Prve ženske stidne dlačice koje su ugledale svetlost dana, srušile jednog premijera a slavnog slikara izvele pred inkviziciju

„Naga maha“, Fransisko Goja, 1795—1800. Foto: Wikimedia Commons/Museo Nacional del Prado/museodelprado.es

Španske reči „maho“, u muškom rodu, odnosno u ženskom „maha“, takođe i „manolo“ i „manola“, po nekada najpopularnijim narodnim imenima, odnosila su se na ljude iz nižih društvenih slojeva, posebno u Madridu, koji su se isticali svojom raskošnom i šarolikom odećom, manirima i bezobraznim ponašanjem.

Preporučujemo

Njihov način odevanja zapravo se može opisati kao preteranost narodne nošnje, a to je imalo pre svega svoju društvenu funkciju: naime, njihov modni trend stajao je nasuprot oblačenju francuskih viših slojeva koji su izvršili snažan uticaj na španske, koji su ih u to doba podražavali.

Činjenica da su „mahe“ napadali i tukli se sa ljudima koje su smatrali za „pofrančene“, ne treba stoga nikoga da čudi, a dodatnu su patriotsku dimenziju dobili nakon što je Napoleon, pod plaštom zaštite od britanske invazije iz pravca Portugalije, izvršio 1808. godine okupaciju Španije (na čiji je presto 6. jula te godine postavio rođenog brata Žozefa Bonapartu) čime je počeo Španski rat za nezavisnost, koji će potrajati do 1814. godine. Tada se već celo društvo podelilo na patriote i „pofrančene“ (ili „pofrancužene“; šp. afrancesados).

„Portret Fransiska Goje“, Visente Lopes i Portanja, 1826. Foto: Wikimedia Commons/Museo Nacional del Prado/museodelprado.es

Cvetao je taj pokret „maha“ dakle krajem osamnaestog i početkom devetnaestog stoleća, a njegovi pripadnici bili su čest predmet ondašnjih španskih slikara, koje su svojim slobodnim ponašanjem fascinirali. Dakako, najveći slikar ondašnje Španije, Fransisko Hose de Goja i Lusijentes — ili jednostavno Fransisko Goja, ili još jednostavnije Goja — nije mogao da ostane ravnodušan na njihove čari.

Čini se da ih Goja više puta oslikao, premda to nije uvek lako oceniti. „Šetnja po Andaluziji“ iz 1777. godine smatra se očitim primerom oslikavanja „maha“, ali postoje i druge slike na kojima bi oni mogli biti prikazani iako to nije potpuno jasno. Osim u dva slučaja, gde je jasno i dokazano stoga, što se slike zovu „Naga maha“ (šp. La maja desnuda) i „Odevena maha“ (šp. La maja vestida).

Prva je nastala „Naga maha“, ali ne zna se pouzdano kada; izvesno između 1797. i 1800. godine. Obe je naručio ondašnji španski predsednik vlade Manuel Godoj i Alvarez de Farija, prozvan „Knez mira“, bez namere da ju pokaže javno. Zapravo, okačio ju je u privatnu sobu u kojoj je držao druge aktove, između ostalog „Veneru pred ogledalom“ velikoga Dijega Velaskeza, koja je leđima okrenuta posmatraču (on je u posed ove čuvene slike došao tako što je kralj Karlos IV naredio vojvotkinji od Albe, da je proda Godoju).

„Odevena maha“, Fransisko Goja, 1800—1808. Foto: Wikimedia Commons/Museo Nacional del Prado/museodelprado.es

Ni nalik onome što je oslikao Goja, gde se po prvi put u zapadnoj umetnosti vide ženske stidne dlačice bez da postoji negativna konotacija poput aludiranja na preljubu, promiskuitet ili prostituciju. Pritom ranije, kada je ženski akt bio spreda, ruka ili nešto drugo je uvek zaklanjalo međunožje. Bio je to „prvi, u prirodnoj veličini potpuno profani ženski akt u zapadnjačkoj umetnosti, bez pretenzija na alegorijski ili mitološki smisao“, pisao je istoričar umetnosti Fred Liht.

