"Jednom rukom davio sam jednu, a drugom drugu devojčicu": Ovako je izgledalo suđenje monstrumu iz Pančeva 1926. godine
Žarko Lacković, zvani Babuš, silovao je dve devojčice u Pančevu: devetogodišnju Elizabetu Miklaus i njenu drugaricu Katicu Vajdenhof (11), a potom ih golim rukama zadavio i bacio u Dunav.
Na današnji dan 1926. godine osuđen je na smrt vešanjem. Ovako je izgledao sudski proces...
Nesrećne devojčice manijak je spopao kada su otišle po podne na vašar kod železničke stanice.
U Pančevu je vladalo veliko interesovanje za ovaj slučaj, a masa je opsedala sud od ranog jutra.
"Oko osam časova, pred glavnim ulazom, toliko je bilo sveta da su se s mukom i same sudije probile kroz gomilu da uđu". Mali broj njih uspeo je da dobije ulaznice za sudnicu.
"U sali najedanput ovlađuje tišina. Vrata se iz hodnika otvaraju i u okviru se pojavljuje optuženi, praćen dvojicom žandarma s noževima na puškama. On zastaje jedan sekund na vratima, a zatim polazi odvažno i ide pravo pred optuženičku klupu. Tu staje mirno, ali mu kolena drhte primetno, bledi u licu sve više i nestrpljivo očekuje pitanje.
Na sebi ima sasvim novo, kafene boje robijaško odelo, žute nove cokule, rukama gužva nervozno sivu šajkaču." Predsedavajući je pročitao vrlo konciznu optužnicu, a potom upitao Lackovića da li ju je razumeo i oseća li se krivim.
Manijak je priznao krivicu. A onda je nastavljeno ispitivanje.
"- Pričajte mi, Lackoviću, kako su vam otac i mati živeli. Lepo? Da li su se slagali ili ne?
- Ne znam - odgovara polako, - bio sam mali, mlad kad su umrli...
- Otac? Je li pio?
- Da, pio je.
- A mati?
- Nije...
- Dobro, a šta ste posle radili, kad ste ostali sami? Jeste li učili školu ili zanat?
- Školu, privi razred...
- A posle?
- Bio u jednoj trgovini pa malo šnajder; naposletku sam otišao u zidare...
- A kad ste počeli da pijete?
- Kad sam izgubio oca. Još mali.
- Koliki ste bili?
- Četrnaest godina sam imao...
- A novac otkud ste dobijali?
- Zarađivao sam kao šegrt.
- Dobro, Lackoviću, kažite mi sad kako se desilo ovo za šta danas odgovarate pred sudom? Optuženi se iznenada trže. Nešto ga steže u grlu.
- Bio sam pijan, ne sećam se šta sam sve radio...
"Nebrojeno rakija popio je toga dana Lacković sa bratom. U jednom trenutku čekao je ženu koja je došla iz Vršca, pa se s njom posvađao zbog "njenog nemoralnog vladanja".
Bio je čuo od tašte da mu je dala "kuvanog slepog miša da pojede da bi oslepio". Tražio joj novac da putuje u Beograd ali ona je odbila da mu ma šta učini. Žena ga je ostavila i otišla, a on je ostao i dalje kod ringišpila i gledao kako se igraju deca.
Iznenada je ispala odnekud veća od dveju devojčica, Katica. Seća se lepo da je imala crne lakovane cipelice. Kad je upitao gde će, ona mu je kazala da će ići s Vukicom (njegovom sestričinom) u bioskop. Ali on ju je uzeo za ruku i poveo pored kafane "Radak", a zatim sporednom ulicom "pored finansiske uprave ka futbalskom igralištu".
- Tad smo sreli drugu devojčicu, manju od ove! Ona je imala bele cipele i bele čarape..."
Tada je odveo devojčice u vrbak. "Nad jednom devojčicom izvršio je nasilje, a drugu, devojčicu držao je jednom rukom da mu ne utekne. Zatim je napastvovao drugu devojčicu i najzad rukama obe zadavio. Ali pre nego što ih je zadavio, kaže, da se bio pokajao."
"Pet šest minuta sam se kolebao: da li da ih udavim ili ne?" - deo je njegovog iskaza koji je zabeležio novinar.
Kazao je da je jednu devojčicu zadavio jednom, a drugu drugom rukom.
"Onda sam ustao, podigao manju devojčicu i bacio u Dunav pa sam se vratio po drugu, veću devojčicu. Kad sam i nju bacio, otišao sam iz vrbaka bratovljevoj kući.
Sutradan sam radio kod Žike kafedžije. U džepu nađem maramicu jedne od devojčica. Setio sam se šta sam uradio i brzo sakrio maramče u drva. Pođem u Beograd, ali policija me presretne i uhapsi."
Zatim su saslušani svedoci, a lekari su kazali d aje zločinac bio psihički zdrav. Državni tužilac nalazi da je nemoguće da je Lacković toliko bio pijan da bi bio neuračunljiv, s obzirom na to da je do detalja opisao zločin. Kada je smrtna presuda pročitana, čuli su se uzvici "Živeo sud."
VIDEO: Odbranila se od silovatelja tako što ga je složila na zemlju
(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Alek
E tako se to radi
Podelite komentar
Života
Pravo vreme i adekvatna kazna!
Podelite komentar
Daja
Mozda se neko nece sloziti sa mnom ali ja bih takvim ljudskim amebama presudila po kratkom postupku. Jeftinije je. Prvo, da bi ih mucili dozivotno, trebas ih odrzavati u zivotu a to kosta. Drugo, posto su zivi, u nekom momentu ce zbog dobrog vladanja biti pusteni, ili ce ne daj Boze pobeci pa ce ponoviti zlocin. AKo vec dokazano nisi za drustvo iy kojeg si potekao, ne treba ti ni taj luksuz da zivis. Eto.
Podelite komentar