Mladić koji je pokušao da ubije Brežnjeva i preotme vlast u SSSR, pa bio proglašen ludim i 20 godina proveo u samici

Crveni trg u Moskvi. Levo su zidine Kremlja i Lenjinov mauzolej, u pozadini je zdanje Državnog istorijskog muzeja. Foto: Flickr/Dennis Jarvis

Viktor Ivanovič Iljin se rodio u Lenjingradu 26. decembra 1947. godine i detinjstvo proveo sa maćehom i njenom majkom, da bi nakon završene tehničke škole otišao na služenje vojnog roka. Nekoliko stvari ga je nakon toga potpuno rastrojilo. Prvo, sovjetska invazija na Čehoslovačku koja se odigrala „varljivog leta“ 1968. godine, o kojoj je političkim komesarima postavljao vrlo „neprijatna“ pitanja. Drugo — tek tada je saznao da je usvojen te da su mu biološki roditelji alkoholičari.

Šta se sve tačno dešavalo u njegovoj glavi nikada nećemo saznati, ali poslednji unos u njegovom dnevniku glasi: „Saznaj kada je let za Moskvu. Ako postoji, rezerviši. Idi na dužnost. Uništi sve“. Sredinom januara 1969, dok je bio na dužnosti, iskoristio je odsustvo starijih oficira, ukrao dva poluautomatska pištolja „makarova“ (inače standardni deo opreme ondašnje sovjetske vojske) i četiri šaržera, dezertirao i otišao u Moskvu avionom. Bezbednost na aerodromima nije tada bila ono što je danas; ne samo što je imao pištolje kod sebe, nego još počeo bio i lov na vojnika koji je nedostajao u stroju.

U Moskvi je dan proveo sa ujakom koji je bio milicajac, a zatim mu 22. januara ukrao letnju uniformu i krenuo put Crvenog trga. Tako „maskiran“ u organ reda (izgleda su bezbednjaci očekivali da stigne, ali nisu očekivali da će biti u uniformi milicije; čudesno je što ipak nikome nije bilo sumnjivo to što je milicajac u letnjoj uniformi na debelom januarskom minusu), Iljin je stigao do Kremlja i izabrao mesto nekoliko metara od Borovicke kule gde je već bila masa sveta koja je čekala da prođe povorka automobila.

Aleksandar Ranković i Leonid Brežnjev u Velenju 1962. godine. Foto: Wikimedia Commons/ Večer/Dragiša Modrinjak

Čekali su zapravo kosmonaute iz misija „Sojuz 4“ i „Sojuz 5“, koji su se nedelju dana ranije vratili na Zemlju nakon što su izveli prvo istorijsko spajanje dve letelice u svemiru. Sletevši na aerodrom „Vnukovo“ gde ih je dočekao Brežnjev, lider Sovjetskog Saveza, krenuli su na zvaničnu proslavu zakazanu da se održi u Palati kongresa unutar Kremlja. Kosmonauti su se vozili u otvorenim automobilima i mahali su građanstvu, dok su se zatvorene limuzine vozile iza njih.

Tačno u 2.15 časova, kad je povorka krenula da prolazi kroz kapiju, Iljin je izvadio pištolje i ignorišući kosmonaute na čelu kolone, počeo da puca u drugi automobil iza njih. Kasnije je izjavio da je verovao da se u njemu nalazi Brežnjev, mada su u tom vozilu bili samo kosmonauti sa prethodnih misija.

Između osam i šesnaest hitaca ispalio je u limuzinu, ubio vozača Ilju Žarkova (koji je, tragično, vozio kao zamena svog poslednjeg dana pred penziju) i ranio kosmonauta Georgija Beregovoja, pre nego što se milicajac iz pratnje, Vasilij Zacipilin, kojeg je takođe ranio, na motociklu zaleteo na njega i oborio ga na zemlju. Ostali nisu bili teže povređeni, i svečana ceremonija je održana kao da se ništa nije desilo.

Parada u čast godišnjice Oktobarske revolucije na moskovskom Crvenom trgu 1971. godine, tokom ere Sovjetskog Saveza. Foto: Profimedia/Sputnik

Ispitivao ga je lično šef KGB-a i budući sovjetski vođa Jurij Andropov. „Zašto si odlučio da budeš sudija i da možeš da odlučuješ sa pištoljem u svojim rukama?“ pitao ga je Andropov. „Zato što osoba treba da živi a ne da egzistira“, rekao mu je Iljin. „Šta to znači?“ bio je zbunjen šef KGB-a. „Danas ljudi pokušavaju da prežive na sve moguće načine. Nešto je veoma pogrešno u našem društvu“, odgovorio mu je ovaj.

Rekao mu je takođe da je planirao da preotme vlast od Brežnjeva i da obrazuje nekomunističku partiju. Proglašen je ludim i poslat u Kazanjsku psihijatrijsku bolnicu gde je držan u izolaciji sve do 1988. godine; da su mu sudili bio bi pogubljen. Pušten je dve godine kasnije i vratio se u rodni Lenjingrad, odnosno Sankt Peterburg, gde i danas živi u socijalnom stanu. 2009. godine za ruske medije je izjavio da se kaje zbog ubistva nevinog čoveka.

Inače, vesti o ovom „blamantnom“ događaju su po sovjetskom običaju sporo ili nikako stizale do javnosti. Tek dva dana kasnije je javljeno da je do incidenta došlo, i to vrlo šturo, pa je cela stvar zataškana. Kosmonaut Leonov se kasnije sećao, da mu je Leonid Brežnjev posle događaja kazao: „Ti meci nisu bili tebi namenjeni, Alekseje. Bili su namenjeni meni, i za to ti se izvinjavam“.

(P. L.)