Ispod ovog spokojnog prizora koji samo priroda može da izvaja, kuva se i sprema uništenje čovečanstva

Nacionalni park Jeloustoun izgleda tako pitomo... Ko bi rekao da se ispod njega kuva naša smrt. Foto: Wikipedia Commons/Ed Austin/Herb Jones

Vulkanska kaldera nastaje urušavanjem kupe nakon erupcije, a naziv joj potiče od španske reči za „kotao“, i to s pravom: jer to je golemi morfološki oblik vulkana koji liči na krater divovskih dimenzija, budući da mu je prečnik i po nekoliko kilometara. Supervulkan je pojam koji naučnici koriste za onaj vulkan koji je kadar da proizvede erupciju magnitude 8, one najveće zamislive prilikom koje se izbacuje masa veća od hiljadu kubnih kilometara.

Preporučujemo

Ovo što vidite na slici je paklena kombinacija kaldere i supervulkana. Ovaj spokojni prizor Nacionalnog parka „Jeloustoun“ zapravo je obmana prirode, u stvari je veo pred našim očima koji zamagljuje stvarnost: ispod ove lepote i smirenosti krije se naša sudbina i naše verovatno uništenje.

Sam Jeloustoun se prostire na području tri američke savezne države, Vajominga, Montane i Ajdaha, ali najveći deo pripada ovoj prvoj. Na njenoj teritoriji, na samom severozapadu Vajominga, nalazi se i kaldera čija komora magme ima dimenzije od kojih boli glava: 80 kilometara dužine sa 20 kilometra širine, sudeći po merenjima iz 2013. godine. Na dubini od oko osam hiljada metara, kuva se već 630 hiljada godina. To ne bi trebalo da nas brine samo po sebi, ali pošto znamo da eruptira u donekle ravnomernim intervalima, zabrinutost je opravdana.

Veliki prizmatični izvor u Nacionalnom parku „Jeloustoun“. Supervulkan koji se krije ispod tako se oslobađa pritiska. Pored izvora postoji drvena staza koja posetiocima parka omogućava da izbliza osmotre ovo čudo prirode. Foto: Google Earth

Zapravo, erupcija je neminovna, samo je pitanje kada će do nje doći i da li će doći u dogledno vreme. Medijski senzacionalizam koji kaže da ovaj Jeloustounski supervulkan eruptira svakih 600 hiljada godina, te da sada erupcija već kasni za 30 hiljada, nije verodostojan; do prve erupcije je došlo pre 2,1 miliona godina, druga se desila pre 1,2 miliona, dakle oko 800 hiljada godina kasnije, a treća, poslednja, pre već pomenutih 630 hiljada.

Vulkanolozi vele da nema naznaka da će do nove kataklizmične erupcije u Jeloustonu doći u skorije vreme zato što intervali ponavljanja tih događaja nisu ni potpuno ravnomerni ni predvidivi. Ipak, od 1923. godine kada su počela savremena merenja, do danas, površina parka se podigla za tri četvrtine metra, odnosno 74 centimetra. To je ogromno podizanje tla, čiji je uzrok već pomenuti džinovski rezervoar magme koji pritajen čeka da „prekipi“. Zbog toga to područje i pogodi između hiljadu i dve zemljotresa godišnje, za sada slabijeg intenziteta.

Prekipeće, dakle, kad tad, iako se oslobađa pritiska kroz brojne gejzire i hidrotermalne izvore. Naravno, malo je verovatno danas ili sutra, ili prekosutra, ali jednom će morati. Ako bude silna kao prethodne tri, preti nam istinska kataklizma kakva se nikada u istorija čovečanstva nije desila.

Hidrotermalni izvor u američkom Nacionalnom parku „Jeloustoun“. Supervulkan koji se nalazi ispod tla tako se oslobađa viška pritiska. Foto: Profimedia/Solent News

Možda bi bila uporediva sa erupcijom indonežanskog vulkana ispod jezera Toba koja se odigrala pre oko 69—77 hiljada godina, ali čovečanstvo tada nije bilo međuzavisno kao sada, i propast ljudske zajednice u jugoistočnoj Aziji nije uticala na zajednice drugde, kao što bi sada uticala, iako je i ona tada izgleda dovela do stvaranja populacionog uskog grla i smrti najvećeg dela ljudske populacije.

DAN KADA NAS JE PLANETA SKORO ZBRISALA: Bili smo na ivici opstanka. Ostalo nas je samo... (FOTO)

Prethodnog puta, erupcija Jeloustounskog supervulkana pepelom je zasula polovinu Severne Amerike i verovatno donela mrak i zimu iznad dobrog dela zemaljske kugle; ona prva erupcije proizvela je dve i po hiljade puta više pepela nego erupcija Svete Helene 1980. godine (koja se smatra najvećom u američkoj istoriji). Zanimljivo, poslednje curenje lave u Jeloustounu se možda poklopilo sa pomenutom Tobom, pošto se desilo pre oko 70 hiljada godina.

Dakle, nije pitanje hoće li nego kada će i koliko će biti silna. Ako bude silna kao prethodne tri, direktno će uništiti pola Sjedinjenih Država i Kanade, a indirektno čitavo čovečanstvo. Nemojte misliti da mi takvu katastrofu nećemo osetiti. Likovaće samo pakosni i zluradi, i budale. Prvi iz nehrišćanskog nemorala, drugi jer ne shvataju prirodu globalne civilizacije u kojoj živimo. Na sreću, to se gotovo sigurno neće desiti za naših života, niti za života naše dece, ni njihove dece, ni njihove dece. „Gotovo“ sigurno. Niko ne zna.

(P. L.)