mrtvi nego živi: Poražavajuća činjenica usled borbi u Ukrajini
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Čim su zaboli ašove u zemlju, pobeleli su od straha: Radnici groblja samo što nisu pali u nesvest zbog prizora u porodičnoj grobnici
POP DOŠAO DA SVETI VODICU, DOMAĆIN GA IZBACIO IZ KUĆE Milan dao 500, sveštenik tražio 1.500 dinara, a onda mu uputio jezive reči
Otac na samrti priznao ćerki i ženi svoje pravo ime, uskoro im je na vrata pokucala i policija: "Dobar dan, mislim da znate zašto smo ovde"
