„Radikalan lek ili lek od radikala“: Novosadski satiričari pre 111 godina zbijaju šale na račun zemunskog zbora srpskih radikala

„Starmladi“ je bio novosadski humoristično-satirički list koji je sa mnoštvom ilustracija izlazio tokom četiri godine početkom prošlog veka, od aprila 1907. pa do oktobra 1911. godine. Tada je zbog slabe pretplate obustavljen, ali prilično smo sigurni — ne zbog manjka humora (iako ga mi uglavnom ne razumemo, delom što je potpuno drugačiji od našeg a delom što je prepun referenci koje bi samo čovek onog vremena, savršeno upoznat sa aktuelnim zbivanjima, mogao da shvati), već zbog nekih drugih faktora.

Čini se da su ondašnji Srbi u Vojvodini više voleli da čitaju radikalski list „Vrač pogađač“. Jer, „Starmladi“ je prema navodima glavnog urednika Vasilija Krestića bio list pokrenut od strane M. Krstonošića na podsticaj samostalaca i liberala, koji su hteli da ovaj „nemilosrdno, ali pravedno ukazuje na mane i rđave strane srpskog javnog života, odnosno da se uhvati u koštac sa svojim radikalskim suparnikom“.

Preporučujemo

Krstonošić je bio veteran političke satire, čovek sa dvadesetogodišnjim iskustvom na tom polju, ali nije uspeo u svojoj borbi protiv vojvođanskih, pa ni srbijanskih radikala koje je predvodio Pašić i koje je takođe napadao i ismevao, ponekad čak i vređao. Već u prvom broju na petoj strani izašla je ova priložena karikatura, pod naslovom „Radikalan lek ili lek od radikala“.

Karikatura u prvom broju novosadskog humoristično-satiričkog lista „Starmladi“ koje se odmah okomilo na radikale. Printskrin: „Starmladi“, br. 1/unilib.rs

Na odeći čoveka kojeg čupaju i tuku piše „radikali“, a na ruci „stara zloća“. Na rukama koje ga čupaju za kosu stoji „srpska inteligencija“ i „liberali“, dok na pantalonama koje ga cipelom udaraju u nos, po svemu sudeći piše „Srpska samostalna“, što će reći Srpska narodna samostalna stranka, naša glavna politička partija u Austrougarskoj. Ispod karikature nalazi se podnaslov: „Strina: Lepo mi ide. I to mi je sve on izradio“, ali je iz naše perspektive vrlo teško reći „u čemu je štos“.

Pored priložene karikature, ispod naslova „Sa zemunskog zbora“ ide sledeći tekst: „Na Cveti je bio u Zemunu radikalsko-opsenarski zbor. Novosadski opsenari su poveli sobom i Živka bostandžiju, da pokažu Sremcima »parče naroda«. Naučili su ga bili kao papagaja — da drži i neki govor. Onomad će jedan prijatelj, kojem je poznato bilo, da je on trebao držati taj papagajski govor, zapitati ga: — No, pa kako je, Živko? Kako si proveo u Zemunu? — Divno! Ne mož’ biti bolje! Nisam mogao do reči doći — tol’ko smo krkali.“ Vreme prolazi, ali neke stvari se uopšte ne menjaju. Na primer, naša politika i radikali u Zemunu.

(P. L.)