Plava zver iz Aušvica: Tukla i silovala logorašice, puštala na njih gladne pse i zaradila nadimak „Hijena“

Neko se rodi u običnoj, mlekarskoj porodici i ceo život bude normalan: ide u školu, posle škole se zaposli ili se ne zaposli, ostane gde se rodio i bude mlekar ili pak ode preko sveta i na nekom ostrvu otvori kafanu, uda se odnosno oženi ili ni jedno ni drugo, rađa decu ili ne rađa, kako mu je već po volji.

Ne i Irma Greze. Ona se rodila u običnoj, mlekarskoj porodici 7. oktobra 1923. godine i zaključno sa 13. decembrom 1945. odbranila neslavni doktorat iz nečoveštva. Bila je dete mlekadžije Alfreda i domaćice Berte iz gradića sa severa Nemačke, treće od petoro dece i jedna od tri devojčice u toj kući. Otac ih je navodno tukao, a majka je počinila samoubistvo kada je Irmi bilo svega trinaest godina: popila je hlorovodoničnu kiselinu kada je saznala za vanbračnu aferu njenog muža sa krčmarevom kćerkom.

Preporučujemo

Samo dve godine kasnije, Irma je napustila školu. Uzrok takvog preuranjenog čina možda leži u onome što je njena sestra Helena rekla prilikom suđenja nakon Drugog svetskog rata, naime, da je Irma uvek bežala kada bi se „devojčice svađale i tukle“ jer „nije imala hrabrosti da se bije“. Drugim rečima, verovatno je bila maltretirana, pritom loša učenica, i potpuno opčinjena Savezom nemačkih devojaka, nacističkom organizacijom koja je postojala paralelno sa Hitlerovom omladinom koja je okupljala dečake i mladiće.

Proslava Prvog maja u nacističkom Berlinu 1937. godine. Zvanično, zvao se Praznik nacionalnoga rada. Foto: Wikimedia Commons/foto.digitalarkivet.no/PA1456Ub1_1_1_19

Dve godine je pomagala negovateljicama u jednom sanatorijumu SS i bezuspešno pokušavala da sama položi ispit za pravu negovateljicu, a nakon sticanja punoletstva pristupila je organizaciji „Ženske pomoćnice SS“ te ušla u ženski Koncentracioni logor „Ravenzbrik“. Tamo je bila revnosna stražarka, a marta 1943. prekomandovana je u Aušvic-Birkenau gde je tokom druge polovine naredne godine dogurala do čina „raportfirerina“, drugog najvišeg koje je u tom sistemu bilo dostupno ženama.

Postoji bezbroj priča o tome šta je Irma Greze radila po logorima, ali zbilja je teško reći šta je od toga istina a šta nije. Neke priče preživelih zvuče fantastično i nemoguće, poput one da je svakoga dana nasmrt prebijala prosečno tridesetak žena (to bi značilo da je na godišnjem nivou svojeručno batinama ubijala jedanaest hiljada osoba). Ima i drugih koje su malo realnije: navodno je imala dva planski izgladnela psa posebno obučena za ubijanje, koje je huškala na zatvorenice i zabavljala se dok ih ovi čereče.

Nakon što bi neku logorašicu pretukla bičem koji je nosila sa sobom (kod sebe je takođe uvek imala pištolj), dolazila bi u ambulantu da uživa u njihovim kricima prilikom previjanja; ako žena ne bi puštala glasa, šutirala bi je cokulom koju je usvojila od muškaraca. Terala ih je da nose kamenje nad glavama i da kleče satima. Uvek je nosila krojene uniforme i napadno se parfemisala; neki kažu da je i to bio svesni oblik mučenja odrpanih logorašica u krpama.

Razvrstavanje mađarskih Jevreja po dolasku u Aušvic, fotografija iz maja ili juna 1944. godine. Foto: Wikimedia Commons/Yad Vashem

Zatim su tu priče da je imala seksualne afere sa muškim stražarima, čak i sa Jozefom Mengeleom koji je u navodno ostavio kad je saznao da spava i sa logorašicama, da je izvršila ilegalni abortus u logoru, da je silovala logorašice i logoraše, da je potplaćivala jevrejske devojčice da je gledaju dok to radi, i tako dalje.

„Uživala je da bičuje razvijenije devojke po grudima (...) Greze se naposletku seksualno uzbuđivala gledajući žene kako pate“, pisala je kasnije Žizela Perl, ginekološkinja rumunsko-jevrejskog porekla koja je deportovana u Aušvic i tamo radila kao bolničarka. Tobože je posebno pikirala žene koje je smatrala lepim, a smrt je bila sudbina i onih koje bi joj dosadile kao seksualne igračke; posebno su loše prolazile one koje bi odbile njena nabacivanja.

Prema nekim navodima, takođe je učestvovala u odabiru onih kojima sleduju gasne komore, a duša joj se hranila strahom koji je njena pojava ulivala u srca logaraša i logorašica, koji su je, kažu, prozvali „Hijena iz Aušvica“. Ali svakoj bajci dođe kraj, pa tako i ovoj bolesnoj. Kraj je došao u vidu Sovjeta koji su se početkom 1945. godine opasno približili, što je dovelo do evakuacije Aušvica i njegovog oslobađanja.

Greze je prvo marta meseca prebačena u Bergen-Belzen (gde su joj nadenuli nadimak „Lepa zver“, da bi je razlikovali od „Zveri iz Belzena“, kako su nazivali komandanta logora Jozefa Kramera). Tamo je potpuno poludela, pa svedoče preživeli da ih je terala da po šest časova bez prestanka stoje na kiši, i tukla nasmrt one koji bi se povijali ili slučajno seli na zemlju.

Irma Greze, stražarka iz Aušvica i Bergen-Belzena, stoji pored komandanta potonjeg logora Jozefa Kramera. Fotografija nastala nakon hapšenja. Foto: Wikipedia/public domain

Uhapšena je 17. aprila od strane britanske vojske, dva dana nakon oslobođenja logora. Pobednicima je rekla: „Bila je naša dužnost da istrebimo anti-društvene elemente kako bi budućnost Nemačke bila osigurana“. Na suđenju je branila svoju nevinost, ali je broj svedočenja protiv nje bio prevelik i ona je osuđena na smrt.

Negde se može čuti da se (cinično) smešila na vešalima, ali britanski dželat Albert Pijerpont to ne pominje u svojoj knjizi „Dželat“ iz 1974. godine. On kaže da je, dok je stajala na kredom naznačenom mestu, dok joj je stavljao omču oko vrata, samo rekla „svojim mlitavim glasom: ’Brzo’ (nem. Schnell)“. Noć pre smrti, zajedno sa Johanom Borman, još jednom osuđenicom, do ranih jutarnjih časova pevala je nacističke pesme iz sveg glasa.

Žizela Perl o njoj je napisala i sledeće: „Bila je jedna od najlepših žena koju sam ikada videla. Njeno telo bilo je savršeno u svakoj liniji, njeno lice čisto i anđeosko, a njene plave oči... najnevinije oči koje čovek može da zamisli. A opet je Irma Greze bila najizopačeniji, najsvirepiji, najmaštovitiji perverznjak kog sam ikada srela.“

VIDEO: Hitler se družio sa jevrejskom devojčicom

(P. L.)