Zbog čega Francuzi imaju plavo-belo-crvenu trobojku

Parižani slave titulu prvaka sveta. Foto: Tanjug/AP

Francuska trobojka jedna je od najuticajnijih zastava u istoriji zato što je poslužila kao inspiracija brojnim drugim znamenjima u Evropi i svetu. Danas kombinaciju tri boje, bilo da su vertikalne ili horizontalne, uzimamo za nešto normalno i uobičajeno, ali tada je to bio revolucionarni dizajn.

Preporučujemo

No, kakvo je poreklo te zastave, zbog čega baš ta kombinacija boja? Srednjovekovna Srbija imala je crveno-plavu zastavu, pa su te dve boje u ovom delu Evrope nazivane „srpskim“, ali to su takođe bile i tradicionalne pariske boje, samo u obrnutom prvenstvu.

Naime, plava je povezivana sa Svetim Martinom, dok je crvena identifikovana kao boja Svetog Dionisija, odnosno Denija. Takođe su plava i crvena smatrane za boje Presvete Bogorodice, zaštitnice Francuske, i na zastavi Pariza kao prestonice plava su i crvena bile vertikalno postavljene.

Juriš na palatu Tiljeri 10. avgusta 1792. godine, tokom Francuske revolucije. Foto: Wikimedia/Agence photographique de la Réunion des musées nationaux

Međutim je državna zastava u osamnaestom veku bila bela sa zlatnim ljiljanima, takođe simbolom Bogorodice. Ranije, korišćena je i ratna crvena zastava, čuveni „oriflam“, koji je smatran za sveti steg, brižljivo čuvan u opatiji Sen-Deni kod Pariza.

Kada je izbila Francuska revolucija, pariska narodna milicija i sankiloti (franc. Sansculottes, doslovno „bez-kilotni“; kiloti su bili kratke čakšire dokolenice koje je nosila francuska aristokratija, dok je sirotinja nosila duge pantalone; sankiloti su bili udarna pesnica Francuske revolucije) nosili su na svojim šeširima kokarde okruglog oblika sa plavim srcem i crvenim okvirom.

Ali je markiz De Lafajet predložio da se u središnji krug, između plavog i crvenog, doda kraljevsko beli, kako bi se znamenje „nacionalizovalo“, odnosno, kako bi revolucija mogla da se izveze i primi van Pariza (sukobi republikanaca i rojalista uskoro će započeti, a posebno na zapadu zemlje poprimiće oblik oružanog ustanka).

Zbacivanje Robespjera tokom sednice Nacionalnog konventa. Termidorska reakcija na slici Maksa Adama iz 1901. godine. Foto: Wikimedia Commons/Hajotthu

To se desilo već 27. jula 1789. godine, dve nedelje nakon juriša na Bastilju. Crveno-belo-plava zastava usvojena je 24. oktobra 1790. godine, a redosled je obrnut 15. februara 1794. godine, čime je dobijena plavo-belo-crvena zastava kakvu danas znamo.

Interesatno je to što tokom revolucije, osim na kokardama, sama zastava nije preterano korišćena od naroda, već je umesto nje uglavnom dominirala crvena zastava Jakobinskog kluba. Tek je pod Napoleonom trobojka na velika vrata ušla u svest naroda. Nakon njegovog sloma i Burbonske restauracije, zastava je bila čisto bela, da bi njen državni status posle Julske revolucije 1830. godine obnovio novi „kralj-građanin“ Luj-Filip.

Ponekad se naglašava da te tri boje zapravo simbolišu čuvenu parolu Francuske revolucije, pa tako plava simboliše slobodu (franc. Liberté), bela jednakost (franc. Égalité) a crvena bratstvo (franc. Fraternité).

(P. L.)