Svi na svetu kinesku valutu zovu JUAN, i svi greše: Njeno pravo ime zapravo je...

Prizor sa Šangajske berze. Foto: Tanjug/AP

Kina ima dugu, slobodno se može reći viševekovnu tradiciju zatvorenosti prema svetu koji leži van njene neposredne sfere uticaja na Dalekom istoku. Samoizolacija u koju se ušuškala pre nekih pet vekova prekinuta je u devetnaestom veku nasilnim mešanjem u njena unutrašnja pitanja od strane svetskih sila, u prvom redu evropskih, a na kraju i Japana i Amerike, i tek se donekle Kina otvorila nakon revolucije i uspostave republike.

Nakon što su na vlast stigli komunisti, ta pomenuta samoizolacija, zatvorenost prema ostatku planete, dobila je potpuno novo značenje, a sada Narodna Republika Kina postala je gotovo neprobojna tvrđava o kojoj se malo znalo, slično današnjoj Severna Koreja, premda možda ne baš u tako drastičnoj meri.

Nakon skoro četiri decenije takve politike, Kina je napokon počela da se otvara, što je bilo uslovljeno njenim obrtom u ekonomskom politici koja je postepena počela da se sa socijalističkog prebacuje na kapitalistički model, i njenom težnjom da se samoizgradi u najmoćniju ekonomsku silu sveta — put na kome se ova najmnogoljudnija zemlja sveta i dalje nalazi, i kojim hrli vrlo uspešno.

Ona je danas neprepoznatljiva u odnosu na zemlju kakva je bila krajem osamdesetih godina: načičkana oblakoderima, modernih svetskih gradova koji nimalo ne zaostaju za zapadnim uzorima, šta više, koji svoje zapadne uzore već po mnogo čemu prevazilaze, Kina širom raširenih ruku dočekuje strane posetioce, turiste, znatiželjnike, ima pregršt državnih televizijskih kanala usmerenih na strano gledalište kojima gradi svoj novi imidž i rasipa i korisne i beskorisne informacije o sebi (ako beskorisne informacije uopšte i postoje).

Šangaj, Kina. Foto: Wikimedia Commons/dawvon

Čini se da nema više ničega, barem što se temeljnih stvari tiče, koje bi ne-Kineza mogle da iznenade i začude, čini se da ne postoji više ništa što je banalno i dostupno a opet nepoznato globalnoj javnosti nepoznato. A ipak, tako nešto postoji, i banalnije ne može da bude.

To nešto tiče se imena kineske valute, koju „laici“ (dakako, u ovom slučaju ljudi koji nisu finansijski i ekonomski eksperti) širom sveta nazivaju „juan“ iako se ona tako uopšte ne zove. Tačnije, da budemo precizni, juan je naziv monetarne jedinice kineske valute, koja se ne zove tako nego drugačije. Kako? „Renminbi“: tako glasi ime tamošnje narodne valute. Kažemo „narodne valute“ zato što reč „renminbi“ u doslovnom prevodu na srpski znači „narodna valuta“.

Dakle, juan je monetarna jedinica renminbija i podeljena je na deset „điaoa“, dok je điao podeljen na deset fena. Jedan điao je tako desetina juana, a Narodna banka Kine štampa novčanice i kuje kovanice u iznosima od jednog, dva i pet điaoa, što isto važi i za fen.

Sa našom valutom takva je teško uporediva jer mi jednostavno imamo dinar podeljen na pare, ali u izvesnom smislu može da se napravi paralela sa britanskom valutom, pa je odnos između renminbija i juana donekle sličan odnosu između sterlinga i funte.

Kina ubrzano postaje najrazvijena zemlja na svetu, iako po životnom standardu i dalje daleko zaostaje sa Zapadom. Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Zvanični naziv britanske valute je „funta sterlinga“, gde se funta može tretirati kao mera a sterling ono što se meri. „Srebrni novčići poznati kao ’sterlinzi’ izdavani su u saksonskim kraljevstvima, 240 njih bilo je kovano od jedne funte srebra (1 funta = 453,59237 grama; prim. nov) [...] Stoga su velike sume računate u ’funtama od sterlinga’, što je kasnije skraćeno“, piše o tome jedno izdanje „Enciklopedije Britanika“.

U međunarodnom kontekstu, renminbi se gotovo po pravilu naziva „kineski juan“, iako u samoj Kini to nije slučaj, gde se renminbiju tepa nadimkom „deda Mao“, budući da se na banknotama juana — koje se štampaju u vrednostima od jedan, pet, deset, dvadeset, pedeset i sto — uvek nalazi Mao Cedung.

Čak je i međunarodna ISO oznaka renminbija prilagođena tome i glasi „CNY“, odnosno „kineski juan“, mada ćete često susresti i skraćenicu „RMB“; iako se „juan“ koristi samo kao sinonim za renminbi, Kinezi ne insistiraju, ne komplikuju i ne cepidlače. Uostalom, greška i ne postoji jer je renminbi naziv čitave valute a ne neke konkretne banknote, koja može da bude juan, điao ili fen.

Međutim, pošto od juana sve počinje, kao što kod nas počinje od dinara, upotreba tog pojma kao sinonima za renminbi — opravdana je. Pritom je i naziv „renminbi“ novijeg datuma, uveden je tek 1948. godine sa dolaskom komunista na vlast, dok je „juan“ u upotrebi dve hiljade godina. Njegovo ime na mandarinskom znači „okrugli objekat, okrugli novčić“.

VIDEO: Beba u Kini pala sa terase, spasili je policija i dostavljač hrane

(P. L.)