Mogao je da proguta šest platnenih maramica različitih boja i da ih povraća redosledom koji traži publika

Hadži Ali demonstrira svoju veštinu kontrolisanog povraćanja. One je bio umetnik performansa početkom XX veka, kadar da proguta razne predmete pa da ih onda povraća redosledom koji zahteva publika. Foto: Wikimedia Commons/Library of Congress/Crisco 1492

Vodvilj je kraći pozorišni komad protkan šaljivim monolozima, kupletima, koji je tokom kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka bio izuzetno popularan u Zapadnoj Evropi i Americi, a koji je obuhvatao dosta širi spektar raznolikih performansa. Čovek poznat kao Hadži Ali bio je zvezda tih performansa. Verovatno je rođen u Egiptu oko 1897, a svetski poznat postao je početkom prošlog veka kada je nastupao i pred krunisanim glavama poput ruskog cara Nikolaja, u Zimskom dvorcu u Sankt Peterburgu. Kasnije je otišao u Ameriku.

Preporučujemo

A pročuo se zbog svoje sposobnosti regurgitacije, odnosno povraćanja onoga što je progutao. Podrazumeva se da je gutao sve i svašta. Znao je da se nalije vode pa kerozina, te da onda izigrava ne samo ljudskog bacača plamena povraćajući kerozin, nego i vatrogasca, povraćajući vodu. I to naizmenično. Gutao je neverovatne količine tečnosti: od šezdeset do stotinu čaša vode, koje je potom povraćao kontrolisanim mlazom tokom dužeg vremenskog perioda koji je znao da potraje i bezmalo minut. Ljudska fontana!

Šta je još radio? Pored toga što je gutao zlatne ribice, satove, novčiće, nakit, papirni novac, kamenje, žive miševe i bilijarske kugle, standarni deo njegovog nastupa podrazumevao je stavljanje osam ili više cigareta u usta; ali, umesto udisanja dima on bi ga gutao, pa bi, nakon što je prošlo izvesno vreme, počeo da ga izbacuje iz usta oponašajući erupciju vulkana.

Nemački poster iz 1913. godine za nastup Hadžija Alija na kojem piše: „Ali, misteriozni Egipćanin“. Autor litografije je slavni Adolf Fridlender, što svedoči o renomeu Alijevom. On je bio umetnik performansa kadar da proguta razne predmete pa da ih onda povraća redosledom koji zahteva publika. Foto: Wikimedia Commons/circusmuseum.nl/Jappalang

Još jedan čuveni njegov trik bilo je gutanje od trideset do pedeset celih, neotvorenih lešnika, uz nešto manji broj badema. Onda bi izbacivao iz sebe jedan po jedan lešnik; kada bi publika tražila badem, on bi izbacio badem, pa onda nastavio sa lešnicima. Pritom je prilazio publici koja je mogla da mu oslušne stomak. Isti trik izvodio je i sa platnenim maramicama, samo što je to još neverovatnije, jer je znao da proguta tri do šest komada različitih boja, pa da ih onda izbacuje redosledom koji traži publika.

Razna objašnjenja pružana ne bi li se objasnio ovaj nesvakidašnji fenomen. Recimo, spekulisalo se, bez dokaza, da je za izvođenje trika sa lešnicima, u ustima držao bademe koje nije gutao; što se tiče maramica, neki su mislili da ih natapa različitim aromama, pa da onda pri izbacivanju zna koja je koja. Ali dok ono objašnjenje za lešnike donekle umanjuje čudesnost njegovih „moći“, ovo drugo mu ne oduzima gotovo ništa.

Pritom su ga tokom nastupa ispitivali i stručnjaci, kojima uopšte nije bilo jasno kako on to radi, nakon što su utvrdili da zaista kontrolisano povraća. Tridesetih godina njegovi nastupi završavali su i u filmovima, a preminuo je kao relativno mlad, u engleskom Vulverhemptonu, 5. novembra 1937. godine, kada je imao svega pedesetak. Srce mu je bilo otkazalo.

(Telegraf.rs)