Ali to i dalje niko nije video, jer je bila iza brave, sve dok Godoju godine 1808. rulja nije provalila u kuću jer su njegovi neprijatelji proširili priču da je Španiju prodao Napoleonu; tom prilikom istražitelji španske inkvizicije otkrili su sobu i njen sadržaj.

Izbio je skandal, te su Godoj i kurator zbirke don Fransisko de Garivaj, u celoj toj diplomatskoj gunguli i opšteevropskom komešanju koje se polako prelivalo na Pirinejsko poluostrvo, izvedeni pred tribunal gde su primorani da odgovore na pitanje identiteta autora tih dela, koja su bila „tako nepristojna i štetna po javno dobro“. Zapravo je ceo postupak bio politički motivisan željom da se Godoj ukloni sa pozicije predsednika vlade.

Goja je izveden pred sud, ali je vrlo vešto uspeo da se iskobelja iz krajnje neugodnog položaja u kojem se (ni kriv ni dužan?) našao. Ne znamo šta je tačno odgovorio kada su ga pitali zašto je izradio tu sliku i na čiji nalog, i šta ga je nagnalo na to, jer je zapisnik izgleda izgubljen u događajima koji su usledili, ali znamo da je upravitelj inkvizicijskog odeljenja za zaplenjena dobra zapisao, da je Goja samo sledio tradiciju Ticijanove serije “Danaje“ i pomenute Velaskezove „Venere“.

Dve „mahe“ jedna do druge, naga i odevena, čuvene slike Fransiska Goje, danas stoje jedna pored druge u madridskom Muzeju Prado. Foto: Wikimedia Commons/lanpernas2

Na to inkvizitori nisu imali šta da kažu jer su ta dva slikara bila vrlo poštovana u crkvenim i vladarskim krugovima, pa čak i njihovi aktovi bili cenjeni; nisu imali šta da kažu posebno zato što je i sam kralj Filip IV „Veneru“ držao u svojoj privatnoj sobi „u koju se Njegovo Veličanstvo povlačilo odmora radi posle obeda“. Ali je moć inkvizicije do tada već mnogo bila oslabila, i to je bio jedan od poslednjih njenih trzaja. I dalje je ona bila u stanju da ukaže na „opasne“ delatnosti, ali gotovo nikada da ih suzbije.

Međutim pre nego što je postojanje slike postalo poznato javnosti, između 1800—1805. godine, Goja je izradio i drugu sliku, „Odevenu mahu“, takođe za prvog ministra Godoja. Zapravo ju je on na zidu svoje sobe držao ispred „Nage mahe“, a postojao je poseban mehanizam kojim je mogao brzo da je podigne i stvori utisak obnaživanja. Da je živ danas, verovatno se ne bi skidao sa porno-sajtova. Tradicija držanja ove dve slike jedne pored druge ipak ima dosta smisla, zbog čega njih dve stoje upravo tako u Muzeju Prado u Madridu: jedna pored druge.

Uzgred budi rečeno, identitet devojke nije pouzdano utvrđen. Veruje se da bi to mogla biti Godojeva ljubavnica Pepita Tudo (koju je rulja otkrila kada je provalila u njegov dom; on tada nije bio kod kuće, i pronađen je tek dva dana docnije). Druga mogućnost je da je u pitanju već uzred pomenuta Marija del Pilar Tereza Kajetana de Silva i Alvarez de Toledo, 13. vojvotkinja od Albe, sa kojom je Goja navodno bio u vezi i koju je dvaput portretisao. Bez obzira ko je bio model, da je oslikana „maha“ znamo upravo zbog odeće koju nosi na „pristojnijoj“ slici.

VIDEO: Ovaj frizer od svakog muškarca može da napravi frajera

(P. L.)