Ako 13,8 milijardi godina univerzuma sažmemo u 365 dana, koliko sekundi pre Nove godine car Dušan proglašava Zakonik?

Maglina Heliks u sazvežđu Vodolija nalazi se na oko 700 svetlosnih godina daleko od Zemlje. Izgleda kao oko, zbog čega je i zovu "Božije oko". Foto: Wikimedia Commons/NASA/JPL-Caltech/Univ. of Ariz.

Kosmički kalendar spada u red najinteresantnijih metoda kojima se ljudska istorija, pre svega, stavlja u drugačija perspektivu. Neki bi rekli — u jedinu pravu, istinsku perspektivu. Radi se o načinu kojim se hronologija čitavog univerzuma sažima u jednu jedinu kalendarsku godinu, onakvu kakva postoji na Zemlji. Dakle, 13,8 milijardi godina od postanka kosmosa, kondenzuje se u 365 dana.

Preporučujemo

U skladu sa ovim konceptom koji je popularizovao Karl Sagan sedamdesetih godina, Veliki prasak kojim je univerzum nastao odigrao se počev od nultog trenutka 1. januara, dakle, u prvoj sekundi prvog minuta prvog sata prvog meseca te godine. Kosmički kalendar se završava 31. januara neposredno pre ponoći, u današnjici, a po njemu svaka sekunda obuhvata 437,5 godina, svaki sat 1,575 miliona, a svaki dan 37,8 miliona godina.

Bitno je razumeti važnost ovoga: ako bi univerzum bio „veliki um“, ako bi bio svestan sebe, on bi zbog svoje golemosti upravo tako doživljavao proteklo vreme: kao što mi doživljavamo jednu kalendarsku godinu. Tako ili tome slično, jer možda bi univerzumu milijardu godina bilo kao nama jedna. Vernicima će ovo biti značajno, jer Bog se na ovaj ili onaj način može ili poistovetiti ili dovesti u vezu sa univerzumom. Onima koji ne veruju biće značajno zbog pomenute perspektive.

Karl Sagan pozira pored Nasine sonde „Viking“ koja je sletela na Mars. Foto: Wikipedia/NASA

Šta se kada desilo, po kosmičkom kalendaru? Posle prvojanuarskog vatrometa u ponoć, odnosno Velikog praska, 14. januara odigrao se najstariji nama poznati bljesak gama-zračena, da bi 22. januara počele da nastaju prve galaksije; naš Mlečni put „svetlost dana“ ugledao je tek 16. marta, a tek 12. maja biće obrazovan njegov galaktički disk.

Nećete verovati, ali Sunčev sistem se rodio tek 2. septembra, da bi na 6. septembar bile datirane najstarije stene na Zemlji, barem one za koje mi znamo: taj 6. septembar zapravo znači da se to desilo pre 4,4 milijarde godina. Na 14. septembar datira se prvi poznati ostatak biotičkog života koji je otkriven u stenama u zapadnoj Australiji. Ali, prvi život, prokariote (male, jednostavne ćelije, opkoljene ćelijskim zidom i membranom), javlja se 21. septembra, dok fotosinteza uspeva da se razvije tek 29. tog meseca.

Ubrzano se približavamo Novoj godini, današnjici, ostala su još samo tri meseca, a još nismo došli ni do najjednostavnijih životinja. To nije ni moguće, jer je tek 29. oktobra došlo do pojave kiseonika, tek 9. novembra do složenih ćelija, tek 5. decembra do višećelijskih organizama, a tek dva dana kasnije do jednostavnog života.

