Zemlja pod njim plače: Potresna, dosad neviđena slika srpskog oficira na grobu sina jedinca na Kajmakčalanu

a ja imala sam samo petofranak od svog dede nikole koji je piginuo i ukrali su mi cuvam samo prsten izlizan od puske to mi je jefina uspomena od mog dede i suze moga oca koji je celog zivota bio tuzan i umro sa tugom.stara sam sada i nemogu da otputujem na grob moga dede

najvise o ratu pricaju oni koji nisu nikoga izgubili

ja sam imala dedu Nikolu koji je otisao u prvom srpskom ratu jedinac u majke Nede oca Petka smrtno ranjenog saborvi su ga preko kozuha doneli na mazgi makedonac a isao pod srpskom zastavom.nisam ga nikada upoznala jer sam cerka njegovog sina jeftima.

Slava junacima

"Тамо далеко, далеко од мора, Тамо је село моје, тамо је Србија. Тамо далеко, где цвета лимун жут, Тамо је српској војсци једини био пут. Тамо далеко где цвета бели крин, Тамо су животе дали заједно отац и син. Тамо где тиха путује Морава, Тамо ми икона оста, и моја крсна слава. Тамо где Тимок, поздравља Вељков град, Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад. Без отаџбине далеке, на Крфу живех ја, али сам поносно клицо, живела Србија!" "Сиње је море широко, Широко, хладно, дубоко. Креће се лађа француска Са пристаништа солунска. Одлазе моји другови, Другови српски витези, У земљу даљну Африку; Сви носе тугу велику. Из своје земље прогнани, По свету блуде млађани; Туђино мајко – маћијо, Збогом занавек Србијо! Па кад се море заљуља, Махнито силно удара,  Сви моле Светог Николу, Његову силу на мору! Многи ће од њих бити плен, Кад дође швапски сумарен, Много је Срба пропало У мору хладном остало. Шта ли је Србин згрешио? Богу се увек молио; Седам се лета борио; У рову славу славио. Узалуд чекаш мајко ти, Да ти се војно жив врати, Море је сито – мирује; Јединца твога – милује!" Некако ме ова слика много подсећа на ове две песме. Кад год их слушам нешто се стеже у грудима. Питам се често да ли је наш усуд или Крст да свака генерација униформу облачи да државу брани. Слава вам хероји и хвала што још постојимо.

Ovu sliku pokazivati svuda i stalno da nam se vrati onaj ponos koji smo kao narod imali , a usput izgubili.da je negde u inostranstvu znalo bi se sve o njima i bili bi heroji a ovako....

Ako vas ljudi zaboravljaju Hrist nece....vjecna Slava Hristovi ratnici....

Vecna Vam slava junaci.

Neka vam je laka zemlja braco! Da vas nije bilo ni mi danas ne bi postojali ali nismo vas vredni.

Sto je bilo tad od heroja, to je i valjalo!osvetlali su nam obraz,netreba nikad zaboraviti,naucuti ovu omladinu ko smo mi u stvari.jel nazalost danas omladina nezna ama bas nista o svojoj istoriji.a da ih pitatr koji klub gde radi,i koju pesmu ko peva?to ce znati bez razmisljanja!danima bih slusala ovakve price,i tek tad se osecam kao srpkinja u ovom surovom svetu,punom lazi.

Slika govori više od hiljadu reči, čovek da zanemi. Večna vam slava u carstvu nebeskom i hvala jer bez vaše hrabrosti mi danas ne bi postojali kao narod.

Pocivajte u miru zaboravljeni ratnici!

Ginuli su u svakom ratu i niko ih se ne seca,kao i nas sa Kosara i celog Kosova. Tesko je bilo njima tada a nama sada...

Слика мученичке Србије, праве Србије. Ни хиљаду је "филмова" и лажних душебрижника не може наружити. О дух наших предака још дуго ће злотвори своје зубе и кости ломити. Хероји, јунаци вечна вам слава. Сада сте део војске Христове у Царству Његовом.

Slava i milost, vjecna slava

Hvala Vam heroji!

To je tako u zivotu neko uvek gine i zrtvuje se a neko to rasipa i rasprodaje i uziva u zivotu,PITANJE JE SECANJA I POSTOVANJE onih koji su dali svoje zivote za bolju Srbiju sutra

Vjecnaja pamjat i Carstvo nebesko.Slava junacima.