Skandalozna slika podelila Francusku: Da li vidite zbog čega?

„Radnici na parketu“ ili „Strugači parketa“, Gistav Kajbot, 1875. Foto: Wikimedia Commons/ibiblio.org

„Radnici na parketu“ ili „Strugači parketa“ slika je francuskog impresioniste Gistava Kajbota (1848—1894) iz 1875. godine. Na platnu visine 102 i širine 146,5 centimetara, umetnik je pokušao da iskombinuje pažljivi crtež, vrednosti tonaliteta koje je tražila čuvena pariska Akademija likovnih umetnosti, sa živim bojama, odvažnom perspektivom, prirodnim svetlom i savremenom tematikom, u skladu sa težnjama impresionističkog pokreta.

Prizor je takav, da posmatrač slike stoji iznad tri radnika koji na rukama i kolenima stružu drveni pod u nekakvom buržoaskom stanu; danas se veruje da je u pitanju bio Kajbotov studio u pariskom 8. arondismanu. Kroz prozor u pozadini dopire prirodno svetlo, a radnici su goli do pojasa i nakrivljenih glava, kao da međusobno vode neki razgovor.

Ovo je jedna od prvih slika u istoriji umetnosti na kojoj je prikazana gradska radnička klasa, a pritom je njome i obnovljeno prikazivanje muške golotinje, ali u obliku potpuno drugačijem od antičkih i renesansnih uzora: umesto antičkih heroja, ovde vidimo žilave i snažne heroje savremenog sveta, čija bi povijenost možda bila ponižavajuća da nije muževne sile i poštenog rada koji isijava iz ovog remek-dela.

„Portret umetnika“ ili „Autoportret“, Gistav Kajbot, 1892. Foto: Wikimedia Commons/artchive.com/Loveless

Kajbot je silno želeo da se ovaj njegov rad izloži u Salonu, zvaničnoj umetničkoj izložbi Akademije, ali ju je žiri sa gnušanjem odbacio. Prikaz radničke klase koja radi svoj posao i vrši svoj zanat, polugola, šokirala ih je i oni su je okarakterisali kao vulgarnu. Uvređen, autor je sliku izložio na drugoj izložbi impresionista naredne godine. Uostalom, već je on sa njima bio u vezi.

Ali je tada podelila parisku i francusku javnost. Kritikovana je zbog tematike koju su mnogi okarakterisali kao skandaloznu, kritikovana je zbog izvedbe. Čak je i veliki Emil Zola nahvalio tehniku, ali je nazvao „anti-umetničkom slikom, slikom čistom kao staklo, buržoaskom slikom, zbog pravilnosti kopiranja“.

Novinar i pisac Luj Eno napisao je: „Predmet stvari svakako je vulgaran, ali možemo razumeti da je to izazovno za slikara (...) Žalim samo što umetnik nije bolje birao modele. Ruke strugača su pretanke, a njihove grudi preuske. Neka tvoji goli budu zgodni ili se nemoj time baviti uopšte!“ Međutim su mnogi nahvalili i tematiku i sliku, pa čak i kritikovali žiri Salona.

Porodica umetnika poklonila ju je 1894. pariskom Muzeju Luksemburga, da bi 1929. bila prebačena u Luvr. Dve godine nakon Drugog svetskog rata preseljena je u Nacionalnu galeriju „Že de Pom“ kod Trga Konkord, a svoj sadašnji dom — Muzej Orse na obali Sene, smešten u zgradi bivše železničke stanice — pronašla je 1986. godine.

VIDEO: Verovali ili ne u Beogradu možete kupiti Putinov portret

(P. L.)