Slika koju je snimio svemirski teleskop „Habl“ prikazuje neke od najudaljenijih galaksija vidljivih trenutnom tehnologijom, od kojih svaka sadrži milijarde zvezda. Foto: NASA

Prema tome, ušli smo u poslednji mesec kosmičkog kalendara, a jako smo daleko od pojave čoveka. 14. decembra javljaju se prvi zglavkari, tri dana kasnije ribe, tri dana kasnije kopnene biljke, dan kasnije insekti i semenje, dan kasnije vodozemci, dan kasnije reptili. Dakle, 23. decembra dolazi do pojave reptila iz kojih će se kroz par dana razviti dinosaurusi, a već sutradan 24. tog meseca zadesila ih je prva katastrofa poznata kao Veliko izumiranje, kada je pre 252,28 miliona godina istrebljeno 96 odsto svih tadašnjih morskih vrsta i oko 70 odsto kopnenih kičmenjaka.

Tada se takođe odigralo i jedino nauci poznato masovno izumiranje insekata, a planeti je bilo potrebno od dva do deset miliona godina (u zavisnosti od lokacije) da se oporavi od ovoga (ne zna se šta se tačno desilo: možda je bio meteor, možda masivna vulkanska aktivnost slična sibirskim trapima što je dovelo do paljenja i eksplozije naslaga uglja i gasa, možda efekat staklene bašte izazvan iznenadnim ispuštanjem metana sa morskog dna), ali ne brinite se, jer je već sutradan Zemlja bila kao nova: 25. decembra dolazi do pojave dinosaurusa, 26. do pojave sisara, 27. do pojave ptica, 28. do pojave cveća.

Na kraju smo kosmičkog kalendara, od čoveka ni traga ni glasa, a već je 30. decembar, dan kada je verovatno pao onaj „čuveni“ asteroid i zbrisao čitavu populaciju dinosaurusa. To se desilo pre oko 66 miliona godina. Praktično istog dana dolazi do pojave prvih primata, a narednog se odigralo sve ono što je relevantno za razvoj čoveka: sve što se ikada desilo čoveku, desilo se i dešava se 31. decembra.

Neandertalci. Foto: Profimedia/Sciencephoto RM

U 6 časova i 5 minuta javljaju se čovekoliki majmuni, odnosno hominoidi. Hominid, odnosno veliki čovekoliki majmun, nastaje tek u ranim popodnevnim časovima, tačnije u 14 sati i 24 minuta. Već se polako počinjalo sa pripremama za „najluđu noć“. Već se polako bilo počelo sa „zagrevanjem“ kada je u 22 sata i 24 minuta nastao primitivni čovek, koji je maltene odmah počeo da koristi kameni alat. Nije se više imalo vremena za čekanje, sat je otkucavao. Ili se ipak imalo vremena, jer smo tek šesnaest minuta pre ponoći poslednjeg dana kosmičke godine uspeli da „pripitomimo“ vatru.

Savremeni čovek, Homo sapijens sapijens, nastaje tek u 23 sata i 52 minuta. Tri minuta kasnije počinje poslednje Veliko ledeno doba, a dva minuta pre ponoći uspevamo da razvijemo skulpturu i slikarstvo, doduše primitivno i pećinsko. Poljoprivreda će nastati tek u 23 sata 59 minuta i 32 sekunde.

Bukvalno nam gori pod nogama, vremena više nemamo. Ili to samo tako izgleda: u stvari ga imamo napretek. 31. decembra u 23 sata 59 minuta i 33 sekunde okončava se pomenuto ledeno doba, a u 41. sekundi plavi se tzv. Dogerland, široki pojas zemlje koji je nekada spajao Britaniju sa kontinentalnom Evropom na prostoru Lamanša. Bakarno doba počinje u 46. sekundi; sekund kasnije počinje rano bronzano doba i nastaje protopismo; sekund kasnije na vlast u Egiptu dolazi Prva dinastija, počinje rani dinastički period u Sumeru, nastaje civilizacija doline Inda. Dakle sve što znamo da se ikada desilo, čitava ljudska istorija, stalo je u tih poslednjih dvanaest sekundi.

