Razglednica iz onog doba kada su Francuzi stavljali Srbiju u prvi red

Francuska razglednica iz vremena Prvog svetskog rata, sa portretima poglavara država saveznica. S leva na desno: srpski kralj Petar, britanski Džordž V, francuski predsednik Remon Poenkare, ruski car Nikolaj II, belgijski kralj Albert te crnogorski Nikola. Foto: velikirat.nb.rs

Kako je bilo na nedavnoj pariskoj proslavi organizovanoj povodom stote godišnjice od kraja Prvog svetskog rata, svi znamo. A znamo i kako je bilo pre, ali nije zgoreg da se podsetimo, jer možemo lako iz ovoga sadašnjeg izvlačiti neke pogrešne zaključke koji imaju večni karakter, iako ništa nije večno.

Preporučujemo

Tako se na priloženoj onovremenoj francuskoj razglednici (koja se odašiljala u sve kutke sveta, da svi vide koje su to zemlje koje stoje u prvom redu borbe protiv Centralnih sila) nalazi šest portreta vladara zemalja saveznica iz tog konflikta. S leva na desno, vidimo srpskog kralja Petra, britanskog Džordža V, francuskog predsednika Remona Poenkarea, ruskog cara Nikolaja II, belgijskog kralja Alberta te crnogorskog Nikole.

Raspored je veran važnosti i odnosima u ovom, manje-više neformalnom savezu. Poenkare zauzima prirodno centralno mesto, jer francuska je razglednica. Na svojim bokovima on ima druge dve najvažnije saveznice, Britansku i Rusku imperiju, koje su oličene u njihovim monarsima. Na bokovima prvog reda su srpski i belgijski kralj, opet — po važnosti. Crnogorski je monarh sam u drugom redu, ali to ga na neki način izdvaja, jer je tako posebno istaknut i upečatljiv.

Vidljiv je izostanak sa ove slike Ise Boljetinca, ondašnjeg vođe kosovskih Albanaca i duhovnog oca današnjih njihovih lidera, ali i razumljiv: ovaj „veliki borac za albansku slobodu“, skupa sa svojim sunarodnicima, u to je vreme bio na strani Nemačke, Austrougarske i Bugarske (prime radi, 20. oktobra 1914, skupa sa Bajramom Curijem, austrougarskim oficirima i bugarskim komitima, predvodio je napad na crnogorsku bazu u Đakovici, ali su ga naši odbili; kada su Crnogorci ušli u Skadar 23. juna naredne godine, on se predao, a umro je u zarobljeništvu krajem januara 1916. pod nikada razjašnjenim okolnostima, verovatno tokom austrougarskog prodora u Podgoricu).

Kakve god uvredljive i ponižavajuće gafove pravila današnja francuska vlast, i šta god da se dešavalo tokom devedesetih godina prošlog veka, naše istorijsko savezništvo iz dva svetska rata — koje je bilo kulminacija francuske prosrpske politike još od sredine devetnaestog veka i vremena Napoleona III — niko neće moći da izbriše. Niti će moći da izbriše opšte zgražavanje velikog broja Francuza zbog onoga što se desilo u Parizu. Niti iko može sa sigurnošću da tvrdi, da neće doći vreme, kada ćemo ponovo biti nekakvi saveznici. Takva je istorija. Nepredvidiva.

VIDEO: Proboj solunskog fronta bio je ključan za ishod Velikog rata

(P. L.)