"Jes' čudo! Šta sve Švaba ne izmisli!..." Pre 80 godina Beograđani su prvi put videli televiziju

Na današnji dan, 10. septembra pre tačno 80 godina, otvoren je Beogradski jesenji sajam. I to ne bi bila nikakva posebna zanimljivost da na ovom sajmu nije po prvi put prikazana - televizija!

Fotografija koja je rasplakala Balkan: Grupa dece sa ulice gleda televizor u izlogu prodavnice (FOTO)

Preporučujemo

Ovo čudo od tehnike privuklo je pažnju Beograđana, ali ko je tada mogao da sluti da su pred svojim očima videli spravu koja će u drugoj polovini 20. veka zauzeti centralno mesto među masovnim medijima i opčinjavati milione gledalaca.

Ko je mogao da sluti da će svaka kuća imati po jednu ovakvu kutiju, da će svi u svojim sobama gledati šta se događa na drugom kraju sveta...

U "Politici" je ova vest objavljena tek na sedmoj strani gde je povodom otvaranja sajma, nakon uvodnih reči, ostavila prostor za čitavu reportažu.

Foto: Telegraf.rs/Digitalna narodna biblioteka Srbije

"Zastavice i grbovi, naši i strani, osvanuli su na stubovima i paviljonima, a Sajmište se zašarenilo kao najlepša bašta (...) buka jakih motora mešala se sa piskom brodskih sirena sa velikih reka. Veliki broj luksuznih automobila doveo je na Sajmište aranžere, stručnjake i činovnike stranih poslanstava, koji se staraju da njihove zemlje budu na Beogradskom jesenjem sajmu zastupljene onako kako treba."

"Naročito živo bilo je pred paviljonom gde će se davati televiziske emisije. Tu su se sjatili skoro celo Narodno pozorište, Radio-stanica, izvođači i interpretatorke narodnih pesama. Glumci i glumice zagledaju postrojenja u velikim kamionima, razgledaju studio, veliku salu za prijeme i televizijske prijemnike, pred kojima će, za sve vreme trajanja Sajma, stajati gomile posmatrača sa otvorenim ustima."

"E, slava mi, jes ovo neki teleći posao" - rekao je g. Gec koji je reporterima "Politike" izgledao toliko ravnodušan, kao da se rodio pred televizorom.

Narodno pozorište i radio-stanica zajedno su učestvovali u programu, a sve je nadzirao tehničar, visoki, golobradi Holanđanin, sa dečjim osmehom, koji je dobio nadimak Dvospratni.

Kamera na licu mesta je bila sastavni deo televizije i novinari su je nazivali "objektiv televiziskog aparata", a ekran je nazvan "staklom". Na probi, kamera je postavljena da snima mađarski paviljon, a glumci su prešli u salu za prijem da vide "kako se na aparatu projektuju slike".

"Svi prolaznici, koji su prolazili ispred mađarskog paviljona, videli su se na staklu aparata, a u jednom trenutku Mića Vasić pita:

- Ko je ovo sad?

Marica Popović:

- Ju, pa to je moja tetka!

I, zaista, posle nekoliko trenutaka, tetka ulazi, a Marica joj priča:

- Tetka, znala sam da dolaziš!

- Kako si znala?

- Vidi se na radiju!

- Iju, naopako! začudila se tetka."

Foto: Telegraf.rs/Digitalna narodna biblioteka Srbije

"Treba znati da reprodukcija slike na televiziskom prijemniku ima nekakve veze sa filmom" objasnio je čitaocima reporter "Politike". To znači da mora da se nanese i šminka, i to "televiziska šminka" koja nije ista kao pozorišna ili filmska. To govori i u prilog kako je izgledala tehnika televizije samo nekoliko decenija pre njenog usavršavanja sa slikom u boji.

"Ovde se lice namaže nekakvom žutom, masnom, bojom - a oči uokvire crvenim karminom. Mesto crvenog ruža, na usne se stavi debeo sloj modrog karmina, koji, uzgred budi rečeno, ne izgleda bogzna kako slavno..."

Reflektori su se hladili cevima sa vodom, koja je u dva navrata pukla, pa su se okupljeni malo i okupali čekajući TV prenos.

"Najzad novinari su prešli u prostoriju za prijemnike. Tamo je bio mrak, a kroz nekoliko trenutaka na tabli više aparata zatitrala je slika Marice Popović..."

Pošto su "slušali i gledali" glumce, novinari su pogledali i jedan film.

"Jedan železničar stvorio se, ko zna otkud, tu na toj televiziskoj probi, pa, kad smo izlazili, rekao je oduševljeno:

- E, ljudi, jes' čudo! Šta sve Švaba ne izmisli!..."

Već dvadeset godina kasnije, 28. novembra 1958. počela je da radi Televizija Beograd.

VIDEO A danas je televizija spala ili možda skočila na ovo:

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)