Anu, sumerski bog neba, nadgleda i komanduje svetom ljudi. Foto: Wikimedia Commons/ Internet Archive Book Images

49. sekund vreme je nastanka pisma, Akadskog carstva u Mesopotamiji i točka (najvažnijeg izuma ikada), a dve sekunde kasnije izdaje se Hamurabijev zakonik dok Egipat ulazi u razdoblje Srednjeg kraljevstva (od početka jedanaeste do kraja četrnaeste dinastije, između 1991—1648. pre nove ere). U 52. sekundi poslednjeg minuta poslednjeg sata poslednjeg dana poslednjeg meseca kosmičkog kalendara — kasno bronzano doba biva smenjeno ranim gvozdenim. Sekund kasnije gvozdeno doba je u punom zamahu a počinje i klasični antički period.

U 54. sekundi živeli su Buda, Mahavira, Zaratustra i Konfučije. Dinastija Ćin je stvorila Kinu, dinastija Ašoka carstvo na severu Indije. Ršiji dovršavaju arijevske Vede. Dešava se Stara Grčka. Euklid razvija geometriju, Arhimed matematiku i fiziku. Na Apeninskom poluostrvu dolazi do eksplozije Rimske republike koja se u narednoj sekundi pretvara u imperiju, u istoj sekundi u kojoj se rađa, biva razapet i vaskrsava Isus Hrist, u kojoj nastaje hrišćanstvo koje potom duhovno pokorava Rimsku imperiju, i u kojoj biva izmišljena cifra za ništa (0) a Klaudije Ptolemej razvija svoju astronomiju i piše „Almagest“.

56. sekunda značajna je po pojavi i usponu Istočnorimskog carstva (Vizantije), po pojavi islamskog poslanika Muhameda i kineske dinastije Song, po klasičnom periodu civilizacije Maja, po franačkoj dinastiji Merovinga i srpskoj dinastiji Vlastimirovića.

„Proglašenje Dušanovog zakonika“ ili „Krunisanje cara Dušana“, slika Paje Jovanovića. Foto: Wikimedia Commons/Akademija.co.yu

Tu je događaje već teško razlučiti, i mnogo šta se tu prepliće sa zbivanjima iz 57. sekunde (u kojoj je došlo do Velike šizme i podele na Istočnu i Zapadnu crkvu, kao i uspona franačke dinastije Karolinga), ali 58. sekunda donosi pojavu Mongolskog carstva, zahuktavanje krstaških ratova koji su počeli sekund ranije, pojavu Stefana Nemanje i njegovog blistavog potomstva (prema tome, da odgovorimo na pitanje iz naslova, u 58. sekundi je car Stefan Uroš IV Dušan Silni proglasio svoj Zakonik na Državnom saboru u Skoplju), gradnju manastira Visoki Dečani i drugih nemanjićkih zadužbina, Bitku kod Velbužda i Kosovski boj, pojavu humanizma i renesanse, pad Srpske despotovine, pojavu protestantizma, „otkriće“ Amerike od strane Kristifora Kolumba, Mohačku bitku.

Sve što se desilo u proteklih 437,5 godina, desilo se u poslednjoj sekundi u kojoj i danas živimo: spaljivanje moštiju Svetoga Save na Vračaru, svi naši antiturski ratovi koje smo vodili rame uz rame sa Austrijom, Francuska revolucija i Napoleon Bonaparta, vladavina ruske dinastije Romanov, Prvi i drugi srpski ustanak, Sretenjski ustav, Svetoandrejska skuština, Srpsko-turski ratovi 1876—1878, Majski prevrat, Prvi svetski rat, stvaranje Jugoslavije, Drugi svetski rat, Titova Jugoslavija, raspad Jugoslavije, rat na Kosovu i bombardovanje, pa i ovo danas.

Sve to staje u tu jednu poslednju sekundu. Da nas podseti i upozori koliko smo mali i koliko je sve relativno. Da ne kažemo nebitno, u odnosu na večnost.

(P. L.)