"Srbija - osveta ili smrt!" Kako je Francuz pre sto godina našu zemlju prikazao kao mladu ratnicu (FOTO)

„Srbija: osveta ili smrt“, razglednica Alfonsa Laloza iz vremena Prvog svetskog rata. Foto: velikirat.nb.rs

Personifikacija zemalja u vidu žena nije ništa novo, i često se može sresti, barem tokom poslednjih vekova; počev od devetnaestog pa tokom prve polovine dvadesetog stoleća, praktično nije bilo naroda koji svoju domovinu nije na taj način prikazivao (uključujući i Srbe), a kod nas je i dalje opstao izraz „Majka Srbija“.

Preporučujemo

Ali verovatno niko nema prepoznatljiviji nacionalni simbol tog tipa, ni razvijeniji, od Francuske Republike koja ima svoju „Marijanu“, koja je ne samo personifikacija njihove zemlje nego još slobode i razuma. Godine 1969. prekinulo se sa praksom izrade zvaničnih bista Marijane sa obrisima anonimnih žena, pa su najslavnije među Francuskinjama počele da služe kao modeli: krenulo se od Brižit Bardo, a između ostalih su tu čast imale i Katrin Denev te Leticija Kasta, koju je slobodnim glasanjem izabralo 36 hiljada gradonačelnika.

Imajući u vidu taj aspekt francuske kulture, nikoga ne čudi što su tokom Prvog svetskog rata svoje zemlje-saveznice neki tamošnji umetnici predstavljali onako kako su smatrali da je najadekvatnije, a i usklađeno s ondašnjom panevropskom praksom: kao heroine. Tako je i Srbija na ovoj razglednici Alfonsa Laloza prikazana kao žena, mada ne kao „majka“ već kao mlada ratnica, što je odgovaralo predstavama o našem narodu.

„Madam Oror Dupen de Frankej (1748—1821), rođena kao Mari-Oror Saksonska, u društvu svoje unuke, Oror Dupen i buduće Žorž Sand (1804—1876), prima generala Luja Pjera Alfonsa de Kolbera (1776—1843), kod zamka Noan u departmanu Endr, 1815. godine“, Alfons Laloz, 1930. Foto: Wikimedia Commons/napoleon1er.org

Srpska Marijana obučena je više kao provincijalna Francuskinja, ili to možda samo nama tako deluje. Njena odeća ne odgovara načinu oblačenja ni ondašnjeg srpskog građanstva niti seljaštva, i premda možda nisu sve naše borkinje nosile vojne i četničke uniforme kao Milunka Savić, Slavka Tomić, Ljubica Čakarević-Di Sorno ili Sofija Jovanović, nikada nismo videli da je bilo koja bila ovako obučena.

Ali to nije važno: važna je namera, a ona je bila dobra. Imala je za cilj da podigne svest francuske javnosti o teškoćama naše borbe, da pokrene još veću pomoć srpskom narodu, da oda počast heroinama koje su se borile protiv Centralnih sila, i da istakne najvažniju parolu: „Srbija — osveta ili smrt“ (franc. Serbie: la revanche ou la mort), koja je zapravo varijacija parole „Sloboda ili smrt“.

Inače, Alfons Laloz (1872—1936) je bio rođeni Parižanin, slikar, ilustrator i istoričar, iz umetničke porodice, koji se posebno isticao i bavio vojnom tematikom. Tokom Velikog rata izradio je niz razglednica ovog tipa.

(P. L.)