Prodaje se Titov penthaus u Njujorku: 1.800 kvadrata, pogled na Central Park, sigurnosni sistem kroz koji ne može ni muva da prođe (FOTO)

Jedna od poslednjih njujorških rezidencija iz Zlatnog doba Amerike, sa vrlo bogatom istorijom, našla se na prodaji za 50 miliona dolara. Nekretninu je oglasila agencija za nekretnine Daglas Eliman.

Gradska kuća na Petoj aveniji broj 854 na Apr Ist Sajdu na Menehtnu sagrađena je 1905. godine, a projektovala ju je ista firma koja je gradila poznatu Grand Central stanicu. Ima je 32 sobe, osam kupatila i dva lifta, piše Dejl Mejl.

Preporučujemo

Dok je bila u vlasništvu porodice Vanderbilt u njoj se nije ništa menjalo, sve dok vlasnik nije postala bivša SFRJ koja ju je kupila 1946. godine, odmah nakon Drugog svetskog rata.

U penthausu površine oko 1.800 kvadratnih metara, u prozore koji su bili okrenuti prema Central Parku ugrađena su stakla otporna na metke, a zadnji sprat osiguran je Faradajevim kavezom tako da se onemoguće prisluškivanje.

Tokom hladnog rata, jugoslovenski vođa Josip Broz Tito sklonio se na ovu adresu nakon neuspešnog pokušaja atentata u Valdorf Astoria hotelu 1963. godine, kad je bio u poseti Americi, na poziv Džona Kenedija, kaže Tristan Harper iz Daglas Eliman agnecije.

Ovde je Tito boravio nakon neuspelog atentata na njega Foto: Wikimedia

Zgrada je izgrađena 1905. godine za njujorškog brokera Roberta Livingstona Bekmana, koji je kasnije postao guverner Roud Ajlenda, za 60.000 dolara.

Stepenište i podovi obloženi su belim mermerom, a plafoni su bili posebno ukrašeni, a na zidovima su se nalazili murali. Ograda stepeništa je izrađena od kovanog gvožđa, a drvene okviri navodno su dopremljene iz Francuske i potiču iz jednog opljačkanog dvorca.

Zgrada se gradila u vreme američkog Zlatnog doba, kad su se stvarale mnoge bogate američke dinastije, pa su svoje domove gradili tako da liče na francuske dvorce. Emili Torn Vanderbilt Sloan Vajt, unuka Kornelijusa Vanderbilta koji je svoje bogatstvo izgradio na železnici i brodarstvu i suprug Henri Vajt uselili su se u rezidenciju nakon što su ju otkupili za 450.000 dolara 1925. godine.

Emili je ukrasila stan sa još više ekstravagantnih detalja. Ali nakon njene smrti 1946. godine, Republika Jugoslavija je kupila nekretninu za 300.000 dolara, zahvaljujući naglom padu cena na tržištu.

Rezidencija se prodaje za 50 miliona dolara Foto: Profimedia/Corbis, Google, Elliman.com

Koristila ju je kao svoju ambasadu. Godine 1961. Tito je ovde bio domaćin zvaničnicima Egipta, Gane, Indije i Indonezije, i ovde su se stvarali planovi za osnivanje Pokreta nesvrstanih. Godine 1975. u podnožju stepeništa je postavljena bomba koja je oštetila prvi sprat zgrade i razbila prozore, prenosi Dejli Mejl.

Dve godine kasnije, trojica naoružanih hrvatskih nacionalista upali su u zgradu i upucali jednu osobu u stomak. Danas je imovina još uvek u vlasništvu pet bivših jugoslovenskih država, koje su pravne naslednice bivše države, a o njihovim udelima odlučivali su Ujedinjene Nacije. Srbija poseduje najveći iznos po osnovi stalne misije pri UN-u.

Bosna, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Slovenija imaju portfelj od 50 nekretnina širom sveta koje nameravaju da prodaju, ali su samo četiri, uključujući i ovu u Petoj aveniji, trenutno na tržištu. Teško bilo nagovoriti države da se slože oko uslova prodaja.

Iako im je milijarder Džošua Haris ponudio 50 miliona dolara, države ipak nisu mogle da se odluče na prodaju. Pomenuti milijarder je kasnije kupio vilu na drugoj lokaciji.

Milijarder je nudio 50 miliona dolara ali države nisu mogle da se odluče na prodaju Foto: mfa.gov.rs

Fotografije vile pogledajte OVDE.

Ušli smo u avion Jospia Broza Tita 

(Telegraf.rs)