Istorijska čitanka: Ko je bio Kolokolo po kome legendarni čileanski fudbalski klub nosi ime?

Kolokolo, jedan od poglavica indijskog plemena Araukanaca koje se na prostoru Čilea vekovima suprotstavljalo Špancima. Kolokolo je sredinom šesnaestog veka, tokom rane faze Araukanskog rata, bio istaknuti junak i zapovednik svog naroda, a po njemu je nazvan FK Kolo Kolo. Ova bista se nalazi na njihovom stadionu „Monumental“ u Santjagu de Čileu. Foto: Wikimedia Commons/Carlos yo

Čileanski FK Kolo Kolo među navijačima Crvene zvezde ima gotovo mitski prizvuk, zbog pobede koja je 8. decembra 1991. godine ostvarena u meču Interkontinentalnog kupa u Tokiju, kojom su beogradski crveno-beli osvojili naslov svetskog prvaka.

Interesantno je to što oba aktera te utakmice nikada više nisu ponovili taj uspeh na evropskom odnosno južnoameričkom nivou, doduše Zvezda u mnogo ozbiljnijoj konkurenciji; ekipa iz Ljutice Bogdana se tek ove godine po prvi put plasirala u grupnu fazu Lige šampiona, dok je Kolo Kolo u Kopa libertadores dobacivao do polufinala (1997), četvrtfinala (2018) i osmine finala (1992, 1994, 1998, 1999, 2007), ali uglavnom ispadao u grupnoj fazi, kada bi uspevao da se probije kroz kvalifikacije.

Ono što je malo poznato jeste poreklo imena ovog kluba, nesumnjivog velikana u svojoj zemlji, a na južnoameričkom nivou ipak institucije drugog razreda (što je na kontinentu na kojem dominiraju argentinski i brazilski giganti uspeh sam po sebi). Naziv mu dolazi od imena velikog junaka indijanskog plemena Araukanaca, koje zovu i Mapuče, kojih danas ima nešto manje od jednog miliona i koji gotovo svi žive na teritoriji Čilea (mali deo živi u Argentini).

Lautaro, jedan od vojvoda indijanskog plemena Araukanaca koji se tukao protiv španskih konkistadora sredinom šesnaestog veka. Foto: Wikimedia Commons/ugm.cl/ontherecord

Ime tog junaka bilo je Kolokolo, tako da je ime ovog fudbalskog kluba analogno našim klubovima koji nose imena po Obiliću ili Sinđeliću. Kolokolo je bio poglavica Mapuča tokom rane faze Araukanskog rata koji se od 1536. godine pa sve do Čileanskog rata za nezavisnost 1810—1818. godine vodio protiv španskih kolonizatora, premda uglavnom s niskim intenzitetom.

U pesmi „Araukana“ koju je napisao španski pesnik Alonso de Ersilja-i-Sunjiga, koji se sredinom sedamnaestog veka borio protiv Araukanaca, Kolokolo je kao predvodnik šest hiljada ratnika bio taj koji je pre pobede u Bici kod Tukapela predložio nadmetanje među kandidatima za novog vojvodu, što je dovelo do srećnog izbora Kaupolikana.

Podvojvoda u pomenutoj bici bio je Lautaro, pod čijom je komandom kao zapovednik svojih ljudi Kolokolo učestvovao u Bici kod Mariuenja, gde su Araukanci izvojevali još jednu pobedu. Pod Lautarom je takođe učestvovao i u drugom rušenju grada Konsepsiona 4. decembra 1555. godine, dok je pod vojvodom Kaupolikanom postavio novembra 1557. neuspelu zasedu kod Miljarapue, što se završilo španskom pobedom.

Nakon poslednje bitke u pohodu Garsije Urtada de Mendoze decembra 1558. godine, koja se odigrala kod Kvijapa i okončala pobedom Evropljana, Kolokolo je shvatio da će morati da se potčini ako misli da sačuva svoj narod od potpunog uništenja, tako da je najverovatnije kleknuo pred Mendozom početkom naredne godine. Nije bio jedini: Španci imaju čitav spisak poglavica i Kaupolikanovih poručnika koji su uradili istu stvar.

Garsija Urtada de Mendoza, kraljevski guverner Čilea tokom rane faze Araukanskog rata, kasnije potkralj Perua. Foto: Wikimedia Commons/Museo Nacional de Arqueología, Antropología e Historia del Perú

Kasnije ga konkistador i hroničar Alonso de Gongora Marmoleho, svedok događaja, pominje u svojoj „Istoriji svih stvari koje su se desile u Kraljevstvu Čile“ kao osobu koja je nakon toga ostala verna Špancima i koja nije pogazila datu reč, pa ih čak i savetovala kako da uguše novu pobunu koja je izbila 1561. godine, kada je knjiga i napisana. Međutim, na kraju se to ispostavilo kao varka: kada je kastiljanski zapovednik Pedro de Viljagra bio prinuđen da evakuiše grad Kanjete naredne godine, Kolokolo je prihvatio poziv da u obnovljenom sukobu stane čelo Araukanaca. Ne zna se kada je tačno poginuo, ili možda umro prirodnom smrću.

Neki izgleda smatraju i da je bio „mirovni“ poglavica Araukanaca, a da su pojedinačne vojvode birane od bitke do bitke, ali pre će biti da je bio jedan od nekoliko glavešina. Kao što vidite, postoji mnogo kontradiktornih informacija, tako da se sa sigurnošću može reći samo to, da je Kolokolo bio indijanski heroj i veliki junak, hrabar i odvažan, borac za slobodu, ali takođe i povremeni „izdajnik“, ako pogledamo sa moralne visoravni na koju volimo da stanemo kada želimo da osuđujemo postupke drugih. U tom slučaju bi ignorisali ondašnje prilike i potrebu za taktiziranjem.

Što se Čileanaca tiče, Kolokolo je junak. Zbog toga je otcepljena grupa fudbalera FK Magaljanes predvođena Davidom Areljanom, kada je 19. aprila 1925. godine osnovala sopstveni klub, prihvatila predlog Luisa Kontrerasa i nazvala ga FK Kolo Kolo. Klub je do sada 32 puta bio prvak svoje zemlje, jedanaest puta osvajač kupa, dva puta superkupa, a pored jednog Kopa libertadores imaju i finale istog takmičenja 1973. kao i finale Kopa sudamerikana 2006. godine.

(P. L.)